Migel de Servantes

DON KIHOT


lektira Don Kihot

ANALIZA KNJIGE

Na početku 17 veka, španski pisac Migel de Servantes odlučuje da napiše parodiju na, tada masovno čitane, viteške romane u kojima se baš preterivalo sa delima i sposobnostima lutajućih vitezova.
Tako on stvara veleumnog plemića Don Kihota od Manče, jednog od najpoznatijih likova u svetskoj književnosti.
Don Kihot je umišljeni lutajući vitez, kojem su želje za idealnom pravdom, neopisivom hrabrošću i romantičnoj slavi (stečene prevelikim čitanjem viteških romana), toliko pomutile razum da on više nije u stanju da razaznaje stvarnost oko sebe, nego je vidi u opisima zamki i zapleta iz pročitane kičerajske literature. Za kratko vreme roman "Don Kihot" postaje veoma čitan i popularan, dok čitanost kod viteških romana punih nadljudskih avantura potpuno opada. Zbog toga, desetak godina kasnije, Servantes je napisao i drugi deo romana o don Kihotu, koji je sličan prvom, ali ovaj put dok se lutajući vitez polako povraća u realnost, masa drugih se uključuju u njegovu lakrdiju i besmislenu avanturu, čineći je katkad vrlo stvarnom.
Na kraju drugog dela Servantes i sahranjuje svog velikog junaka tako što on postaje svestan stvarnosti, izgubi pređašne ideale i razočaran umire.
Iako je Don Kihot zamišljen i opisan kao komičan lik, on je mnogo više od toga jer on egzistira kao neodvojiv deo ljudske prirode. On se pojavljuje u ljudima u svakoj prilici onda kada se želje i snovi o pravdi, hrabrosti, slavi i romantici sudare sa grubom i nepopustljivom stvarnošću.
Kroz njegovu pojavu pokazano je da su ideali ljubavi, hrabrosti, romantici, slavi... plod velikog preterivanja do nemogućeg.
Odmah posle lika Don Kihota, ostaje nam upečatljiva pojava njegovog vernog pratioca Sanča Panse. On je, nasuprot načitanom Don Kihotu, samo nepismeni seljak koji se školovao običnim siromaškim životom i zbog toga je u svakom trenutku čvrsto u svetu stvarnosti. Iako je čak i fizičkim izgledom potpuna suprotnost svoga gospodara, i on je raznovrstan lik: ponekad prepereden, ponekad naivan, ponekad mudar ali uvek brbljiv i vešt u narodnim izrekama i doskočicama.
Isprva on napušta dom i sa Don Kihotom kreće u avanturu, kao štitonoša, iz sitnih koristi i velikih obećanja ali sa vremenom se pokazuje da to nisu presudni razlozi zbog kojih je, baš on bio poseban od tolikih seljaka, kada su neopažno otišli iz sela, da bi postao odani pratilac. Mada mu se, kao večitom siromahu uvek sve vrtelo oko materijalnih koristi, i u njemu je postojalo nečega "donkihotovskog", zbog čega je ponekad vrlo olako pristajao da prihvati stvarnost svoga gospodara. Zajedno ukomponovani, postali su upadljivo neobičan i nezaboravan par koji i dan danas jaše drumovima književnosti.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • U jednom španskom selu, Alonso Kihano, siromašni plemić od pedesetak godina, obožavao je da mnogo čita veoma popularne knjige o lutajućim vitezovima, njihovoj slavi i podvizima. Opčinjen viteškim pustolovinama, jednog dana odlučuje da i on postane lutajući vitez i proslavi se čineći velika viteška dela.

  • On sebi napravi neki smešni oklop a sebe proglašava za viteza Don Kihota od Manče. Svom starom konju, kljusetu, daje ime Rosinante. Kao svaki pravi veliki vitez, želeo je da svoja buduća junačka dela posveti nekoj lepoj dami i postane zaštitnik njenog imena. Međutim, kako nije poznavao nijednu pravu damu, on jednu seljanku iz susednog sela, koja se zvala Aldonsa Lorenzo, nazva svojom damom, preimenova je u Dulsineja od Toboza, i krenu u potragu za pustolovinama.

