Meša Selimović

DERVIŠ I SMRT


lektira DERVIŠ I SMRT

ANALIZA KNJIGE

Ovo je roman o ljudskoj nepravdi, to jeste nemoći i stradanju običnog malog čoveka kada se on nađe u nemilosti svirepih moćnih ljudi.
Brata glavnog junaka ubijaju zato što je doznao nešto što bi moglo biti opasno za neke moćne ljude ako se pred svetom obelodani istina. Glavnom junaku (dervišu) koji je naivno verovao samo u boga i pravdu, pored velikog bola za mrtvim bratom, naročitu patnju nanosi počinjena nepravda sa kojom mora živeti.
Radnja romana je smeštena u jednu kasabu u Bosni, u vreme kad se Bosna nalazila pod otomanskom (turskom) vlašću i okupacijom. Tema romana je univerzalana, njegova radnja bi se mogla lako preneti na bilo koje drugo mesto i vreme jer su se takve slične nepravde i stradanja malih ljudi zbog krupnih interesa moćnih oduvek i svuda dešavale.
Ipak, od nepravde i stradanja nisu uvek izuzeti ni moćni ljudi, kao što se kasnije vidi da i među njima jači gazi slabijeg a slabiji spletkari i teži da mučki napadne jačeg i tako u nedogled. To znači da pisac nepravdu ne pripisuje direktno ljudskoj prirodi , ona je više pradavna pojava nastala zbog interesa, pohlepe i želje za moći.
Roman se najpre može okarakterisati kao psihološka i filozofska drama unutar čoveka, mada u njemu ima i religioznih, socioloških, istorijskih i drugih motiva. U prvom planu romana jesu bol i nesreća zbog gubitka brata koji nepravedno strada jer je otkrio spletke svirepih moćnih ljudi na vlasti, ali pored toga, DERVIŠ I SMRT je jedna snažna priča o prijateljstvu, odanosti i izdaji, onih koje volimo i onih koji nas vole čistim srcem. (Roman je inspirisan istinitim događajem, pri kraju Drugog svetskog rata vlasti su nepravedno optužile i streljale piščevog starijeg brata Ševkiju. Iako se u romanu dervišev ubijeni brat zove Harun, u njemu je prikazano i ubistvo nedužnog mladića Ševkije i potresna scena brata koji ga oplakuje)
Svaka stranica i rečenica u romanu ispisane su skoro tečnim ali teškim poetskim dahom, dok sa druge strane jako realistično drže čitaoca u romanu. Ovo je bez sumnje najbolji Selimovićev roman a možda i najbolji roman koji je ikada napisan na ovim prostorima.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

