Vidoe Podgorec

BELO CIGANČE


lektira BELO CIGANČE

ANALIZA LEKTIRE

Glavni lik u ovoj knjizi je dečak Taruno koji je živeo sa Romima, njihovim načinom života u čergi, iako nije pripadao tom narodu. Zbog njegove boje kože, koja je bila upadljivo svetlija od romske, prozvali su ga Belo Ciganče.
Romi su pronašli ovoga dečaka napuštenog nakon što su mu fašisti Nemci ubili roditelje. Njegov usvojitelj, koga je zvao tata-Mulon, bio je čovek plemenitog srca ali nisu svi oko Taruna bili kao on jer su postojali i oni kojima on nije bio dobrodošao.

Tarun je voleo konje, a nakon što mu je pošlo za rukom da othrani jedno ždrebe čija je kobila uginula, on mu daje ime Bresko. Između dečaka i konja se razvija odnos povezanosti i ljubavi čovaka sa životinjom.
Ova knjiga nam, uz mnogo emocija, priča o čovekoljubivosti, skitničkom životu Roma, detinjstvu i odrastanju u jednom šarenolikom svetu sastavljenom od tuga i radosti.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

- Za vreme Drugog svetskog rata, pored jednog druma, Romi lutalice su pronašli dečaka čije su roditelje ubili Nemci i usvojili ga jer nije imao nikoga drugoga. Dali su mu ime Tarun, on je sa njima živeo i putovao u čergi za vreme rata i nastavio nakon završetka rata. Oni nisu imali svoje kuće, nego su sa konjima i kolima stalno se selili od jednog kraja do drugog.
- Čoveka koji ga je usvojio zvao je tata-Mulon, jer ga je voleo kao svog sina. Mulon je bio mudar starac plemenitog srca ali je imao ženu, opaku Henzu, koja je želela da otera Taruna od njih. Ona je govorila da Tarun nije njihovog roda i da nemaju hrane za njega kako bi za nju ostajalo više. Mulon je nije slušao pa je ona zapretila da će otrovati dečaka ili ga oslepiti vrelom vodom. To je razljutilo Mulona pa je on istukao Henzu i oterao je od sebe.
- Mulon je učio Taruna da ne sme krasti i prositi kao što su radili neki Romi, nego da mora živeti od poštenog rada. On ga je naučio kako da plete korpe od pruća i prodaje ih u selu. Jednom kada je pljusnula jaka kiša, zbog grmljavine su morali ispod drveta pobeći na čistinu. Tu je tata-Mulon zaštitio dečaka od udara jake i hladne kiše tako što ga je natkrio svojim telom sve dok je ona padala.
- Tarun je imao dvoje prijatelja sa kojima se igrao: slepog dečaka Rapuša koji je svirao violinu i pevao, i dobru devojčicu Nasihu. Sa njima se igrao i delio sve svoje brige.
- Leti se njihova čerga nalazila pored reke i pirinčanih polja, nedaleko od jednog sela. Tarun se sa dvoje prijatelja svakog dana kupao na reci, pecao ribu i igrao. Na reku su dolazila i deca iz obližnjeg sela. Ona su bila naučena da ne vole Rome i rasteruju ih, ali je Tarun rekao im da su svi ljudi isti pa i Romi. Nakon toga, kod seoske dece se smanjila netrpeljivost i probudila želja da se bolje upoznaju sa Tarunom i njegovim prijateljima. Ona su Taruna, zbog kože koja mu je bila svetlija od romske, nazvali Belo Ciganče.
- Mulon i Tarun su imali kobilu koja se zvala Belka. Jednoga dana ona se oždrebila, donela je na svet riđeg konjića sa belim belogom na prednjoj desnoj nozi. Tarun je bio oduševljen sa ždrebetom i izabrao mu najlepše ime koje je čuo: Bresko.
- Krajem leta je otpočela žetva pirinča, tada je Tarun pomogao tata-Mulonu da sa srpovima žanju pirinač kod seljaka koji su ih plaćali da žanju. To je bio težak posao, koji se radio pod vrelim suncem celoga dana. Naveče bi se vraćali umorni i iscrpljeni.
