NEW GAME

Vuk Stefanović Karadžić

EPSKE NARODNE PESME

ANALIZA LEKTIRE

Epske narodne pesme predstavljaju važan deo srpske usmene književnosti. U njima su opevani istorijski događaji, junaštvo, borba za slobodu, porodične vrednosti i sudbine pojedinaca i naroda. Prenosile su se usmenim putem, često uz gusle, a odlikuju se epskim desetercem, stalnim epitetima, ponavljanjem i idealizovanim prikazima junaka.
Prema događajima i junacima o kojima pevaju, pesme se tradicionalno dele na više ciklusa.

Pretkosovski ciklus obuhvata pesme o srpskim vladarima i velikašima pre Kosovske bitke, kao što su "Ženidba Dušanova", "Smrt vojvode Prijezde" i "Zidanje Skadra".

Kosovski ciklus opeva Kosovsku bitku i njeno mesto u narodnom predanju, a najpoznatije pesme su "Kosovka devojka", "Propast carstva srpskoga", "Kneževa večera", "Smrt majke Jugovića" i "Banović Strahinja".

Pokosovski ciklus obuhvata pesme o kasnijim istorijskim događajima i junacima. U okviru šireg izbora epske poezije obrađuju se i pesme o ustancima protiv osmanske vlasti, među kojima su „Početak bune protiv dahija“ i „Boj na Mišaru“.

Hajdučke pesme, poput „Malog Radojice“ i „Starog Vujadina“, opevaju hrabrost, izdržljivost i borbu hajduka, dok pesme o Kraljeviću Marku, kao što su "Marko Kraljević i Musa Kesedžija" i "Marko Kraljević ukida svadbarinu", prikazuju junaka koji se suprotstavlja nepravdi i štiti slabije.

Kroz ove pesme narod je čuvao sećanje na prošlost, izražavao svoje ideale i prenosio shvatanja o časti, pravdi, junaštvu i vekovima sanjao o slobodi.

UKRATKO PREPRIČANO

ŽENIDBA DUŠANOVA - pretkosovski ciklus

• Srpski car Stefan Dušan odlučio je da se oženi Roksandom, kćerkom latinskog kralja Mijaila. Poslao je svog vezira Todora u Leđan da ugovori svadbu i upozna buduću nevestu. Kralj je prihvatio prosidbu, ali je zamolio cara da na svadbu ne povede svoje sestriće Vukašina i Petrašina Vojinovića, jer su bili poznati po neprimerenom ponašanju.


• Kada su Vukašin i Petrašin saznali da car odlazi po nevestu bez njih, zabrinuli su se za njegovu bezbednost. Zato su pozvali svog najmlađeg brata Miloša Vojinovića, koji je živeo na Šar-planini i bio poznat po izuzetnoj snazi i junaštvu.


• Miloš je odlučio da tajno pođe za carevim svatovima. Obukao se kao siromašni pastir i predstavio se kao Bugarin koji traži službu. Jahao je svog konja Kulaša i nije otkrivao svoj pravi identitet.


• Na putu su ga trojica šićardžija pokušala prevariti i oteti mu konja, nudeći mu novac i druge stvari u zamenu. Miloš je odbio njihovu ponudu i svojom snagom ih savladao, pokazujući da nije običan pastir.


• Kada su svatovi stigli u Leđan, latinski vitez izazvao je cara Dušana na dvoboj. Pošto se niko od svatova nije javio, Miloš je ponudio da se bori umesto cara. Iako su mu se protivnici podsmevali zbog jednostavne odeće, Miloš je pobedio viteza i odneo njegovu glavu caru.


• Latini su zatim postavili novi zadatak: trebalo je preskočiti tri konja na kojima su se nalazili plameni mačevi. Miloš je uspešno izvršio i ovaj podvig, zadivivši sve prisutne.


• Treći zadatak bio je da se zlatnom strelom pogodi jabuka postavljena na visokoj kuli. Miloš je i ovaj izazov savladao, pokazujući izuzetnu veštinu i preciznost.


