LEKTIRE

Branko Ćopić

BAŠTA SLEZOVE BOJE

ANALIZA LEKTIRE

„Bašta sljezove boje“ je zbirka priča u kojima pisac kroz uspomene opisuje svoje detinjstvo i ljude iz svog rodnog kraja.
Priče su ispunjene humorom, toplinom i nostalgijom. U Bašti sljezove boje, najvažnije mesto pripada jedinstvenoj ličnosti – deda Radu, koji je podizao Branka Ćopića, umesto oca koji je rano umro.

UKRATKO PREPRIČANA GLAVNA PRIČA

• Pripovedač se seća svog detinjstva i života sa dedom Radom u selu pod Grmečom. Deda Rade je bio ponosan, strog, tvrdoglav starac koji živeo po starim pravilima a koji je veoma slabo raspoznavao boje.


• Jedva je razlikovao svega četiri osnovne boje, zbog čega je sve oko sebe opisivao samo sa njima. Umeo je i da se posvađa sa drugima koji su tvrdili da je lisica žuta, jer je njemu bila crvena. Takve nesuglasice bile su česte i najčešće su ukućani popuštali dedi, jer su videli da nema svrhe nastavljati raspravu i ubeđivanje s njim.


• U njihovom dvorištu rasla je bašta sleza – biljke nežne, ljubičaste boje. Međutim, deda Rade je uporno tvrdio da je slez zelene boje i moralo je ostati tako.


• Zbog deda Radove tvrdoglavosti, dečak je jednom prilikom upao u nevolju. U školi na pitanje učiteljice koje je boje vuk, dečak je ponosno odgovorio da je vuk sive boje. To je čuo od deda Rada i mislio da je nemoguće da njegov deda pogreši.


• Učiteljica je izgrdila i dečaka i dedu, što je razbesnilo dedu. On je već sutradan, ljut jer je učiteljica izgrdila njegovog unuka, otišao u školu i pred svima se izvikao na nju.


• Dedin postupak postupak nije ostao nekažnjen, jer je morao odležati nedelju dana u zatvoru (sreskoj buvari).


• Nakon ovog neprijatnog događaja i deda se promenio. Više ga nije interesovalo šta je koje boje, ni kakav je sljez u proleće.


• Kraj pripovetke donosi melanholičan i pomalo tužan ton, jer se pisac svakog proleća prilikom cvetanja sleza, seti detinjstva i deda Radeta kojeg već odavno nema.