  • Posle celog dana jahanja, dolazi pred jednu krčmu. Ali umesto krčme, činilo mu se da vidi začarani zamak. Don Kihot ulazi unutra a kada njegovo ponašanje umišljenog viteza primeti gostioničar, koji je bio veliki šaljivdžija, odluči se da, zbog zabave, tretira ga kao pravog viteza. Don Kihot traži od njega, da kao gospodar zamka, proglasi ga za viteza. Šaljivi gostioničar pristaje na to, proglašava ga vitezom i još mu savetuje da mora pronaći sebi štitonošu.

  • Don Kihot nastavlja da ide dalje putem koji je odabrao njegov konj, sve dok ne sretne grupu trgovaca. Zatražio je od njih da iskažu poštovanje njegovoj dami, Dulsineji od Toboza. Kada su trgovci shvatili da se radi o nekom poremećenom čoveku, počeli su da mu se rugaju. To je razljutilo Don Kihota, koji jurne na njih ali tada ga konj zbaci sa sedla a onda ga još njihov sluga, dobro istuče. Prebijenog Don Kihota nalazi jedan njegov sused i odvodi nazad kući.

  • Kod kuće, njegova sestričina i kućepaziteljka, kao i dva njegova prijatelja, koji su bili berberin i sveštenik, shvataju da je Don Kihot poremetio pameću zbog prevelikog čitanja knjiga o vitezovaima, te odmah spale sve njegove knjige i zabrane mu čitanje. Ali čim se oporavio, on nagovara jednog prostog seljaka, Sanča Pansu, da mu postane štitonoša i prati ga na njegovom putu slave. Kao nagradu za Sančove usluge, Don Kihot obećava da će ga načiniti vladarom jednog osvojenog ostrva. Tada njih dvojica (Don Kihot visok i mršav na konju a omaleni i debeli Sančo Pansa na magarcu) se iskradaju iz sela i kreću u nove avanture.

  • Kada pred sobom ugledaju polje u kojem je bilo trideset i više vetrenjača, Don Kihot ih nazove podlim i pokvarenim divovima, te uprkos Sančovim upozorenjima da to nisu divovi nego vetrenjače, kreće u boj. On jurne sa konjim i kopljem na jednu od njih. U toj borbi, Don Kihota zahvati krilo vetrenjače i odbaci ga zajedno s konjem u zrak. Tu se dobro ugruva a posle toga nastavlja dalje u avanture.

  • Don Kihot je vrlo malo jeo i spavao jer je cele noći provodio u mislima o svojoj gospi Dulsineji od Toboza. To je radio jer je pročitao da tako čine svi lutajući vitezovi koji su imali svoje dame i bili im beskrajno odani.

  • U narednim danima, Don Kihot je svuda tražio priliku za neki slavni okršaj. Kada je ugledao dva monaha koja su pratila kočiju neke gospođe, on je pomislio da su oni zli čarobnjaci i otmičari princeze, nasrnuo na njih i rasterao ih. Od dame je tražio da ode kod Dulsineje od Toboza i ispriča joj kako je spasao.

  • U sledećoj avanturi, obojica su dobili batine od konjara. Dok su odmarali, Don Kihotov konj Rosinante je prišao nekom krdu konja tražeći kobile da se pari. Tada se između vlasnika konja i viteza sa štitonošom, zametnula kavga u kojoj su dva junaka bila dobro prebijena.

  • Došli su do krčme, iste one koju je Don Kihot ranije video kao zamak. Unutra ih dočekuju i neguju da bi se oporavili. Ali Sančo dogovori tajni noćni ljubavni sastanak sa krčmaricom. Međutim, u toku noći krčmarica pogreši, i umesto u krevet kod Sanča, dođe u krevet Don Kihota nakon čega nastaje prava zbrka, gde se nije znalo ko je koga udarao u mraku. Ujutro, Don Kihot proglasi krčmu začaranim zamkom, koji napusti ne plativši krčmaru. Zbog toga, krčmar i gosti, dohvate Sanča Pansu i na njemu naplate ceo dug.

