LEKTIRE

Džonatan Svift

GULIVEROVA PUTOVANJA

ANALIZA LEKTIRE

"Guliverova putovanja" su avanturistički i satirični roman engleskog pisca Džonatana Svifta. Glavni junak, Lemjuel Guliver, lekar i moreplovac, tokom svojih putovanja dospeva u neobične zemlje čiji stanovnici imaju drugačije osobine i običaje. Na Liliputu upoznaje sićušne ljude čiji međusobni sukobi podsećaju na političke i verske sporove u ljudskom društvu. U zemlji Brobdingnag susreće džinove, zbog kojih i sam postaje sićušan i nemoćan. Na drugim putovanjima upoznaje neobične zajednice i bića koja predstavljaju različite ljudske mane i ideale. Svift kroz fantastične događaje kritikuje ljudsku sujetu, pohlepu, ratove i političke sukobe. Pisac pokazuje da ljudi često smatraju svoje običaje i uverenja jedinim ispravnim, iako ona mogu biti besmislena kada se posmatraju iz drugačije perspektive. Guliver se tokom putovanja menja i sve više preispituje ljudsku prirodu. Roman je istovremeno uzbudljiva pustolovina i satira društva. Svift koristi satiru, fantastiku i neobična putovanja da bi kritikovao političku korupciju, ratove, društvene nepravde i ljudske mane. Fantastika omogućava piscu da stvarne probleme prikaže na neobičan i duhovit način. Delo podstiče čitaoca da razmisli o razlici između izgleda, moći, razuma i istinske moralne vrednosti.

Guliverova putovanja Džonatana Svifta, objavljena 1726. godine, značajno su delo evropske i svetske književnosti nastalo u doba prosvetiteljstva. Za razliku od ranije evropske književnosti, koja je često isticala religijske istine, tradiciju i idealizovane junake, prosvetiteljstvo stavlja u prvi plan ljudski razum, znanje i kritičko preispitivanje društva. Roman predstavlja važnu prekretnicu jer pustolovnu priču pretvara u sredstvo društvene kritike i razmišljanja o ljudskoj prirodi, čime je stekao trajno mesto u svetskoj književnosti.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