- Derviš Ahmed Nurudin je celoga svog života odano služio otomanskoj (turskoj) državi i svojoj veri (u ovom slučaju islamskoj). U mladosti je bio softa (đak teologije) a kasnije je išao i u rat za državu i veru. U tom ratu je bio zarobljen a nakon što je bio oslobođen i vratio se kući, saznao je da se udala devojka koja ga je volela jer je mislila da se neće vratiti živ iz zarobljeništva.
- Nakon toga on napušta rodno selo i dolazi u kasabu gde ga postavljaju za starešinu male tekije (bogomolje u kojoj stanuju i vrše službe derviši). U tekiju dovodi i usvaja dečaka Mula Jusufa, siroče koje je upoznao dok je bio na ratištu. Dečakovu majku, koja je bila prostitutka, ubili su Ahmedovi saborci jer su je optužili za saradnju sa neprijateljem i špijunažu dok im je pružala svoje usluge.
- Dvadeset godina kasnije dečak je bio odrastao mladić a Ahmed je još predano služio veri ne zanimajući se mnogo za stvarni svet oko njega. Ali jednog dana, njegov brat Harun je bio uhapšen od strane vlasti mada nije počinio nikakvo nedelo.
- Ahmed od svog dobrog i izvanrednog prijatelja Hasana saznaje da mu je brat uhapšen zato što je došao do zapisa koji svedoče nezakonitim radnjama nekih moćnih ljudi. Hasan mu saopštava da zbog toga nema mnogo nade za njegovog brata i da on može biti spašen samo ako ga oni zajednički sa oružjem oslobode iz tvrđave u kojoj je zatvoren. Međutim, Ahmed koji je naivno verovao samo u pravdu i zakon, odbio je da to učini.
- Ahmed odlazi kod kadije (sudije) a zatim kod muftije (verskog starešine) da im objasni kako je njegov brat nedužan i moli ih da ga oslobode ali uzalud. Oni su ravnodušni prema njegovoj nevolji i pravdi. Nakon toga, Ahmed saznaje da mu je brat već ubijen.
- Ahmed u džamiji drži molitvu za ubijenog brata i pominje da je on ubijen nedužan. On poziva prisutne da se čuvaju onih koji ubijaju nedužne i da moraju sačuvaju svoje najbliže kad već on nije sačuvao brata.
- Nakon toga Ahmeda hapse i odvode u tvrđavu u kojoj je bio zatvoren i njegov brat. Tamo on sluša priču o tome kako mu je brat ubijen i shvata da će ubiti i njega ako ga neko ne izbavi. Zatvoren u mraku tamnice, u užasu zbog straha i smrti oko njega, on počinje da halucinira i ludi. Niko ne dolazi po njega da ga izvede iz zatvora.
- Najzad se pojavljuje Hasan koji je izdejstvovao kod vlasti da se Ahmed oslobodi i on ga izvodi iz tvrđave. Na slobodi Ahmed, uz Hasanov nagoveštaj, otkriva užasnu istinu: da je njegovog brata vlastima potkazao Mula Jusuf. Brata mu je izdao mladić koga je derviš spasio i usvojio ali je on opet radio za moćne ljude i vlasti.
- Mula Jusuf priznaje Ahmedu da je prijavio Haruna i moli ga za oprost. Ahmed odbija njegovo pokajanje i prezire ga. Zbog toga je Mula Jusuf pokušao da vešanjem izvrši samoubistvo ali ga spašavaju.
- Potom Ahmedu dozvoljavaju da sahrani ubijenog brata što on čini uz veliku počast pred svim ljudima kasabe. Mula Jusuf je stalno posećivao Harunov grob i molio se za njega. Kada je uvideo da je njegovo pokajanje iskreno, Ahmed mu oprašta krivicu za bratovu smrt.
- Situacija se smiruje, Ahmed najviše vremena provodi sa Hasanom koji je i Mula Jusufov prijatelj. Hasan se pomirio sa bogatim ocem sa kojim je bio u svađi od kada je napustio carsku školu u Istanbulu i krenuo da živi slobodnim životom, lutajući zemljom i trgujući stokom. Hasanov život bila je sloboda, on se smejao bogatsvu, vlastima i sitnim ljudskim preokupacijama. Voleo je provod i kockanje, činio dobra dela, uživao u druženju sa prijateljima. Bio je zaljubljen u Mariju, ženu jednog dubrovačkog trgovca sa kojim je putovao zajedno u kravanu. Samo je njoj bio privržen ali je ona bila udata i ostajala sa mužem, što je njihovu vezu činilo teškom i neizvesnom.
