LEKTIRE

Johan Volfgang Gete

FAUST

ANALIZA KEKTIRE

Gete kroz dramu “Fausta” istražuje večnu ljudsku žeđ za smislom, znanjem i iskustvom, često na rubu moralnih normi. Faustovo putovanje prikazuje težnju i propadanje, ljubav i krivicu, tragiku greha i mogućnost iskupljenja. Mefistofeles simbolizuje ciljeve moći i prolaznog uživanja bez duhovne vrednosti, dok Gretina priča osvetljava cenu greha i snagu unutrašnje nevinosti. Kraj “Fausta” ostavlja otvoren prostor za interpretaciju: da li čovek, hodajući između tame i svetlosti, može naći svoj put ka istinskoj istini i večnosti – kroz nemirnu potragu i koliko kroz milost.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

Prolog u nebesima
U nebeskom dvoboju, đavo zvani Mefisto (Mefistofeles) izaziva Boga: tvrdi da će poniziti njegovog slugu, profesora Fausta, čak sad kad je na kraju života. Bog prihvata koji veruje u vrline Fausta prihvata opkladu: da će Faust, ako se zadovolji prolaznim užitkom, završiti u paklu i biti sluga Mefistu.

Noć u Faustovom studiju
Profesor Faust, istaknuti učenjak, preplavljen dosadom i sumnjom u svrhu ljudskog znanja. Učio je filozofiju, medicinu, pravo i teologiju, ali se i dalje oseća prazno i nezadovoljno. Uveren je da znanje ne može da mu pruži ono što traži – pravu istinu i smisao postojanja. U očaju razmišlja o samoubistvu i pije otrov, ali ga u poslednjem trenutku od toga odvraća pesma sa Uskršnje mise, koja ga podseća na detinjstvo i probuđenu nadu.

Faustov studio (druga scena)
Faust poziva duha Zemlje, nadajući se višem prosvetljenju, ali ga duh odbacuje jer ga smatra nedostojnim. Pred Faustom iskače crni pas, koji se zatim predstavlja kao đavo Mefistofeles. Đavo mu nudi dogovor: Faustu će podariti i pokazati svet užitaka i iskustava sve do kraja života, uz uslov da Mefistofeles dobije njegovu dušu samo ako Faust doživi trenutak potpunog zadovoljstva i poželi da taj trenutak potraje večno. ali da nakon smrti Faustova duša pripadne njemu i paklu. Posle kraće rasprave, Faust pristane da krvlju potpiše takav ugovor s đavalom. "Ako ikada doživim takvo zadovoljstvo i sreću da poželim da taj trenutak traje zauvek, neka tada moja duša pripadne đavolu.
Ako ikada kažem trenutku: Stani! Tako si lep – onda možeš da me vežeš lancima, onda ću rado propasti!"

Auerbahova pivnica u Lajpcigu
Mefistofeles vodi Fausta u pivnicu, gde pomoću magije zabavlja pijane studente. Tu se događaju razne pijanske razvratnosti ali Faust na to sve ostaje ravnodušan.

Veštičija kuhinja
Faust u veštičinoj kuhinji ispija čarobni napitak za podmlađivanje. Starac od 60 leta, pretvara se u mladog čoveka sa 30 leta. Tad u ogledalu spazi lik mlade žene. Najlepši lik od ženskih svih lepota, u koji će se zaljubiti. Pri povratku sretne lepu Margaretu koja se kraće zove Greta. Udvara joj se, a ona ga odbija. Đavo ga teši, ne može mu pomoći svojom magijom, jer je ona kao dete krštena u crkvi a bila još je bezgrešna ali će drugim načinima učiniti da ona bude njegova. Mefistofeles onda odlazi.

Veče
Mala čista soba. Margareta(Greta) plete kike i obmotava ih oko glave. Ona je očarana susretom na ulici, u njenim je mislima naočit gospodin i njegovo držanje, ali i svest o sopstvenom mestu u društvu jer je ona bila siromašna devojka iz siromašne porodice. U međuvremenu Mefisto neopaženo stavlja kovčeg s nakitom u Gretin ormar. Ona otvara ormar i nađe kutiju s nakitom, koji kod nje budi osećaj zbunjenosti i radosti. Čudi se otkud to i pretpostavlja da je poklon od njenog tajanstvenog udvarača.
Ali taj nakit uzima njena majka, koja je stroga i pobožna žena. Ona smatra da je đavolji dar i odnosi ga svešteniku, koji poklone prisvaja za crkvu.