1. deo – Putovanje u Liliput

• Lemjuel Guliver bio je lekar koji je voleo moreplovstvo i putovanja u daleke, nepoznate krajeve. Tokom jednog putovanja njegov brod zahvatila je snažna oluja, a nakon brodoloma Guliver je jedva uspeo da dopliva do obale nepoznate zemlje.
• Iscrpljen od plivanja i borbe sa talasima, Guliver je zaspao na pesku. Kada se probudio, otkrio je da su mu ruke, noge i kosa vezani mnoštvom tankih konopaca. Oko njega su stajali sićušni ljudi, stanovnici zemlje Liliput.
• Liliputanci su bili veoma niski, ali su bili dobro organizovani i uplašeni zbog pojave ogromnog stranca. Plašili su se da bi Guliver mogao da uništi njihove kuće i gradove, pa su ga vezali kako bi ga držali pod kontrolom.
• Guliver je pokušavao da se oslobodi, ali je shvatio da bi mogao da povredi veliki broj stanovnika. Zato je odlučio da bude miran i da im pokaže da nema nameru da ih napadne.
• Liliputanci su mu donosili hranu i piće, a zatim su ga pomoću posebne konstrukcije i velikog broja ljudi prevezli do mesta na kojem su odlučili da ga smeste. Njegova veličina predstavljala je veliku neobičnost, ali i moguću prednost za njihovu državu.
• Vladar Liliputa naredio je da se Guliveru obezbede hrana i smeštaj, ali je istovremeno zahtevao da obeća kako neće nanositi štetu stanovnicima. Guliver je pristao na uslove i postepeno zadobio njihovo poverenje.
• Vremenom je naučio da se sporazumeva sa Liliputancima i upoznao njihove običaje, zakone i način života. Otkrio je da se i među tako sićušnim ljudima vode borbe za vlast, položaj i naklonost vladara.
• Posebno ga je iznenadilo neprijateljstvo između Liliputa i susedne zemlje Blefusku. Dugogodišnji sukob nastao je, između ostalog, zbog spora o tome sa koje strane treba razbijati jaje, sa šire ili uže strane. Iako je razlog izgledao beznačajno, izazvao je ozbiljne sukobe i ratove.
• Kada je izbio rat između dve zemlje, Guliver je odlučio da pomogne Liliputu. Otišao je do neprijateljske flote i svojom ogromnom snagom odvukao brodove Blefuskuanaca, čime je Liliputu doneo veliku vojnu prednost.
• Posle ovog podviga Guliver je postao veoma poznat i stekao naklonost mnogih stanovnika. Vladar je želeo da iskoristi njegovu snagu kako bi potpuno porazio neprijateljsku zemlju i njene stanovnike stavio pod svoju vlast.
• Guliver je, međutim, odbio da učestvuje u daljem osvajanju Blefuskuа. Smatrao je da nije pravedno da se čitava zemlja pokori samo zbog dugogodišnjeg sukoba i razlika između dva naroda.
• Njegovo odbijanje izazvalo je nezadovoljstvo vladara i moćnih ljudi na dvoru. Pojedini velikaši počeli su da ga smatraju neprijateljem i da traže način da ga optuže i kazne.
• Guliver je ubrzo saznao da mu preti ozbiljna opasnost. Shvatio je da mu ni velika snaga ni pomoć koju je pružio Liliputu ne mogu garantovati sigurnost u društvu u kojem vladaju zavist, lični interesi i dvorske spletke.
• Da bi izbegao kaznu, Guliver je pobegao u Blefusku. Tamo je pronašao čamac koji je popravio i pripremio za plovidbu. Nakon izvesnog vremena ugledao je brod koji je prolazio tim područjem i uspeo da se vrati u Englesku.
• Prvo putovanje naučilo je Gulivera da veličina i snaga ne određuju nečiju moralnu vrednost. Takođe je shvatio da i naizgled beznačajne razlike među ljudima mogu izazvati velike sukobe, dok vlast često postaje sredstvo za ostvarivanje ličnih interesa.