• Na kraju je trebalo prepoznati Roksandu među tri devojke koje su bile isto obučene. Miloš je dosetljivo postavio pred njih skupoceni nakit i rekao da ga prava nevesta može uzeti. Roksanda je prva posegnula za nakitom, pa ju je tako prepoznao.


• Dok su se svatovi vraćali u Srbiju, Miloš je saznao da ih prati opasni vojvoda Balačko sa velikom vojskom. Odlučio je da ostane i zaštiti cara i svatove od napada.


• Balačko je pokušao da savlada Miloša svojim neobičnim moćima, ali ga je mladi junak pobedio i odsekao mu tri glave. Zatim je porazio i njegovu vojsku i sustigao careve svatove.


• Car Dušan je bio oduševljen Miloševim podvizima i bogato ga nagradio. Tek tada je saznao da je nepoznati junak zapravo njegov sestrić Miloš Vojinović. Shvatio je koliko mu je pomogao i koliko je pogrešio što nije poveo svu trojicu sestrića.


• Car se sa Roksandom i svatovima bezbedno vratio u Srbiju, zahvaljujući Miloševoj hrabrosti, snalažljivosti i odanosti porodici jer – "teško svuda svome bez svojega!".

POUKA PESME

Pesma ističe snagu porodičnih veza, ljubavi i odanosti u rodu i porodici. Miloš Vojinović pokazuje da se rodbina ne napušta u nevolji i da je dužnost prema bližnjima važnija od lične koristi. Njegova hrabrost, snalažljivost i spremnost da zaštiti ujaka Dušana pokazuju koliko su važni vernost porodici i međusobna pomoć.

SMRT VOJVODE PRIJEZDE - pretkosovski ciklus

• Vojvoda Prijezda vladao je gradom Stalaćem, zajedno sa svojom ženom Jelicom. Kada je turski sultan poslao vojsku da osvoji grad, Prijezda je odlučio da ga brani, iako je znao da je neprijatelj mnogo jači.


• Turci su opkolili Stalać i dugo ga napadali, ali Prijezda nije želeo da se preda. Njegovi vojnici hrabro su branili grad, dok su se zalihe hrane i vode postepeno trošile.


• Kada je shvatio da više ne može dugo da izdrži opsadu, turski sulatan poslao je Prijezdi poruku i zatražio da mu preda grad i svoja najveća blaga.


• Sultan je posebno tražio Prijezdinu sablju, konja i njegovu ženu Jelicu. Zauzvrat mu je obećao da će poštedeti njegov život i omogućiti mu da nastavi da živi.


• Prijezda je odbio da se odrekne svojih najvećih vrednosti. Nije želeo da preda ni sablju, ni konja, ni svoju vernu ženu, jer su oni za njega predstavljali čast, slobodu i ljubav.


• Kada je Jelica saznala za careve zahteve, pokazala je da je spremna da podeli sudbinu svoga muža. Nije želela da se odvoji od njega niti da padne u ruke neprijatelju.


• Prijezda je tada odlučio da ne dozvoli da Turci osvoje njegova blaga i zarobe njegovu ženu. Zajedno sa Jelicom pripremio se za poslednji čin otpora.


• Pre nego što je neprijatelj zauzeo grad, Prijezda je uništio svoju sablju i ubio svog konja, a zatim je sa Jelicom skočio u reku Moravu.


• Vojvoda Prijezda i njegova žena izgubili su život, ali nisu dozvolili neprijatelju da ih ponizi i oduzme im ono što su smatrali najvrednijim. Njihova smrt ostala je simbol časti, slobode i bračne vernosti.

POUKA PESME

Pesma govori o časti, slobodi, ljubavi i vernosti. Vojvoda Prijezda radije bira smrt nego predaju i gubitak svojih najvećih vrednosti, dok Jelica pokazuje odanost mužu i spremnost da sa njim podeli sudbinu. Njihova odluka predstavlja simbol otpora poniženju i odricanja od svega što čovek smatra svetim i neprocenjivim.