  • Idući dalje, obojica pred sobom ugledaju veliko stado ovaca. Don Kihot reče da je to cela vojska protiv koje želi da se sam bori. Upadne u stado sa ovcama i počne ih ubadati. Kada ga primete pastiri, oni ga obaspu kamenicama, koje mu izbiju mu nekoliko zuba a on pada na zemlju. Pastiri misleći da je mrtav, brzo pokupe svojih sedam mrtvih ovaca i pobegnu.

  • Idući kroz noć susreću povorku čudno obučenih ljudi sa bakljama, koji pevaju nešto tužno. Don Kihotu oni liče ne đavolska bića i on ih napada. Oni su pomislili da je Don Kihot neka sablasna utvara, pa se brzo razbežali. Don Kihot uspeva da uhvati jednoga od njih i ispita ko su oni. Tada saznaje da je to bila samo pogrebna povorka, koja je nosila preminulog u mrtvačnicu.

  • Nadalje putujući, jednog dana ugledaju grupu zatvorenika koje je sprovodio samo jedan čuvar. Don Kihotu je bilo žao tih jadnih ljudi, pa odlučuje da ih oslobodi. Nekako uspeva da otera stražara i oslobodi zatvorenike. Zauzvrat traži od zatvorenika da odu do njegove gospe Dulsineje od Toboza i odaju joj počasti. Kada zatvorenici shvate da je pomalo lud, oni ih opljačkaju i gađaju kamenjem. Don Kihot je bio razočaran time koliko su ljudi nezahvalni, dok je Sančo Pansa bi zabrinut da će vlasti zbog oslobađanja robijaša uhapsiti Don Kihota.

  • Don Kihot prihvata upozorenje Sanča Panse da može biti uhapšen zbog oslobađanja zatvorenika, te se oni upute prema planini. Tamo upoznaju čoveka koji je poludeo zbog nesrećne ljubavi i nazvao sebe Vitez Tužnog Lika. Don Kihot u njegovoj sudbini prepoznaje sebe i svoju ljubav i odmah oponaša ludilo. On šalje Sanča da odnese pismo Dulsineji od Toboza u kojem joj saopštava da je poludeo od ljubavi prema njoj. Tada Sančo shvata da je Dulsineja od Toboza, u koju je bio zaljubljen Don Kihot, zapravo obična seljanka koja se zvala Aldonsa Lorenzo.

  • Usput Sančo susreće dvojicu Don Kihotovih prijatelja, sveštenika i berberina, koji su bili u potrazi za njim. Oni od njega saznaju za njihove avanture i gde se nalazi Don Kihot. Tada prave plan kako da ga vrate nazad kući.

  • Uz pomoć raznih mnogih putnika, na koje nailaze, a koji su takođe u svojim uzbudljivo zamršenim misijama, uspevaju da nagovore Don Kihota da se vrati, kako bi mu poverili tobože važan viteški zadatak da zaštiti princezu. Don Kihot pristaje i daje sve od sebe da ispuni zadatak pri čemu pravi nove gluposti. Na kraju, kada shvati da je prevaren, sveštenik i berberin ga hvataju i zatvaraju u kavez na volovskim kolima da bi ga vratili kući.

  • Don Kihot se protivi povratku ali sveštenik saznajući iz priča koje je Don Kihot čitao, da on živi u svetu vitezova i čarobnjaka, predstavlja se kao čarobnjak koji ga u čarobnoj kočiji vraća kući gde ga očekuju počasti. Don Kihot poveruje u to iako mu Sančo pokušava objasniti da volovska kola nisu nikakva začarana kočija. Ali, dalje putem Don Kihot uspeva stvoriti nove nevolje kada napada hoodčasnike, koji su u kolima vozili kip Blažene Device Marije, tvrdeći da su oni banditi koji su oteli i zatvorili dobru damu. Tu opet bude istučen tako da Sančo Pansa, uz žalopojku, poveruje kako je njegov gospodar sada mrtav. Ali Don Kihot nije bio mrtav, tiho se vratio kući, gde su ga sestričina i kućipaziteljka negovale, osećajući da će lutajući vitez ubrzo ponovo postati nemirnog duha.

