GOSPOĐA (MADAM) BOVARI - analiza i ukratko prepričana lektira





Gistav Flober

GOSPOĐA (MADAM) BOVARI


lektira GOSPOĐA (MADAM) BOVARI

ANALIZA LEKTIRE

Glavni lik u romanu, Ema Bovari, ogledalo je i slika života jednog senzibilnog i osećajnog bića koje celi svoj život i postojanje podređuje svojoj mašti, traženju i uživanju u uzbudljivim i strasnim ljubavima. Ema sanjari o dalekim zemljama, divnim dvorcima i pristaje na brak uverena da će živeti životom iz jeftinih ljubavnih romana koje je sa velikim zanosom čitala za vreme boravka u samostanu.
Uprkos tome što je njen muž Šarl uvek voleo, u braku je brzo postala nesrećna i nezadovoljna mužem kao sasvim prosečnim običnim čovekom a više od svega želela pobeći od “dosadnog sela , tupoglavih malograđana i osrednjosti života” koji su je okruživali.

Gospođa Ema Bovari žrtva je svojih snova. Ona nije mogla sebe zamisliti kao gubitnicu, kao običnu domaćicu koja pluta po dosadnoj svakodnevnici uz svog tako prosečnog muža. Ona je uvek je zamišljala ljubav kao “uzdahe na mesečini, strasne zagrljaje, suze koje teku na ruke pri rastanku, sve groznice puti i nježne ljubavne čežnje, sve to je bilo neodvojivo od balkona velikih dvoraca koji su puni dokolice, od salona sa svilenim zavesama i vrlo debelim sagom, od sandučića punih cveća, od postelje na podiju i od svetlucanja dragog kamenja i ukrasnih traka na odelima.”
Zbog toga, ona postaje preljubnica, tražeći izvan braka utehu u ljubavnicima koji su naizgled mnogo obećavali. Ali i kod njih nailazi na razočarenje.
Onda kada se njen svet, kojeg je tako pažljivo složila od detalja svoje mašte srušio se je i nestao, stradala je i ona.
Roman u sebi nosi kritiku dosadne malograđanske sredine, i provincijalke Eme Bovari koja je površno veruje ljubavnim romanima.
Istovremeno, u romanu je glavna junakinja ipak podržana kao neko ko se bori za ostvarenje svojih snova i ispunjen život, makar ti snovi bili preuzeti iz jeftine literature.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

Ema Ruo je ranu mladost provela u jednom samostanu (manastiru), gde je sa velikim zanosom čitala jeftine ljubavne romane a nakon povratka iz manastira, njenu ruku od oca je isprosio seoski lekar Šarl Bovari.
Ema je o braku sanjarila ono što je čitala u ljubavnim romanima, zamišljajući da je u njemu čeka sreća, smirenje, ljubav i blaženstvo.
Ona je htela da voli svog muža, ali se ubrzo posle udaje stade dosađivati, pitajući se: “Bože, zašto sam se udala?” Njen muž Šarl, bio je nespretan, dobroćudan čovek koji je iskreno voleo i mislio da i ona njega voli. Međutim, ona sanjari o putovanjima, pustolovinama, otmicama i sve se više i više otuđuje od muža i nezadržljivo čezne za drugim, srećnijim životom.
Otpočela je da zanemaruje kuću i muža, najpre se zaljubila u mladog Leona, pisara, s kojim održava platonsku vezu. U isto vreme ona rađa devojčicu ali je njena majčinska ljubav slaba, ona i dalje sanja o strasnoj i požudnoj ljubavi sa muškarcem svojih snova.
Leon kasnije odlazi u Pariz, a Ema ostaje očajna bez njega.
Uskoro nalazi drugog ljubavnika, Rodolfa, sa kojim doživljava svoju prvu preljubu i pad.
Zaljubljena u Rodolfa, ona mu predlaže da je otme i da pobegnu. On joj obeća, ali kasnije joj piše pismo u kojem odustaje od otmice i bega, i to teško porazno deluje na Emu da ona doživljava slom živaca.
Nakon toga, muž je pažljivo neguje i ona se oporavlja a budući da se dosađivala, muž je jednom radi razonode odvede u pozorište u Ruen, a tamo ona susretne ponovo Leona.
Ema i on stupaju u ljubavničku vezu, krijući se od svih. Potajno se sastaju jednom u hotelu a sa ljubavnikom mnogo novca troši na garderobu i druge stvari, zadužujući se bez muževog znanja. Tako u međuvremenu upada u dugove, sve dok trgovci ne zaplene svu imovinu njenog muža.
Leon joj obećava da će učiniti sve što može kako bi joj pomogao da isplati dugovanja ali se nakon toga negde izgubio. Ema se ponovo vraća Rodolfu, od kojeg traži da je spasi od duga ali je on odbija jer je i sam bio u lošim novčanim prilikama.
Napokon, ne našavši izlaz iz toga, ona ispija otrov i tako umire kao preljubnica, koja je čeznula za nedostižnim životom, tražeći sreću i zadovoljstvo.
Njen muž je bio utučen njenom smrću, brinuo je o njihovoj kćerki uvek govoreći najbolje o svojoj pokojnoj ženi.
Ipak, on jednom slučajno pronalazi sakrivena pisma njenog ljubavnika Rudolfa, iz kojih je saznao da ga je Ema varala.
Međutim, kao dobroćudan čovek on za sve krivi sudbinu. Ubrzo umire a njihovu sirotu kćerku Bertu najpre čuva baba koja umire iste godine. Nakon toga, kod sebe je uzima jedna tetka, koja je bila siromašna, tako da je devojčicu zaposlila u predionicu pamuka kako bi sama zaradila za svoj hleb.



LEKTIRE © elektronska knjiga