Ulica i susret sa Gretom
Faust susreće Gretu i žudi za njihovim susretom. Mefisto ne odustaje i u Gretinu kuću ostavi još jedan skupoceni dar – novi nakit, još raskošniji od prvog. Ovaj put, Greta, iako još uvijek nevina i nesigurna, zadržava dar, djelomično očarana njegovom ljepotom i tajanstvenošću.

Vrt Marte
Mefistofeles koristi Gretinu komšinicu Martu, da odigra posredničku ulogu u spajanju Grete sa Faustom u svojoj kući. Marta je bila manje stroga žena od Gretine majke i Greta je poverila joj svoju tajnu o Faustu. Mefisto zahvaljujući Martinoj želji za pažnjom i pohlepom, obećava joj nagrade i bolji položaj u društvu ako spoji Gretu sa Faustom. Marta to učini ne znajući da je on obmanjuje.

Letnji paviljon, šuma, pećina, Gretina soba
Kroz razgovore i šetnje, Faust sve više zavodi Gretu. On se predstavlja kao obrazovan i nežan, a ona se polako zaljubljuje. Greta mu priča o svom životu, o smrti sestre i o tome kako živi sa majkom. Otkriva svoju nevinost, jednostavnost i veru. Faust se na trenutke koleba, zna da uništava nečiji čestit život, ali strast ga nadvlada i Greta zatrudni.
Faust joj daje napitak uz Mefistofelov savet – kako bi njena majka spavala i ne bi smetala njihovim susretima. Greta nesvesno daje napitak majci, koja umire od njega. Ovo izaziva kod Grete dubok unutrašnji nemir.

Kod studenca i pod zidinama
Pojavljuju se glasine o Gretinoj veza s Faustom, koji nije njen muž. Faust pod Mefistovim uticajem i opsesijom za ličnim ispunjenjem napušta Gretu. Gretina vanbračna trudnoća, predstavlja ogromnu sramotu za nju i njezinu obitelj. Osjeća se izoliranom i preplavljenom krivicom.

Noć
Gretina duša bivstvuje u moru sumnje i stida. Njen unutrašnji sukob između ljubavi prema Faustu i svesti o grehu sve jači.

Katedrala
Gretina u crkvi traži oproštaj kroz molitvu. Opsedaju je vizije i glasovi koji je optužuju za nemoral, pojačavajući njen osećaj da je nepovratno zgrešila. Ona je u duševnom raskolu – s jedne strane, kaje se i traži božansku milost, ali s druge, oseća da je njen greh preveliki. Na kraju se potresena se onesvesti.

Prolećno jutro – odprava
Gretin brat Valentin, vojnik i čuvar porodične časti, saznaje za njenu sramotu i veza s Faustom. Besan zbog narušene porodične časti, Valentin izaziva Fausta na dvoboj. Uz Mefistofelovu intervenciju, Faust ubija Valentina u borbi. U samrtničkim trenucima, Valentin proklinje Gretu, optužujući je za sramotu koju je donela porodici. Njegova smrt dodatno produbljuje Gretinu krivicu, jer se sada oseća odgovornom za bratovljevu smrt, što je gura još dublje u očaj.

Ulica ispred Gretinog doma
Nakon Valentinove smrti i majčine smrti, Gretina situacija postaje nepodnošljiva. Greta rađa dete, ali u strahu od društvene osude i u stanju potpunog očaja, čini nezamislivo – ubija svoje novorođenče. Zatvaraju je u tamnicu zbog ubistva deteta gde je verovatno očekuje smrtna kazna.

Valpurgijska noć
Da bi Faust izbegao odgovornost zbog ubistva Valentina, Mefisto ga odvodi na okupljanje veštica na planini Harc. Faust tamo sudeluje u haotičnim i razuzdanim proslavama. Dok putuju uz planinu, Mefisto i Faust susreću veštice i čudna stvorenja. Na vrhu je bila logorska vatra. Faust uz Mefistofelesa prisustvuje sabatu veštica, sceni ludila, satire i mistike. Tu se odigrava sve što predstavlja izopačenu stranu ljudske prirode.
Faustu je nelagodno ali Mefistofeles ga podstiče da se prepusti uživanju. Mefistofeles je centralna figura u ovoj sceni, vodi Fausta kroz proslavu i upoznajući ga s različitim demonskim likovima. On se ponaša kao domaćin, ismejavajući ljudske slabosti i moralne norme.

Faustu se pojavljuje vizija Grete i on želi da sazna šta je sa njom. Mefisto ga obaveštava da je u zatvoru zbog ubistva novorođenčeta. Faust napušta slavlje i žuri da bi joj pomogao.

