LEKTIRE

Ferenc Molnar

DEČACI PAVLOVE ULICE

ANALIZA LEKTIRE

Radnju ove knjige čine dečačke ratne igre u Pavlovoj ulici, koja se nalazi u glavnom gradu Mađarske, Budimpešti.
Grupa dečaka koja zajedno ide u istu školu i igra se na "gradilištu" u Pavlovoj ulici, ulazi u sukob sa grupom dečaka iz susedne škole i ulice. Dečaci Pavlove ulice napravili su svoju družinu koja se naziva "Udruženja za skupljanje gita", dok njihovi protivnici sebe nazivaju "Crvene košulje".
Prazan plac koji nazivaju "gradilište" predstavlja utvrđenje dečaka Pavlove ulice, dok se utvrđenje "Crvenih košulja" nalazi na jednom ostrvu, okruženom jezerom u Botaničkoj bašti.
Baš kao što su neki veliki ratovi počeli zbog besmislenih razloga, i ovde je sukob među dečacima započeo zbog otimanja klikera, što je, naravno, bilo nečuveno i neoprostivo. Sukob se nastavlja borbom za teritoriju jer "Crvene košulje" žele da "gradilište" postane njihov prostor za igru.
Prilikom ratnih igara, dečaci se ponekad ponašaju zrelo i hrabro kao odrasli ljudi a ponekad naivno i smešno jer su još deca. Za razliku od odraslih ljudi i pravih ratova, oni se strogo pridržavaju svojih pravila i poštene borbe, tako da posle bitke nemaju povređenih žrtava.
Ipak, igra se na kraju završava tragično, i kako to često u ratovima biva, stradaju oni najbolji i najhrabriji. Tako je u ovom sukobu i pored svih časnih pravila, nehotično stradao mali dečak Erne Nemeček. Iz tog tužnog kraja vidimo kako svaki sukob među decom i ljudima loš jer odnosi žrtve, i zašto je najbolje kada vlada mir. Završetak romana pokazuje sav besmisao otimanja oko igrališta, ono neće pripasti ni jednima ni drugima jer je na njemu otpočela izgradnja zgrade.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

• Dečaci iz Pavlove ulice, posle školskih časova, okupljali su se i igrali na "gradilištu", praznom placu koji je bio njihovo utvrđenje. Imali svog vođu, predsednika Janoša Boku, dok su ostali dečaci imali razne činove oficira, svi osim malog plavog Nemečeka, koji je bio samo običan vojnik. Njihovi protivnici, dečaci iz susedne ulice i iz susedne škole, koji su sebe nazivali Crvene košulje, imali su svoje utvrđenje na jednom ostrvcetu, koje se nalazilo na sredini jednog malog jezera u Botaničkoj bašti.


• Sukob između dečaka Pavlove ulice i Crvenih košulja započinje kada braća Pastor (Crvene košulje) oduzimaju staklene klikere nekim dečacima Pavlove ulice. Dodatno i vođa Crvenih košulja Feri Ač, dolazi na gradilište i odnosi zastavu dečaka iz Pavlove ulice.


• Dečaci Pavlove ulice odlučili su da im uzvrate, tako što će u utvrđenju Crvenih košulja ostaviti papir sa natpisom: Ovde su bili dečaci Pavlove ulice. Na taj zadatak su, sa vođom Bokom, krenuli dečak Čonakoš i mali Nemeček koji je želeo unapređenje, jer je samo on u družini bio vojnik, dok su svi ostali bili oficiri.


• Tri dečaka su po mraku, uspela da se privuku na ostrvo, do utvrđenja Crvenih košulja (tom prilikom mali Nemeček je nespretno upao u jezersku vodu). Tamo su, na veliko zaprepašćenje, videli Gereba, dečaka iz svoje družine da sarađuje sa neprijateljom. Prisluškujući njegov razgovor sa njima, saznaju da Crvene košulje žele da zauzmu njihovo "gradilište", kako bi ono bilo samo njihovo igralište. Dečaci su uspeli da u utvrđenju ostave papir sa porukom ali su ih ubrzo Crvene košulje otkrile i počele juriti. Nekako su uspeli pobeći do Botaničke bašte i tamo se sakriti dok opasnost nije prošla (mali Nemeček koji je već bio mokar, sakrio u bazen sa hladnom vodom, na mestu koje je pokrivao jedan veliki list paprati).


