DEKAMERON - Analiza i ukratko prepričana LEKTIRA





Đovani Bokačo

DEKAMERON


lektira DEKAMERON

ANALIZA LEKTIRE

Ovo poznato delo pripada umetničkom književnom pravcu humanizmu i renesansi. Napisano je sredinom četrnaestog veka, u mračnom srednjovekovnom dobu, kada su religija i crkva, pomoću inkvizicije progonile nauku, slobodnu ljubav i čoveka kao razumno i slobodno biće.
Za razliku od srednovekovne književnosti, koja se zasnivala crkvenim dogmama(verskim učenjem i principima u koja se nije smelo sumnjati), Đovani Bokačo se slobodoumno okreće čoveku i pravoj ljudskoj prirodi, koju su crkvene dogme sputavale. Uprkos tome što je crkva propovedala da ovozemaljski život mora biti patnja, da bi se na nebu zaslužio raj, glavni junaci Bokačove zbirke novela žele da se provode i uživaju u slobodi sela. Bokačo oslikava čovekovu ličnost kao dvostranu: i sa vrlinama i sa manama. Na jednoj strani su čovekova mudrost, snalažljivost, lukavost, plemenitost i dobrota a na drugoj su glupost, primitivizam, pohlepa, neverstvo... Uživanje u erotici i ljubavi je jedna od tema o kojima Bokačo slobodno govori.
Slično pričama iz "1001 noći", radnja ove zbirke novela zasniva se na tome što desetoro mladih(tri mladića i sedam devojaka) svakoga dana priča po jednu priču, tako da za deset dana ispričaju sto priča. Zbog toga je ova zbirka novela nazvana Dekameron, što znači: deset dana.
Svaka od ispričanih priča, nosi u sebi po jednu autorovu poruku a pored toga njegovo delo u sebi nosi dosta simbolike: tri mladića simbolišu sveto trojstvo, sedam devojka simbolišu sedam božijih anđela i vreme od sedam dana, za koliko je bog stvorio svet.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

Bežeći od kuge koja se pojavila u Firenci 1348 godine, tri mladića i sedam devojka se sklanjaju na selo. Želeći da vreme tamo učine zabavnijim, osmišljavaju sebi dobru razonodu u pričanju priča. Svako od njih deset, trebalo je da dnevno ispriča po jednu svoju priču, na temu koju bi zadao kralj ili kraljica dana (koji su menjali, svakog dana jedno od njh).
Kroz sve priče dominiraju dve glavne teme a to su: mudrost(inteligentnost) i ljubav.
Prvog dana (kraljica je Pampinea), bile su priče sa slobodnom temom.
Drugog dana(kraljica je Filomena), tema je bila sreća, pričale su se priče o neprilikama koje su imale srećan kraj.
Trećeg dana(kraljica je Nejfila), tema je bila snalažljivost, pričale su se priče o domišljatim ljudima.
Četvrtog dana(kralj je Filostrato), tema je bila o nesrećanim ljubavima, pričale su se tužne životne priče.
Petog dana(kraljica je Fiameta), tema je bila o srećnim ljubavima, pričale su se priče o snazi ljubavi.
Šestog dana(kraljica je Eliza), tema su bile dosetke, pričale su se domišljate i duhovite priče, u kojima su dosetke pomagale ljudima da se spase ili osvete.
Sedmog dan (kralj je Diones), tema su bile ženske prevare, pričale su se priče o ženama koje su snalažljivo i lukavo varale muževe.
Osmog dana(kraljica je Laureta) tema je bila ljudska glupost, pričale su se šaljive priče o onima koji su opterećeni ljubomorom i predrasudama.
Devetog dana(kraljica je Emelija), tema je bila slobodna, svako je pričao o čemu je hteo.
Desetog dana(kralj je Pamfil), tema je bila plemenitost, pričale su se priče o velikim delima i postupcima.



LEKTIRE © elektronska knjiga