KNEŽEVA VEČERA - kosovski ciklus

• Uoči Kosovske bitke, knez Lazar je okupio srpske velikaše i vojsku na večeri u Kruševcu. Među okupljenim bili su Vuk Branković kome je knez nazdravio po gospodstvu, stari Jug-Bogdan kome je knez nazdravio po starješinstvu, njegovi sinovi devet Jugovića kojima je knez nazdravio po milosti, Kosančić Ivan kome je knez nazdravio po lepoti, Toplica Milan kome je knez nazdravio po visini i Miloš Obilić kome je knez nazdravio po junaštvu


• Vuk Branković koji je bio ljubomoran na junaštvo Miloša Obilića, optužio ga je da će sutradan u boju izdati kneza i preći na tursku stranu.


• Knez Lazar je zbog toga uputio teške reči Milošu Obiliću, govoreći o mogućoj izdaji.


• Miloš koji je bio nepravedno optužen za izdaju, ustao je i zakleo se da će na Kosovu pokazati svoju vernost i dokazati da nije izdajnik. Obećao je da će u boju ubiti turskog sultana Murata i tako pokazati svoju odanost srpskoj zemlji i vladaru. Obećao je i da će se nakon bitke osvetiti Vuku Brankoviću za klevetu.


• Obraćajući se knezu Lazaru, Miloš je obećao da će sutradan ubiti turskog cara Murata i tako pokazati svoju odanost srpskoj zemlji i vladaru.


• Miloš je zatim optužio Vuka Brankovića da je pravi izdajnik i da će napustiti bojno polje kada bude najteže. Time je sukob između dvojice velikaša postao još izraženiji.


• Knez Lazar je pokušao da smiri raspravu i podsetio okupljene junake da ih sutradan čeka velika bitka. Pozvao ih je da se drže zajedno i da budu spremni da brane svoju zemlju.


• Večera se završila u teškoj atmosferi, jer su među junacima ostale sumnje, optužbe i neslaganja. Ipak, svi su znali da ih sutradan očekuje odlučujući sukob sa Turcima.

POUKA PESME

Ovo je pesma o događajima koji su najavili ono što će se desiti na kosovskom boju. Miloš Obilić je sutradan održao obećanje i ubio turskog sultana Murata ali je tada i sam izgubio život, a Vuk Branković je napustio bitku u najkritičnijem trenutku, zbog čega je srpska vojska izgubila kada je ubijen i knez Lazar. Pesma ističe važnost časti, vernosti i odanosti narodu i vladaru.

POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA - pokosovski ciklus

• Posle velikih stradanja srpskog naroda pod turskom vlašću, dahije su zavladale Beogradskim pašalukom i počele da sprovode sve veće nasilje. Oduzimale su imovinu, nametale teške namete i zlostavljale narod, ne obazirući se na njegove žalbe.


• Dahije su se osilile jer su uklonile zakonitog beogradskog vezira i preuzele vlast. Narod je izgubio zaštitu, a život pod njihovom upravom postao je sve teži i nesigurniji.


• U pesmi se govori o neobičnim znacima koji najavljuju velike događaje. Nebeske prilike se menjaju, pojavljuju se čudne pojave, a ljudi osećaju da se približava velika nesreća, ali i preokret.


• Dahije su se uplašile tih znakova i počele da razmišljaju o svojoj sudbini. Sastale su se kako bi razgovarale o tome šta ih čeka i kako da spreče moguću pobunu naroda.


• Starac Fočo, poznat po mudrosti i poznavanju narodnih predanja, protumačio je nebeske znake. Objasnio je da se približava velika promena i da će se srpski narod podići protiv turske vlasti.


• Fočo je podsetio dahije na ranije srpske vladare i junake, kao i na istorijske događaje koji su pokazivali da se narod ne može zauvek držati u pokornosti. Njegovo tumačenje dodatno je uznemirilo dahije.


• Dahije su zaključile da bi pobuna mogla da počne pod vođstvom srpskih knezova. Zato su odlučile da ih uklone pre nego što narod ustane na oružje.


• Počele su da šalju svoje ljude kako bi pronašli i pogubili najuglednije srpske knezove. Tako je pripremljena seča knezova, kojom su dahije želele da spreče ustanak.


• Međutim, njihov postupak izazvao je suprotan efekat. Umesto da uplaše narod i zaustave otpor, dahije su svojim nasiljem ubrzale izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine.