Onore de Balzak

EVGENIJA GRANDE


lektira EVGENIJA GRANDE

ANALIZA LEKTIRE

Radnja se odvija u provincijskom mestu, gde živi porodica Feliksa Grandea, neobičnog po svojem ogromnom bogatstvu. On je bio veoma vešt i sposoban poslovni čovek, koji već stekao dosta novca ali je i dalje živeo samo za pravljenje dobrog profita. Kao provincijalac i škrtica, on i njegova porodica skoro da nimalo ne uživaju u blagostanju koje mogu da imaju sa tolikim novcem, nego žive tiho i skromno. Starca i dalje zanima samo novac, on ostaje njegova preokupacija zbog koje zanemaruje sve ostalo. Nekada je bio samo obični bačvar koji se oženio ženom sa nasledstvom a nakon što se dočepao njenog novca, prvih velikih para u svom životu, krenuo je da ih uvećava. Pokazalo se da on itekako ima smisla za lukave poslovne poteze jer je uvek na kraju iz njih izlazio sa golemom koristi.
Ali, nakon toga i sa vremenom već nagomilanim bogatstvom, uvek bi nezasito kretao iznova u nove poslove, sa još većim zaradama, nikada ne nameravajući da se zaustavi, pa čak ni u starosti.
U trenutku kada je njegov brat zbog bankrotstva izvršio samoubistvo, nedotaknut gubitkom, on zgrće ogromne pare. U istom danu on izdaje dogovor vinogradara, da nikome ne prodaju vino kako bi podigli što veću cenu, tako što prvi proda ogromnu količinu svoga vina, nakon čega cene za ostale opadnu. U istoj noći, on odvozi zlato dobijeno od prodaje vina u jednu luku da ga proda jer mu je cena na berzi udvostručena. Nakon toga on šalje svoga čoveka u Pariz, da navodno spašavajući čast svoga brata otkupi od njegovih poverioca obveznice dugova. Hvaleći njegov potez, umesto tužbe svi poverioci pristaju na dogovor. Ali posle toga, Grande ih pet godina zavlači i ne isplaćuje. Nakon toga, iznenada rasprodaje njihove obveznice, izvlačeći milionsku korist a ostatak prebacuje na dug svoga sinovca koji je u Indiji.
Prema svojim poslovnim saradnicima bio je bezosećajan i nemilosrdan, gledajući samo da uzme im novac, do poslednje pare ako bi mogao. Jedini princip kojim se navodio, bio je da sve bude u zakonskim okvirima kako ga niko od mnogih nezadovoljnih ne bi mogao sudski goniti.
Istovremeno je bio i velika škrtica, ne samo u novcu nego i u hrani. Čak je svaki komad hleba pažljivo trošio držeći svu hranu pod svojim ključem.
Kao čovek koji je u novcu nalazio opravdanje i zadovoljenje za sve što radi, bio je osoran i tiranski nastrojen čak i prema svojoj ženi i jedinoj kćerki Evgeniji. Njegova reč u kući je bila glavna i jedina, što su one poslušno prihvatale. U svom domu emocije sa najbližima skoro da nije ni imao, smatrao je da novac koji donosi u kuću, veliki razlog da sa njihove strane bude voljen i poštovan.