• U školi je profesor Rac saznao za družinu iz Pavlove ulice i zahtevao od njih da mu ipsričaju sve o njoj. Tada su mu dečaci ispričali kako je nastalo njihovo "Udruženje za skupljanje gita". Svako od njih je morao da donese parče gita (git je smješa koja je služila za lepljenje stakla za prozore), pa su pričali su kako su se sve snalazili da dođu do nje. Udruženje je imalo i svoj pečat na kome je pisalo "Udruženje sakupljača gita. Budimpešta 1889". Profesor je oduzeo im sakupljeni git i zabranio daljnje postojanje tog udruženja. Dečaci su bili tužni jer bez gita nisu mogli imati ni udruženje. Ali mali Nemeček je uspeo, da tokom razgovora profesora sa dečacima, sa jednog novog prozora skine sveži git za družinu. To je obradovalo dečake jer ako su i dalje kod sebe imali git, mogli su da imaju i udruženje. Dogovorili su se da od sada njihovo udruženje mora postati tajno a mali Nemeček je proglašen sekretarom udruženja.


• Mali Nemeček je pratio izdajicu Gereba i čuo njegov razgovor sa Slovakom Jankom, koji je čuvao plac(gradilište). Gereb mi je obećavao novac i cigarete ako sa placa otera dečake Pavlove ulice i dopusti samo Crvenim košuljma da se tu igraju.


• Mali Nemeček je požurio da o tome obavesti predsenika Boku, tražeći ga na gradilištu ali njega nije blio tu. Upravo u tom trenutku, njihova družina je davala zakletvu da ne smeju odati tajno postojanje udruženja. Pozvali su i malog Nemečeka da položi zakletvu ali je on protrčao dalje hitno tražeći Boku da ga obavesti o Gerebovim namerama. Zbog neposlušnosti, družina je malog Nemečeka upisala u svoju svesku, koja je bila crna knjiga, kao izdajnika.


• Da bi dokazao da nije izdajnik, mali Nemeček sam odlazi na ostrvo, u utvrđenje Crvenih košulja i uzima zastavu koju su oni odneli. Sakriven, on je slušao Gereba kako vođi Crvenih košulja priča da se sa Slovakom Jankom dogovorio da on kao čuvar otera dečake Pavlove ulice i gradilište ostavi Crvenim košuljama. Njihov vođa Feri Ač nije želeo da se gradilište osvoji na takav kukavički način, on je želeo da ga zauzme poštenom borbom. Gereb je rekao da među dečacima Pavlove ulice nema nijednog hrabrog dečaka ali je tada pred njih sa zastavom izašao mali Nemeček i rekao da ima. Crvene košulje su bile iznenađene njegovom hrabrošću. Oduzeli su mu zastavu a onda ga je njihov vođa pozvao da se pridruži Crvenim košuljma. Mali Nemeček je odgovorio da to neće učiniti nikada, za šta je sledila kazna. Pošto je Nemeček bio suviše slab da ga istuku, okupali su ga u vodi i slavili a nakon toga pustili.


• Nakon najave napada na gradilište, Boka vođa dečaka Pavlove ulice, napravio je plan odbrane, rasporedio dečake po utvrđenju a malog Nemečeka zbog hrabrosti proglasio svojim ađutantom. Svi dečaci su, kao pravi vojnici, hrabro se prihvatili svojih zadataka kao da brane svoju državu. Vođa Boka, koji se proglasio generalom, pitao se da li će jednog dana isto tako hrabro ići u pravi rat. Tada se pojavio Gereb, doneo njihovu zastavu koju su Crvene košulje oduzele i pokajnički molio Boku da mu oprosti izdaju ali Boka to nije učinio. Boka je rekao da će svoju zastavu povratiti u borbi sa neprijateljem, Gereb je plačući otišao a dečaci su otpočeli vojnu vežbu.


• Pojavio se Gerebov otac, koji je rekao da njegov sin kod kuće mnogo pati što je izbačen iz družine, jer je osumnjičen za izdaju i rekao da želi znati da li je istina da je on bio izdajnik. Dečaci su ga uputili na malog Nemečeka, koji je video Gerebovu izdaju, da sve ispriča njegovom ocu. Međutim, mali Nemeček je rekao da Gereb nije izdajica. Gerebov otac je tada ponosno otišao kući. Malog Nemečeka je obuzela groznica i vatra, razboleo se od hladne vode u koju je prvi put slučajno upao, drugi put se krio u bazenu a treći put kada su ga okupale Crvene košulje. Njemu je postajalo sve lošije, da ga je Boka morao odvesti kući, dok je on buncao kako su njegovo ime zapisali malim slovima u svesku, kao izdajnika i kukavicu.


• Kada je saznao da njegov sin nije izdajnik, Gereba je otac nagradio kupljenom knjigom. Gereb je tu knjigu poklonio malom Nemečeku. Onda je Gereb špijunirao Crvene košulje, saznao njihovu taktiku za napad i preneo je Boki, moleći ga za oproštaj. Boka i dečaci su oprostili Gerebu i dozvolili mu da se bori sa njima.