DRUGI DEO

  • U drugom delu, Don Kihot, zajedno sa Sančom Pansom, kreće po treći put iz sela da traži avanture. Dotad oni su već postali jako pozanti, jer su priče o njihovim doživljajima raširile se nadaleko, čak su se štampale i knjige o njihovim podvizima.

  • Don Kihot odlučuje da krenu u Toboz, kako bi odao počast svojoj voljenoj gospi Dulsineji. Na putu sreću tri devojke koje su bile obične seljanke. Sančo pokušava da prevari Don Kihota da je to Dulsineja od Toboza sa svojim pratiljama i nada da će njegov gospodar prepoznati jednu od njih kao Dulsineju. Međutim, kako on ne prepoznaje među njima nijednu kao svoju damu(a ni one njega), Sančo Pansa izmišlja priču kako je zli čarobnjak pretvorio Dulsineju u ružnu seljanku. Don Kihot poveruje u takvu priču i nastavlja dalje u potrazi za pravdom.

  • U selu, sveštenik i berberin se dogovaraju sa studentom Sansonom Karaskom kako da vrate Don Kihota nazad njegovoj kući. Oni su poslali Sansona Karaska prerušenog u Viteza od Ogledala da izazove Don Kihota na dvoboj, porazi ga i dokaže mu da nije pravi vitez. Sanson Karasko tako i uradi, on izazove Don Kihota na dvoboj ali nesrećnim slučajem izgubi u doboju, tako da osramoćen pobegne a Don Kihot nastavlja dalje.

  • Na putu Don Kihot sreće ljude koji su u kavezu na kolima prevozili lava. On traži da se bori sa lavom. Kada mu otvore vrata kaveza, lav ne želi da izađe nego ostane da leži. Don Kihot to proglašava svojom pobedom i menja svoje ime u Viteza od Lavova. On počasti novcem ljude koji su prevozili lava i kaže im da svuda pričaju kako je pobedio lava u borbi.

  • U jednom mestu, naišli su na lutkarsku predstavu o vitezu koji je krenuo da spasi svoju suprugu u tuđoj zemlji. Gledajući predstavu i opasnosti kroz koje vitez prolazi, Don Kihot se toliko zaneo da je pozornicu sasekao u komadiće. Kasnije, kada se malo smirio, platio je vlasniku pozorišta, Majstoru Pedru, za pričinjenu štetu.

  • Priče o smešnom vitezu Don Kihotu proširile su se nadaleko, da su jedan vojvoda i vojvotkinja poželeli da ga upoznaju i sami se zabave sa njim i njegovim štitonošom. Oni ga dočekuju kao slavnog viteza a svojim podanicima naređuju da se ponašaju u skladu sa pričama o vitezovima. Izvode predstavu gde se Don Kihotu ukazuju velike počasti, dvoranke se pretvaraju kako se zaljubljuju u njega, ali oni ih odbija zbog vernosti Dulsineji od Toboza. Vrhunac zabave bila je pojava devojke koja je tvrdila da je ona začarana Dulsineja, koja će biti oslobođena ako Sančo sam sebi zada 3300 udaraca bičem po goloj zadnjici. Sančo je primoran da pristane ali uz uslov da će to učiniti kada sam odluči(dakle, nikad!).