2. deo – Putovanje u Brobdingnag

• Nakon povratka u Englesku, Guliver se nije dugo zadržao kod kuće. Ponovo se ukrcao na brod i krenuo na novo putovanje, ali je spletom okolnosti dospeo u nepoznatu zemlju Brobdingnag, u kojoj su živeli džinovi.
• Kada su mornari izašli na obalu, Guliver se udaljio od svojih saputnika. Ubrzo je ugledao ogromnog čoveka i shvatio da je u velikoj opasnosti. Njegovi drugovi su se uplašili i napustili ga, ostavljajući ga samog u nepoznatom kraju.
• U ovoj zemlji sve je bilo ogromno u odnosu na Gulivera. Ljudi, biljke, životinje i predmeti izgledali su mu nepojmljivo veliki. Za razliku od Liliputa, gde je on bio div među sićušnim ljudima, ovde je sam postao gotovo neprimetan.
• Jedan džinovski zemljoradnik pronašao je Gulivera i iznenadio se njegovom veličinom. Odneo ga je kući i pokazao svojoj porodici, koja je sa velikom radoznalošću posmatrala neobičnog malog čoveka.
• Zemljoradnik je ubrzo počeo da pokazuje Gulivera drugim ljudima za novac. Guliver je morao da izvodi razne pokrete i da se pojavljuje pred posetiocima, zbog čega se brzo umarao i gubio snagu.
• Njegov život postao je težak jer su ga ljudi posmatrali kao neobičnu atrakciju, a ne kao čoveka sa sopstvenim potrebama i osećanjima. Zbog napornog pokazivanja njegovo zdravlje se pogoršavalo.
• Kada je kraljica čula za Gulivera, odlučila je da ga otkupi i zadrži na dvoru. Tamo je dobio bolje uslove za život, posebnu kućicu i nameštaj prilagođene svojoj veličini, kao i osobu koja se brinula o njemu.
• I pored boljih uslova, Guliver je morao stalno da bude oprezan. Ogromne životinje, ptice i insekti predstavljali su ozbiljnu opasnost, a čak su i obični predmeti mogli da ga povrede ako se njima neoprezno rukovalo.
• Guliver je često razgovarao sa kraljem Brobdingnaga, koji se interesovao za Englesku, njene zakone, politiku, ratove i društveno uređenje. Guliver je pokušavao da predstavi svoju zemlju kao moćnu i naprednu državu.
• Kralj je pažljivo slušao njegove opise, ali nije bio oduševljen evropskim društvom. Kada je čuo koliko se ljudi bore za vlast, bogatstvo i teritorije, zaključio je da njihovo ponašanje pokazuje velike moralne slabosti.
• Posebno se zgrozio kada mu je Guliver opisao oružje i načine na koje ljudi vode ratove. Kralj nije mogao da razume zašto bi razumna bića razvijala sredstva kojima mogu da uništavaju druge ljude i čitave narode.
• Guliver je očekivao da će svojim znanjem i opisima evropske civilizacije zadiviti kralja, ali je umesto toga morao da se suoči sa njegovom kritikom. Shvatio je da ono što ljudi smatraju napretkom ne mora uvek biti dokaz njihove mudrosti.
• Tokom boravka u Brobdingnagu Guliver je doživeo i brojne opasne događaje. Morao je da se brani od velikih životinja i da izbegava situacije koje su za džinovske stanovnike bile sasvim obične, ali su za njega mogle biti smrtonosne.
• Jednom prilikom Guliver se nalazio u svojoj maloj kućici kada ju je zgrabio orao i odneo visoko u vazduh. Ptica je kućicu ispustila u more, pa se Guliver našao u velikoj opasnosti.
• Srećom, mornari sa broda koji je prolazio tim područjem pronašli su kućicu i spasili Gulivera. Tako se završilo njegovo drugo veliko putovanje i ponovo se vratio u Englesku.
• Iskustvo u zemlji džinova pokazalo mu je da su veličina, snaga i moć relativne. Istovremeno, razgovori sa kraljem otkrili su mu koliko ljudsko društvo može biti nepravedno i koliko je važno kritički posmatrati sopstvene običaje i uverenja.

