LEKTIRE

Džek London

BELI OČNJAK

ANALIZA LEKTIRE

Ovo je priča o vuku koji je odrastao u surovim i hladnim uslovima divljine, u kojima je neprestano prisiljen da se bori za opstanak, i njegovim susretom sa ljudskom civilizacijom.
Zahvaljujući prijateljstvu koje mu pruža čovek, vuk uzvraća odanim služenjem i postaje pripitomljeno biće.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

• Prvi deo romana prikazuje dva čoveka, Henrija i Bila, koji se bore da vrate leš lorda Alfreda nazad u civilizaciju. Vreme je gladi, nemaju dovoljno hrane a uz sebe su imali premalo municije. Oni su u očajnoj situaciji, jer uz sve to prati ih i čopor izgladnelih vukova.


• Na početku romana imali su šest pasa za sanke, ali jedne noći primećuju da i za hranjenje ima sedam. Sledećeg jutra, međutim, samo pet pasa bilo je ostalo za hranjenje. Postaju sumnjičavi i konačno uspevaju da primete vučicu koja dolazi u kamp noću i odvodi pse.


• Kada im ostanu samo dva psa, Bil odlučuje da puca na vučicu, ali biva ubijen od strane izgladnelog čopora vukova. Tako Henri ostaje sam — sa samo dva psa i bez municije.


• Nakon dana putovanja, prešavši vrlo kratku razdaljinu svakog dana, primoran je da založi vatru oko sebe kako bi se zaštitio od vukova. Kada se ujutro probudio probudio, shvatio je da mu je nestalo drva i da ne može da ode i potraži još. Pomiruje se sa neizbežnim, ali ga na kraju spasava grupa muškaraca koji su takođe u divljini.


• Drugi deo romana menja perspektivu pripovedanja ka vučici. Kada glad prođe, čopor vukova se razdvaja, i vučica zajedno sa tri mužjaka putuje, dok jedan od vukova, koji se zvao "Jednooki", ne ubije ostalu dvojicu. Vučica i Jednooki tada putuju zajedno, sve dok ne dođe vreme da ona pronađe sklonište gde će roditi svoje mladunce.


• Još jedna glad zahvati zemlju dok su vučići još mladi, i svi mladunci umiru — osim jednog: sivog vučića. Ovaj sivi vuk je bio najjači i najnestašniji u leglu. Jednoga dana, njegov otac je nastradao u potrazi za hranom, tako da je još u ranom životu, morao naučiti je kako da lovi hranu, a zajedno s tom sposobnošću, naučio je i zakon divljine koji je glasio: "pojedite ili ćete biti pojedeni, ubijte ili ćete biti ubijeni".


• U trećem delu, vučić i njegova majka zalutaju u indijanski kamp. Njegovu majku prepoznaje Indijanac po imenu Sivi Dabar jer mu ona se odazivala na poziv "Kiče". Ona je ranije bila poluvučica koju je on odgajao, dok nije pobegla u divljinu. Tu mali sivi vučić dobija ime po svojim oštrim zubima, Beli Očnjak.


• U indijanskom kampu, vučić mora da nauči kako da se ponaša u prisustvu Indijanaca i kako da se zaštiti od drugih štenaca. Kada mu oduzmu majku, pokušava da je prati, ali ga Sivi Dabar žestoko kažnjava, te brzo nauči još jednu lekciju — da sluša "božanstvo u obliku čoveka".


• Kada Sivi Dabar ode u obližnju tvrđavu da proda svoje krzna, povede Belog Očnjaka sa sobom. Tamo u tvrđavi, prvi put sreće bele ljude i njihove pse koji su po snazi bili znatno slabiji od njega. Beli Očnjak postaje poznat među belim ljudima jer je u borbi pobeđivao svakog psa.


• To zapada za oko okrutnom i ružnom čoveku, koga su ironično nazivali "Lepotan Smit". On uz pomoć lukavstva i alkohola prevari Sivog Dabra da mu proda Belog Očnjaka.


