Branislav Nušić

AUTOBIOGRAFIJA


lektira AUTOBIOGRAFIJA

Branislav Nušić je nesumnjivo najveći srpski komediograf dok je, po mnogima, upravo njegova Autobigrafija njegovo najsmešnije delo.
Kao i svaka autobiografija, ova knjiga sadrži najvažnije događaje iz njegovog života, ispričane kroz poglavlja, koja počinju od rođenja i naranijeg detinjstva, školovanja, do ljubavi, izbora profesije, vojske i braka.
Pored toga što stalno zasmejava čitaoce, ova baš humoristična knjiga sadrži i neka od njegovih ozbiljnih zapažanja i pogleda na život, koje je on napisao u svojoj punoj zrelosti i životnom iskustvu da bi nam ih ostavio za nauk. To se naročito može videti onda kada nam govori o jednom od svojih najtežih životnih trenutaka, onda kada je zbog napisane pesme, koja je uvredila tadašnjeg kralja Srbije, odrobijao dve godine zatvora.


Citiramo jedno njegovo zatvorsko razmišljanje i zapažanje:
"A ovaj dogled, tamnički prozor, ima i onu drugu poznatu osobinu istinskog dogleda. Kad gledaš kroz malo staklo na veliko, onda se predmet koji gledaš uveliča, i obratno: kad obrneš dogled i gledaš kroz veliko staklo na malo, tada se predmet umanji. Taj je eksperimenat neobično zanimljiv i daje se neobično lepo izvesti baš kroz dogled koji predstavlja apsanski prozor.
Vidiš, na primer, kroz veliko staklo uveličanoga političara, velikog državnika, čija svaka reč beleži epohu u razvitku države, čiji svaki korak predstavlja korak istorije; čijoj se mudrosti gomile klanjaju i koji masama zamenjuju olimpijske bogove koji su živeli među ljudima. A obrneš li onu drugu stranu dogleda te pogledaš kroz veliko staklo na malo, ti vidiš umanjenog državnika; vidiš sebičnjaka čija je svaka reč sračunato licemerstvo; čiji je svaki korak grabljivi potez; kome se klanjaju i koga obožavaju plaćene gomile i koji je kao starozavetski saraf ušao u hram gospodnji radi pazara.
Ili: na veliko staklo vidiš uveličanu plemenitost glasovitoga mecene i dobrotvora. Njegova darežljiva ruka blaži svaku bedu i jad; njegovo plemenito srce saučestvuje u svakoj nevolji. On je već mnogu suzu utro, mnogi bol olakšao, mnogu bedu ublažio; njega nevoljnici za života smatraju svecem i njegova je duša, po smrti, obezbedila sebi mesto u raju. A obrni sad staklo na dogledu, pa ćeš videti okorelog zlikovca, koji je čitav niz sirotinje oglobio, koji je mnoge i mnoge kuće do temelja razorio; koji je bližnjemu zalogaj iz usta otimao, a sad, sitnim dobročinstvima, proglašava kroz novine svoju plemenitost ne bi li uspavao savest i ne bi li uspavao vlasti koje mimoilaze ove bezdušnike skrivene iza maske dobročinstva.
Pa onda, kroz ovo veliko staklo vidiš uveličanoga književnika ili naučnika za kojega se veli da kazuje poslednju reč; čije se ime ispisuje uvek u vrhu i sa poštovanjem izgovara; kojemu se oni koji ga opkoljuju stalno dive, kako onome što je napisao, tako i onome što će napisati; nad kojim visi venac slave i pred kojim su panteonska vrata širom otvorena. A kad okreneš onu drugu stranu, staklo koje umanjuje, ti vidiš jedan običan profesorski tip kakvi se u velikih naroda broje na bataljone; vidiš čoveka koji svoje akovče znanja celoga života pretače; vidiš naučnika koji kao kakva modistkinja svakih šest meseci reklamira novu robu kojom se snabdeo za tu sezonu, napominjući uzgred da rasprodaje staru po sniženoj ceni, i vidiš čoveka koji na našoj naivnosti zida svoju lažnu veličinu.
I koliko drugih i koliko drukčijih slika kad posmatrate svet kroz stakla koja uveličavaju i koja smanjuju. A to i jedno i drugo staklo tamnički je prozor pre no ma kako usavršeni američki dogled. "



Autobiografija se završava njegovom ženidbom, gde on šaljivo primećije da posle ženidbe čovek i nema autobiografiju nego samo biografiju.
Kao neverovatni komičar, on se na kraju čak našalio sa svojom smrću jer kaže da se plaši da onda kada umre i novine to objave, ljudi mu neće verovati nego će pomisliti da je to samo još jedna njegova šala. Zbog toga on unapred ispisuje svoj intervju u novinama kojim uverava svet da je stvarno umro.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA



LEKTIRE © elektronska knjiga