• Pre početka borbe, dve strane su međusobno poslale izaslanike na pregovore. Najpre su objavili rat jedni drugima a onda se dogovorili o pravilima borbe. Tuča nije bila dozvoljena, boriće se samo gađanjem peščanim bombama i rvanjem. Izaslanici Crvenih košulja posetili su kod kuće malog Nemečeka koji je bio bolestan. Izaslanici dečaka Pavlove ulice su vratili svoju zastavu Crvenim košuljama, koju im je bio doneo Gereb i rekli da će sami da je osvoje u borbi. Sutradan je rat mogao da otpočene. Mali Nemeček nije mogao doći zbog bolesti.


• Bitka je otpočela tako što su Crvene košulje podeljene u dve grupe, odvojeno napale gradilište sa dva različita ulaza. Zahvaljujući Bokinoj dobroj strategiji, dečaci Pavlove ulice su brzo savladali grupu koja je prva napala i zarobljene dečake zatvorili u šupu. Onda ih je napala druga grupa, koja je došla kroz drugi prolaz a koju je predvodio Feri Ač. Borba sa tom grupom je postala neizvesna. Dodatno, Feri Ač je krenuo do šupe da oslobodi njegove vojnike. Ali tada se odenkuda stvorio mali Nemeček koji se bacio na Ferija Ača i oborio ga na zemlju. Nakon toga, brzo su savladane i ostale Crvene košulje. Dečaci Pavlove ulice su pobedili, najviše zahvaljujući malom Nemečeku. Uspeli su da povrate i svoju zastavu, koju je osvojio Gereb.


• Zbog svojih zasluga, mali Erne Nemeček je dobio čin kapetana. Njemu je zbog bolesti i dalje bilo loše. Ubrzo je došla njegova mati, koja ga je povela kući. Zajedno sa njom, do kuće ga je ispratila kolona vojske dečaka Pavlove ulice. Pratili su ga do kapije a onda su se razišli, svi osim vođe Boke. Kada je ostao sam, zaplakao je jer je shavatio da je Nemečekovo zdravlje jako loše. On je tužan stajao pred kapijom do mraka. Kada je pao mrak, primetio je i Ferija Ača kako je došao da upita za Nemečekovo zdrvalje. Nakon što su čuli da je on i dalje u rđavom stanju, bez reči su otišli kući.


• Nemečeku je bilo sve lošije. Lekar koji je došao da ga pregleda, rekao njegovom ocu da neće preživeti i da priprema ono što je potrebno za sahranu. Pored dečaka je stalno boravio predsednik Boka da ga ohrabruje ali mu je Nemeček rekao da zna da će umreti. Boka ga je tešio pričama kako je i Feri Ač dolazio da pita za njega, što je njemu bilo neverovatano. Ispričao mu je i da su Crvene košulje na svojoj skupštini smenili Ferija Ača i da je sada njihov novi vođa stariji brat Pastor. Rekao mu je i da je direktor Botaničke bašte, gde se nalazilo utvrđenje Crvenih košulja, naredio čuvaru da zaključa vrata i tako zabranio im dolazak u utvrđenje.


• Mali Nemeček mu je rekao da ga strašno pogađa nepravda, što je njegovo ime upisano u svesku udruženja kao izdajničko ali mu je Boka ispričao da su dečaci na skupštini ispravili tu nepravdu i da su nagradili njegovu hrabrost, tako što su izradili počasnu diplomu za njega. Mali Nemeček je rekao da u to neće poverovati dok je ne vidi sopstvenim očima. Zatim je poželeo da još jednom ode videti "gradilište", poslednji put jer je znao da će umreti a jedino je žalio za "slatkim gradilištem". Ali zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogao otići tamo. Ubrzo je upao u jaku vatru, i buncao u bunilu, kao da se još bori za gradilište, pozivao na borbu, juriše, odbranu...


• Dečaci su doneli malom Nemečeku počasnu diplomu, u kojoj je crvenim mastilom bilo zapisano da ga mole za oproštaj i da mu saopšte da je njegovo ime velikim slovima upisano u njihovu veliku knjigu. Ali bilo je prekasno, upravo kad su stigli, mali Nemeček je umro, ne uspevši da je vidi.
• Hodajući tužan po "gradilištu", Boka je tamo video neki alat. Upitao je Slovaka o tome a on mu je odgovorio da na placu otpočinje izgradnja nove zgrade. Gradilište više nije bilo slobodno za dečačke igre. U školi je profesor Rac pozvao učenike da sutradan u crnom ili tamnom odelu dođu na sahranu Nemečeka. Boka je tada prvi put u svojoj detinjoj duši naslutio pravu istinu o životu, čije smo svi borbene, čas tužne, čas vesele sluge.