- Nakon žetve pirinča, na gumnima je otpočela njegova vršidba koju su obavljali konji. Ali tada je Mulona i Taruna zadesila nesreća jer je njihova kobila Belka iznenada uginula. Zbog toga nisu mogli dalje zarađivati kod seljaka a da nesreća bude još veća, njen konjić Bresko je bio osuđen da umre bez majke koja ga je hranila.
- Svi osim Taruna su bili otpisali Breska, samo je on pokušavao spasiti ga tako što je vodio ga u šumu na proplanak, da tamo pase svežu planinsku travu. Njegov trud se isplatio jer je Bresko počeo da napreduje i raste. Ubrzo su svi se divili Bresku a seoski dečaci su zavideli Tarunu na neobično lepom konjiću. Ali, jednoga dana Bresko je nestao bez traga, govorilo se da su ga u šumi rastrgle divlje zveri.
- Došla je zima, najteže godišnje doba za Rome čergare koji nisu imali kuće. Oni su morali da krenu i potraže neko bolje mesto za zimovanje. Mulon je želeo da zbrine Taruna tako što ga je ostavio u selu kod nekih seljaka da čuva njihove ovce. Tako će imati obezbeđen krov i hranu. Međutim, posle odlaska čerge, Taruna hvata jak tuga, pa on beži za njima da im se pridruži.
- Kada se pridružio tata-Mulonu, zajedno sa čergom su proveli zimu u jednoj praznoj štali. Njima se pridružio i Demir, mečkar koji je imao medvedicu Rašunu, izdresiranu da igra i pokloni se pred gledaocima. Zarađivao je tako što je išao po selima i izvodio predstave sa njom. On je znao mnogo priča koje su sve zabavljale tokom duge zime.
- Kada je ponovo došlo proleće i sunce , postalo je znatno lakše svima. Demir je sa mečkom otišao na svoju stranu a čerga krenula ponovo da luta na svoju.
- U leto čerga se opet vratila i zaustavila na istom mestu pored reke i pirinčanih polja gde je dolazila svake godine. Tarunu je bilo drago jer je voleo reku gde se kupao i pecao. Tu je ponovo sreo seoske dečake koji su mu ispričali priču o neobično lepom divljem konju koji ponekad tamo dolazi.
- Jedne noći, Tarun je ugledao tog divljeg konja i shvatio da je to Bresko jer ga je prepoznao po belom belegu na prednjoj desnoj nozi. On uspeva da ga uhvati i pripitomi jer ga je Bresko poznavao. Svi su uživali u lepoti tog konja i divili se Tarunu.
- Jednoga dana u čergu je došla milicija(policija) sa seljacima iz nekog dalekog sela jer su neki kradljivci iz čerge ukrali njihove konje. Milicija je uhapsila kradljice ali su seljaci zajedno sa svojim konjima uzeli i odveli Breska, tvrdeći da je i on ukraden od njih. Tarun i Mulon ostaju u suzama zbog gubitka tako prekrasnog konja.
- Nakon leta došla je jesen i ponovo je počela žetva pirinča. Dok su Tarun i Mulon žnjali pirinač u jednom polju, Mulona je za prste ujela otrovna zmija. Nije mu se moglo pomoći jer je umirao. Poslednja želja bila mu je da Tarun napusti čergu i krene u školu koja će mu pomoći da bolje živi, da se ne bi mučio celog života kao on. Posle toga je umro. Tarun je ostao sam i beskrajno tužan jer je izgubio čoveka koji mu je bio otac.
- Dok je Tarun žalio za tata-Mulonom iznenada ga je obasjalo sunce sreće. Bresko koga su odveli seljaci, pojavio se pred njim. On je uspeo da pobegne od njih i odmah se vratio kod Taruna. Tarun je sada postao srećniji i shvatio da je život sastavljen od tuga i radosti koje se stalno smenjuju.
- Na kraju, bilo je vreme da ispuni želju tata-Mulona i napusti čergu. Oprostio se od Breska i ostalih prijatelja, nakon čega su ga odveli u dom za decu bez roditelja. Njegovo detinjstvo je bilo završeno. Tamo je krenuo u školu i često sa setom pričao o lepom i tužnom životom koji je proveo u romskoj čergi.



LEKTIRE © elektronska knjiga