Tamnica (zatvorska scena)
Zbog osećaja krivice i očaja, Faust uz Mefistofelesovu pomoć pokušava osloboditi Gretu iz zatvora. Pronalazi je u tamnici, gdje je potpuno poludela, opsednuta krivicom zbog smrti majke, brata i deteta.
Faust je pokušava spasiti i nagovoriti da pobegne s njim. Greta odbija beg, osećajući da je njezina jedina nada u Božjoj milosti. U posljednjoj sceni Prvog dela, glas iz neba objavljuje da je Greta spašena.

DRUGI DEO


Drugi dio Fausta je filozofski i alegorijski, nije ispričan u vremenu koje se odvije linearno. Ne postoje granice prostora i vremena, a radnja u njemu je više simbolična.
Radnja započinje na dvoru cara. Faust i Mefistofeles pomažu caru čije carstvo je pred propašću tako što rešavanju njegove finansijske probleme. Mefisto uvodi papirnati novac, obećavajući da će biti pokriven budućim zlatom. To pomaže caru da spasi svoje carstvo.

Mefisto i Faust silaze u "Matične oblike", tajanstveni svet arhetipova i ideja. Tu Faust traži dušu Helene. Posle mnogo pokušaja i uz pomoć magije, uspeva da je pozove iz podzemnog sveta. Ova scena je apstraktna i puna simbolike.
Faust zatim biva prenesen u antičku Grčku, gde se dešava njegova ljubavna epizoda sa Helenom. Oženjen je njome i žive u idealizovanom svetu. Imaju sina Euforiona, mladog pesnika koji simbolizuje spoj duha i strasti, umetnosti i razuma. Međutim, Euforion gine pokušavajući da poleti ka nebu u sceni koja podseća na mit o Ikaru. Helena se zatim vraća u svet mrtvih, a Faust je ponovo slomljen i sam.

Faust se vraća u savremeni svet. Mefisto odvodi Fausta u rat na strani cara protiv koga je izbila pobuna. Nastala je anarhija. Mefisto koristi magiju da bi car dobio rat.
Car je Faustu jako zahvalan i nagrađuje ga dajući mu zemljište pored mora.
Nakon toga Faust kao svoju novu višu svrhu želi preurediti zemlju. Iza njegove želje stoji ideja da kontroliše elemente ili čak prirodu. On se fokusira na kontrolu mora od kojeg će osloboditi novo tlo. Faust poželi tamo da sagradi nasipe i na novom zemljištu stvori celu novu civilizaciju kako bi tamo živela. Njegova vizija bila je zajednica slobodnih ljudi, koji rade u skladu s prirodom i žive ispunjeno.

Otvoren predeo
Prošlo je neodređeno vremensko razdoblje od kraja prethodnog čina, a Faust je sada star, ali moćan čovek podržan od strane cara. Koristeći nasipe i brane otima zemlju od mora i stvara prostor za svoju novu civilizaciju. Izgradio je i dvorac na obnovljenoj zemlji.
Na jednom mestu koje mu je bilo još preostalo do završetka ostvarenja njegovog velikog plana, nalazila se mala kapela i dom dvoje staraca koi su se zvali Filemon i Baukida. To je bio miran, skroman par, koji je živeo jednostavno, u skladu s prirodom i bogom. Njihov dom bio je simbol večnih vrednosti, tradicije i prirodnog života.
On kaže Mefistofelu da bi želeo da se oni presele, da im se ponudi novi dom, negde drugde. Mefisto onda, zapali kapelu, kolibu sa dedom, babom i putnikom koji je boravio kod njih.


Faust saznaje šta se dogodilo nakon požara i biva duboko potresen. On nije želeo njihovu smrt, samo da se maknu kako bi ispunio viziju novog sveta. Međutim, na putu svog "velikog cilja", dozvolio je da drugi čine zlo u njegovo ime. Veliko predvorje palate
Na kraju, Faust je slep, ali oseća da je njegovo delo korisno za čovečanstvo, da je njegova vizija ispunjena, prvi put istinski oseti uspeh i smisao života. U tom trenutku izgovara rečenicu koja označava vrhunac sreće:
"Trenutku, stani! Tako si lep!"
To je označilo da je izgubio opkladu s Mefistofelom – vreme je da umre.
Mefisto okuplja aveti. Slepi Faust čuje lopate i misli da su to radnici kopaju rovove, a Mefisto mu zlokobno kaže da to nisu radnici nego sablasti koje kopaju njegov grob.

Mefisto veruje da je Faust izgubio okladu i traži njegovu dušu. Odjednom se pojavljuju anđeli, bacajući latice ruža na demone, koji beže iz zapaljenih latica. Mefisto, međutim, stoji i pod afrodizijačkim uticajem ruža žudi za anđelima, koji se u međuvremenu odnose Faustovu dušu.

Anđeli nose Faustovu dušu na nebo.