- Jednoga dana na preonćište u tekiju svraća veliki voskovođa Osman-beg koji je poslat iz Istanbula da uguši pobunu koja je izbila u Posavini. Osman-beg predaje Ahmedu pismo za hadži-Sinudina u kojem ga sin obaveštava da je unapređen u silahdara (oružar vojske), čime je postao jedan od najmoćnijh ljudi u turskoj carevini.
- Tada Ahmed smišlja osvetu: ne predaje pismo hadži-Sinudinu, nego sakriva od njega i drugih vest o unapređenju sina. Od Mula Jusufa traži da prijavi hadži-Sinudina da je pomagao bekstvo zatvorenika iz tvrđave koje se tih dana dogodilo. Računao je da će one koje su ubili njegovog brata, stići gnev carskog silahdara iz Istanbula kada mu zatvore nedužnog oca.
- Posle Mula Jusufove prijave, vlasti hapse hadži-Sinudina a Ahmed tajno šalje obaveštenje o tome njegovom sinu u Istanbul.
- Međutim, dogodilo se nešto što Ahmed nije očekivao. U kasabi je Hadži-Sinudin bio poštovan kao pošten čovek i veliki dobrotvor, njegovo hapšenje je izazvalo bes i pobunu među stanovništvom. Došlo je do oružane borbe u kojoj su besni stanovnici ubili kadiju(sudiju) i proterali muselima (načelnik policije) i njegove ljude iz kasabe.
- Hadži-Sinudin je oslobođen a njegov sin silahdar kao nagradu za zahvalnost, postavlja Ahmeta za novog kadiju. Hasan upozorava Ahmeda da će mu nova dužnost biti težak teret i da mu je nekadašnji obični derviš Ahmet bio draži.
- Vršeći dužnost kadije, Ahmed pokušava da radi i postupa drugačije od prethodnog kadije ali mu to ne polazi za rukom. Najpre je morao da se obračuna sa preostalim protivnicima iz prethodne vlasti a da bi to učinio morao je da koristi usluge i pomoć drugih moćnika. Kada su mu oni pomogli da završi taj posao, on je postao njihov dužnik. Za kratko vreme morao je da se zaštiti i oko sebe isplete mrežu čuvara i špijuna koje je skupo plaćao. Pokušaj bekstva izlaskom iz tog obruča doneo bi mu nezaštićenom samouništenje njihovom osvetom. Zbog toga je morao da se održava u tom položaju što duže jer je samo tako mogao sačuvati život.
- Veliki problem se pojavio kada je jednog dana optužen njegov prijatelj Hasan. Kod Dubrovčanina sa kojim je Hasan trgovao, pronađeno je pismo u kome on Bosnu pod vezirovom vladavinom opisuje kao primitivnu i korumpiranu zemlju puna špijuna, uhoda, nesposobnih činovnika i tome slično. Dubrovčanina proglašavaju špijunom i pokušavaju da ga uhapse ali mu Hasan pomaže da pobegne. Stoga je sva krivica pala na Hasana a delom i na Ahmeda jer je bio poznat kao njegov veliki prijatelj. Vezirovi ljudi su zahtevali da se Hasan uhapsi a Ahmet je primoran da napiše rešenje za hapšenje.
- Hasana su uhapsili i zatvorili u tvrđavi gde su ubili Haruna a kasnije držali i zatvorenog Ahmeda. Njegova sudbina bi tu bila okončana da se nije umešao Mula Jusuf. On je bio vešt falsifikator, falsifikovao je Ahmedov rukopis i napisao naredbu da se Hasan iz tvrđave sprovede u Travnik. Kada su Hasana predali Mula Jusufu i nekim ljudima koji su glumili čuvare za sprovođenje, svi zajedno su pobegli iz zemlje. Zbog vešto falsifikovanog rukopisa niko nije poverovao Ahmedu da je naredba lažna, okrivili su ga da je tako omogućio svom prijatelju bekstvo i pokušao da prevari vezirove ljude.
- Od svog doušnika i nekadašnjeg saborca Kara-Zaima, Ahmed saznaje da će biti uhapšen i zadavljen u tvrđavi. On najpre pokušava da smisli kako da se spasi ali mu je ubrzo opkoljenom, nevidljivom mrežom i stražom okolo, volja klonula i on se predaje. Čeka svoju poslednju noć i jutro da ga odvedu.
- Te večeri iz jednog sela dolazi mu mladić koji je sin njegove nekadašnje devojke i verovatno njegov vanbračni sin. Došao je u potrazi za boljim životom i bila mu je potrebna bilo kakva pomoć. Mladić ga podseća na dan kada je on napustio selo i došao u kasabu. Razneženom Ahmedu cela mladost prolazi pred očima, on je zadovoljan što u poslednjim trenucima života može učiniti dobro delo i pomoći mladiću da se u početku snađe u kasabi. On u njemu vidi svoju zamenu na ovom svetu koji će ubrzo napustiti.



LEKTIRE © elektronska knjiga