• Smit se grozno ophodi prema njemu, prisiljava ga na krvave borbe sa drugim psima kako bi zarađivao na opkladama. Uz to stalno ga drži u kavezu i zlostavlja. Beli Očnjak se pretvara u pravo borbeno čudovište, koje ubija sve pse u borbi a pobeđivao je i vukove koje su mu dovodili iz šume. Počeli su da ga nazivaju Borbeni vuk.


• Ali tokom jedne borbe sa buldogom, Beli Očnjak je bio na ivici smrti, kada je čovek po imenu Vidon Skot, koji je bio sudija i ugledna osoba, prekinuo borbu. Skot plati Lepotanu Smitu i zapreti mu zatvorom. Zatim povede Belog Očnjaka sa sobom.


• Novi vlasnik, Vidon Skot mu je poklanjao mnogo dobrote i strpljenja, čak i kada ga je nekoliko puta ujeo. Dao je šansu Belom Očnjaku, da se pokaže u svom najboljem svetlu. Pod zaštitom, strpljenjem i saosećanjem Vidona Skota, Beli Očnjak postepeno uči da ceni ljudsko biće i na kraju razvija ljubav i privrženost prema Skotu.


• Kada je Vidon Skot morao da se vrati kući u Južne predele (Kalifornija), nameravao je da ostavi Belo Očnjaka tu gde se nalazio. On nije smeo da povede vuka u civilizaciju jer bi tamo stvarao mnoge nevolje. Međutim, Beli Očnjak pobegne i krišom se ukrca na brod.


• Skot se, stoga, predomislio i odlučio da povede psa sa sobom i da ga priptomi. Pripitomljavanje Belog Očnjaka je išlo teško ali je njegov gospodar verovao u njega. Morao je naučiti mnogo: da ne napada druge pse ili ljude, da ne sme loviti domaću živinu, da sme uzeti samo meso koje mu se pruža, dozvoljavati gospodarovoj deci da ga pomaze iako mu to nije prijalo... Ubrzo je zavoleo gospodarevu decu. Ponekad se osećao se usamljeno, tugovao je i za severom i divljinom.


• Polako se pretvarao u psa koji je bio odan svom gospodaru, dok je za druge ostajao vuk. Jednom prilikom, Beli Očnjak je uspeo da uhvati i savlada Lepotana Smita koji je došao da ga ukrade.


• Beli Očnjak osvaja naklonost Skotove porodice zbog svoje izuzetne inteligencije. Jednom kada mu je gospodar pao sa konja i slomio nogu, Beli Očnjak je odjurio do kuće da pozove njegove ukućane da dođu i pomognu mu. Tada je hteo da prekolje konja sa koga je gospodar pao.


• Napravio je i veći podvig kada je iz zatvora pobegao jedan užasan i krvoločan čovek po imenu Džim Hol, i hteo da se osveti sudiji Skotu koji ga je utamničio. Dolazio je da ga ubije. Raspisana je potera i hajka za njim, ali niko nije mogao da ga uhvati. Jedne zlokobne noći kad je razbojnik upao u kuću sudije Skota, isprečio mu se Beli Očnjak i pomogao da se uhvati. Dok je branio gospodarevu kuću i život, zadobio je teške rane i bio životno jako ugrožen.


• Sudija Skot je pozvao najboljeg hirurga da ga operiše, čak je uposlio i bolničarku da se brine o Belom Očnjaku. Imao je prelom noge, probijena pluća, i mnogo izgubljene krvi, rane od metka, povrede. Ležao je u gipsu i zavojima nedeljama nepomičan. Nisu mu davali veliku šansu da će sve preživeti, ali se desilo čudo divljine. Bio je deo divljine koja ne zna za slabost, imao je čeličnu snagu i jak organizam i zato je preživeo i zato se oporavio. Zatim je počeo da ponovo ustaje na svoje noge.


• Roman se završava prikazom kako je Beli Očnjak postao veoma cenjen. Sudija Skot i svi ostali zvali su ga Blagosloveni vuk. On je sa kerušom Koli dobio i potomstvo.