Evgenija Grande je glavna junakinja ovog romana.
Ovo je roman o jednoj neuzvraćenoj i nesrećnoj ljubavi glavne junakinje. Iako je njena ljubav nevina, iskrena i spremna na svaku žrtvu, po cenu samoće celoga života, ona se završava neromantično i tužno. Onda kada se u mladim godinama zaljubi u Šarla svom snagom njenog čistog srca, a on takođe, prizna da je isto tako voli, čini se da će na kraju, jednoga dana, oni srećno skrasiti zajedno.
Evgenija ga je zavolela dok je bio fini mladić, tužne sudbine zbog novčanih neprilika u koje je upao njegov otac, i njena ljubav prema njemu ostaje nepromenjena celoga života. Ali on je drugačiji, onda kada jednoga dana, od sina čiji je otac bankrotirao i izvršio samoubistvo, postane ponovo bogat čovek, potpuno se menja i zanimaju ga samo ugled i moć. Na kraju se oženio kćerkom jednog grofa i tako od običnog trgovačkog sina ušao u plemićku porodicu.
Evgenija Grande nije volela novac kao njen otac ali je opet novac imao presudnu ulogu u njenom tužnom životu. Jedini put kada joj je zatrebao ona ga nije imala. Trebala je postati bogata naslednica svoga oca ali to još nije bila onog dana kada je Šarl morao otputovati u Indiju da trguje i zarađuje potreban mu novac. Tada ih je to rastavilo zauvek, jer kada je posle smrti oca nasledila ogromne pare, i Šarl se vratio ali kao potpuno promenjen čovek koji je više ne voli. Kada je hladnim pismom iz Pariza saopštio joj da će se oženiti drugom devojkom, ona zauvek zatvara srce i ljubav za nju postaje samo patnja.
Ipak, čak ni to je ne nagoni da mrzi, ona čak isplaćuje ogromne nagomilane dugove Šarlovog oca, jer se markiz, budući tast protivio braku svoje ćerke sa čovekom čije je porodično ime ukaljano dugovima.
Nesrećna zbog ljubavi, ona se još i udaje za čoveka prema kome ništa ne oseća ali taj kratki brak traje samo tri godine pošto on umire.
Evgenija je do kraja života ostala ista: volela samo jednom jednoga čoveka a novac nikada stekao nada njom moć kakvu je imao nad njenim ocem i Šarlom.
Živela je skromno i usamljeno, pomažući svojim novcem drugim ljudima. Imala je život kakav se malo cenio ali je taj život bio uzoran i izvanredan primer pravih ljudskih vrlina i vrednosti.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • U francuskoj palanci Somiru, postojao je neobično bogat čovek, čiča Feliks Grande, koji je nekada bio siromašni kačar, sve dok se nije oženio. Od novca koji je dobio u miraz i ženinog nasledstva, napravio je dobre poslove, tako da je godinama trgujući i obrćući svoj kapital, stvorio ogromno bogatstvo. Bio je pronicljiv i lukav za zaradu ali i nezajažljiv jer koliko god da je imao, težio je da stiče još.

  • Pored supruge, gospođe Grande, stari Feliks Grande je imao i kćerku Evgeniju, koje su obe živele jako skromno. Starac Grande je bio poznat kao velika škrtica i neobrazovani provincijalac, koji se prema ženi i kćerki odnosio strogo i bez ikakvih emocija. U kući su imali i odanu sluškinju Nanonu, sirotu ženu koja je bila toliko dobra i ponizna da je čak i i bezosećajni Feliks Grande bio zadovoljan sa njom.

  • Evgenija je bila tiha i skromna devojka bez obzira na to što je jednoga dana trebala postati veoma bogata naslednica. Za njenu ruku a naročito MIRAZ, nadmetala su se dva mladića iz uglednih palanačkih porodica: Adolf iz porodice de Grasen, i Bonfon iz porodice de Krišo. Evgenija nije pokazivla interesovanje ni prema jednom od njih.

  • Za njen 23. rođendan, iznenada je iz Pariza kod njih doputovao Šarl Grande, kome je čiča Grande bio stric. Njegov otac, koji je bio ugledni pariski trgovac, ubio se zbog bankrotstva, ostavljajući svom bratu poslednju želju da se pobrine za njegovog sina, to jeste, da mu posudi novac i pošalje ga u Indiju da trguje.

  • Šarl se odmah dopao Evgeniji, ona je bila opčinjena njegovom lepotom i njegovim pariskim držanjem i odevanjem. Zaljubila se u njega ali je njen otac odmah rekao ne dolazi u obzir da mu Šarl postane zet, i da on što pre treba da ode u Indiju.

  • Šarl je bio slomljen zbog gubitka oca, dok je Evgenija iskreno saučestvovala u njegovom bolu. Saznavši da on nema ni novac za put u Indiju, krijući od oca, ona mu poklanja celu svoju ušteđevinu. U međuvremenu, njen otac gleda kako da izvuče za sebe veliku korist od onoga što je ostalo od njegovog pokojnog brata. Sinovca Šarla ostavlja još neko vreme kod sebe pre nego ga otpremi za Indiju.