  • Vojvoda je saznao za Don Kihotovo obećanje da će Sanča Pansu nagraditi tako što će mu pokloniti ostrvo kojim će on vladati. Zbog toga, on postavlja Sanča Pansu za upravitelja "ostrva", koje je ustvari bilo malo mesto zvano Barataria. Traži od njega da se pristojno ponaša, ne jede mnogo, ni pije, a kako je Sančo bio nepismen mora je da se pretvara kako mu je ruka pralizovana. Tamo mu priređuje razne zamršene slučajeve i situacije da ih on kao vladar razrešava. Iako je vojvoda želeo da se tako nasmeje Sanču kao nepismenom i neveštom čoveku koji bi da vlada, ovaj naprotiv vođen prostom seljačkom pameću, sve te slučajeve, na sveopšte iznenađenje, obavlja neočekivano mudro. Posle nekog vremena, smislili su da Sanču jave da neprijatelj dolazi da napadne ostrvo i ubije njehovog vladara. Tada, zbog straha Sančo daje ostavku, kukavički ih napušta i vraća se Don Kihotu.

  • Zajedno napuštaju vojvodu i vojvotkinju i upućuju se prema Saragosi u kojoj je trebalo da se održi turnir u viteškom nadmetanju. Ali na putu sreću ljude koji im pokazuju knjigu o lažnom Don Kihotu. Obaveštavaju ih i da je lažni dvojnik Don Kihota krenuo u Saragosu. Zbog toga Don Kihot odlučuje da nikad više neće ići u taj grad.

  • Umoran od Sančovog čekanja na šibanje samog sebe da bi sa Dulsineje bile skinute čini, Don Kihot je odlučio da sam bije Sanča. Njih dvojica se tada posvađaju i potuku. Sančo obara gospodina na zemlju i, pre nego što mu dozvoli da ustane, prisiljava Don Kihota da se zakune da će se suzdržati od dalje tučnjave.

  • Don Kihot i Sančo Pansa dolaze u Barselonu gde ih dočekuju hiljade oduševljenih pratilaca. Ali ni tu ne prolaze bez novih muka. Jedan dečak u gradu stavlja čičak u repove njihovog konja i magarca. Zbog toga ove životinja obore svoje gospodare sa leđa. To zabavlja sve osim Don Kihota i Sanča. Zatim, neki ljudi stave na Don Kihotova leđa natpis sa njegovim imenom. Oni koji bi pročitali ime, dozivali su ga a Don Kihot je poverovao da su ovi pozivi potvrda njegove slave. Na balu te noći, Don Kihot igra srećan dok ne padne.

  • Kada se vratio iz Barselone Don Kihot se ponovo susreće sa studentom Sansonom Karaskom, koji se ovog puta predstavlja kao Vitez od Bledog Meseca. On izaziva Don Kihota na dvoboj, uz uslov da onaj koji izgubi u borbi odrekne se viteškog života na godinu dana. Ovaj put, Sanson Karasko, pobeđuje Don Kihota. Don Kihot sebe proglašava Vitezom Tužnog lika i Sančom se vraća nazad u selo da se godinu dana bave pastirskim životom.

  • Don Kihot ponovo predlaže Sanču da se sam bije bičem. Sančo odbija. Don Kihot nudi novac Sanču ako to učini. Sančo odlazi u šumu i bije drvo kako bi njegov gospodar poverovao da se sam bije. Don Kihot je poverovao da je Dulsineja tako oslobođena od zle magije.

  • Po povratku u selo, Don Kihot slomljen porazom, oboli od groznice. Sančo ostaje uz njega celo vreme da ga pazi zajedno sa prijateljima. Nakon bolesti koja je trajala šest dana, probudio se kao potpuno osvešćen čovek koji uopšte nije vitez. Sančo i prijatelji su ga nagovarali da krene u nove podvige u slavu Dulsineje od Toboza ali on je samo zatražio da sastavi testament. U testamentu se odrekao imena Don Kihota i svih viteških ludorija i nekoliko dana kasnije umro kao Alonso Kihano.

  • Na kraju, autor dela o Don Kihotu priznaje da je cela priča o Don Kihotovim ludorijama nastala zbog njegovog prezira prema romanima o smešnim i nezamislivim viteškim podvizima, koji su najgore laži.



LEKTIRE © elektronska knjiga