  • Naredni dani pretvaraju se u tajnu romansu između Šarla i Evgenije. Ona je već od prvog trenutka bila zaljubljena u njega a njemu se kao neiskvarenom mladiću počela dopadati Evgenijina čista i iskrena ljubav. Za vreme romanse on je jednom uspeo je poljubiti a na dan polaska u Indiju s obećanjem da se jednom vratiti po nju, oni su se rečima "zauvek tvoja" i "zauvek tvoj", obećali jedno drugome. (Izgleda da su u Francuskoj brakovi između braće i sestara od strica bili dozvoljeni jer su se oni smatrali samo rođacima)

  • Nakon Šarlovog odlaska, zaljubljena Evgenija sanja samo o njemu ali mir u kući Grandeovih nije potrajao dugo. Kada je otac Grande saznao da je ona svoj novac poklonila Šarlu, pobesneo je ludački i kaznio je sobnim pritvorom gde je davao joj samo hlebu i vodu. Evgenija crpi snagu iz ljubavi i sve to mirno podnosi ali je okrutnost oca prema njoj teško pogodila njenu majku koja se zbog toga razbolela. Bolesna žena je stalno molila muža da ne mući kćerku ali on nije popuštao. Nakon nekoga vremena Evgenijina majka umire.

  • Otac se pomirio sa Evgenijom tek kada mu je ona prepisala celo svoje nasledstvo koje je po zakonu dobila od majčinog imetka. Nakon toga on postaje sve škrtiji ali posle pet godina i on se razboleo. Poslednje dana života provodi zatvoren sam u svojoj sobi sa zlatom, sve dok nije tu umro. Evgenija postaje bogata naslednica kojoj pripada sve što je imao.

  • Šarl se godinama nije javljao Evgeniji. U početku, kada je otputovao on je mislio na nju ali se onda u njemu probudila gramzivost Grandeovih prema novcu tako da je sve svoje snage usmerio samo na zaradu novca. Da bi više zarađivao, napustio je običnu trgovinu i počeo da se bavi trgovinom robovima, preprodajom opljačkane robe i zelenašenjem. Imao je još jednu veliku želju: da se u Pariz iz koga je otišao siromašan i osramoćen, vrati u velikom sjaju i pobedi. Zbog toga je bio spreman na sve a kada je zaradio veliki novac, posle sedam godina, vratio se u Pariz.

  • Evgeniji je bilo 30 godina kada je primila pismo iz Pariza o Šarlovom povratku. U tom pismu, Šarl je sa kamatom vraćao joj novac koji mu je pozajmila i zahvalio joj se za sve što je učinila za njega. Ali obavestio je i da se ŽENI iz računa nekom ružnom kćerkom jednog markiza kako bi sebi obezbedio plemićku titulu i ugled u društvu.

  • Primivši tu vest, Evgenija je bila slomljena, plačući rekla je da joj predstoji samo "patiti i umreti".

  • Kod Šarla se pojavljuje veliki problem, zaostali dugovi njegovog bakrotiranog oca, koji su bili daleko veći od njegovog bogatstva, sprečavali su ga da uđe u brak sa markizovom kćekrom jer njen otac nije želeo u familiji čoveka sa neisplaćenim dugovima.

  • Kada je Evgenija doznala za to, od svog velikog bogatstva, poslala je Šarlu novac za isplatu dugova od bankrotstva da bi mogao da se oženi. Nakon toga, on je to i učinio.

  • Pošto je Evgenija bila jako religiozna, na opomenu sveštenika da je brak božija i društvena obaveza, pristala je da se uda. Za muža je uzela Bonfona Krišoa koji je samo morao obećati da će u braku sa njim biti slobodna od svih obaveza braka, u kojem će ga samo voleti kao prijatelja. On je pristao na sve samo da bi postao milioner.

  • Međutim, njegova sreća ne traje dugo jer Evgenija u 33. godini ostaje udovica. Njen muž Bonfon umire ubrzo pošto je uspeo prevariti je da svoje bogatstvo stavi njemu na raspolaganje, tako da novac ponovo postao njen.

  • Evgenija nastavlja da živi usamljeno i skromno u sumornoj kući, kao u vreme kada je njen otac iz škrtosti zakidao joj na svemu. Posvećena dobročinstvima mnogih ustanova, ali odvojena od pokvarenog sveta, samo sa starom dobrom sluškinjom Nanonom, kojo govori: ti me jedino voliš.

LEKTIRE © elektronska knjiga