3. deo – Putovanje na Laputu i u druge neobične zemlje

• Guliver je i posle povratka u Englesku nastavio da putuje. Tokom novog putovanja njegov brod su napali gusari, a on se našao u velikoj opasnosti. Nakon što je ostao bez sigurnog prevoza, dospeo je do neobičnog mesta iznad kojeg se nalazilo ogromno leteće ostrvo Laputa.
• Stanovnici Lapute bili su veoma zainteresovani za matematiku, muziku, astronomiju i apstraktne nauke. Često su bili toliko zaokupljeni svojim mislima da nisu obraćali pažnju na razgovore i svakodnevne događaje oko sebe.
• Da bi im pomogli da se usredsrede na sagovornike, imali su posebne sluge koje su ih dodirivale i podsećale da treba da slušaju ili odgovore. Ova neobična navika pokazivala je koliko su stanovnici bili udaljeni od običnog života.
• Laputa je bila posebno zanimljiva jer je mogla da se kreće iznad zemlje i da se zaustavlja na određenim mestima. Vladar je koristio njene mogućnosti kako bi uticao na stanovnike teritorija koje su se nalazile ispod nje.
• Guliver je zatim posetio Balnibarbi, zemlju nad kojom je Laputa imala vlast. Tamo je primetio da su mnogi krajevi bili zapušteni i da su ljudi živeli u lošim uslovima, iako su vlasti tvrdile da se društvo razvija zahvaljujući nauci.
• U akademiji u Lagadu upoznao je učenjake koji su sprovodili neobične i često beskorisne eksperimente. Neki su pokušavali da izvuku sunčevu svetlost iz krastavaca, drugi su tražili načine da od ljudskog izmeta naprave hranu, a pojedini su smišljali kako da grade kuće počevši od krova.
• Guliver je shvatio da mnogi naučnici troše vreme i novac na zamisli koje ne donose nikakvu korist ljudima. Umesto da poboljšaju poljoprivredu, građevinarstvo i svakodnevni život, oni su se bavili besmislenim eksperimentima.
• Ovakvi prizori pokazali su mu da nauka nema pravu vrednost ako nije povezana sa stvarnim potrebama ljudi. Pisac kroz ove događaje kritikuje one koji se bave teorijama samo radi prestiža, bez razumevanja praktičnih posledica svojih ideja.
• Guliver je posetio i Glubdubdrib, neobičnu zemlju u kojoj je vladar mogao da priziva duhove umrlih. Zahvaljujući tome, Guliver je imao priliku da razgovara sa poznatim ličnostima iz prošlosti i da sazna više o istorijskim događajima.
• Iz tih razgovora zaključio je da istorija nije uvek predstavljena onako kako se zaista dogodila. Pojedini slavni ljudi bili su manje časni nego što se govorilo, dok su drugi, koji su zaslužili poštovanje, ostali zaboravljeni ili nepravedno prikazani.
• Nakon toga stigao je u Lugnag, gde je saznao za Struldbruge, ljude koji su mogli da žive beskonačno dugo. U početku mu se činilo da je besmrtnost najveći dar koji neko može dobiti jer bi tim ljudima omogućila da steknu ogromno znanje i iskustvo.
• Međutim, Guliver je otkrio da Struldbrugi ne ostaju zauvek mladi i zdravi. Oni nastavljaju da stare, gube snagu i zdravlje, a ipak ne mogu da umru. Njihova dugovečnost donosi im usamljenost, patnju i nezadovoljstvo.
• Ovo saznanje promenilo je Guliverovo mišljenje o večnom životu. Shvatio je da beskonačno trajanje života ne znači nužno i sreću, naročito kada čovek ne može da sačuva zdravlje, radost i sposobnost da uživa u svakodnevnim stvarima.
• Posle brojnih neobičnih iskustava Guliver je napustio te krajeve i uspeo da se vrati u Englesku. Treće putovanje naučilo ga je da treba razlikovati istinsko znanje od praznog teoretisanja i da ljudski napredak zavisi od toga kako se znanje koristi.

4. deo – Putovanje u zemlju razumnih konja

• Na svom poslednjem velikom putovanju Guliver se ponovo ukrcao na brod. Tokom plovidbe došlo je do pobune među mornarima, koji su preuzeli kontrolu nad brodom i ostavili ga na nepoznatoj obali.
• Sam i bez pomoći, Guliver je krenuo da istražuje okolinu. Ubrzo je naišao na neobična bića nalik ljudima, koja su se zvala Jahui. Bila su prljava, pohlepna, svadljiva i sklona nasilju.
• Jahui su se često otimali oko hrane i predmeta koje su smatrali vrednim. Njihovo ponašanje Gulivera je podsećalo na najgore osobine ljudi koje je poznavao, pa je počeo da razmišlja o sličnostima između njih i ljudskog društva.
• Ubrzo je upoznao i drugačija bića, razumne konje poznate kao Huinhni. Oni su govorili svojim jezikom, donosili odluke na osnovu razuma i živeli uređeno, bez uobičajenih ljudskih sukoba, prevara i političkih spletki.
• Jedan od Huinhna primio je Gulivera u svoj dom i pokušao da sazna ko je on i odakle dolazi. Guliver je postepeno naučio njihov jezik i počeo da objašnjava kako izgleda život u Evropi.
• Govorio je o kraljevima, ratovima, zakonima, sudovima, bogatstvu i siromaštvu. Objašnjavao je kako ljudi vode ratove zbog teritorije, novca, vlasti i različitih uverenja, često ne razmišljajući o posledicama svojih postupaka.
• Njegov domaćin bio je iznenađen kada je čuo da ljudi koriste svoj razum za smišljanje prevara, razvijanje oružja i osvajanje tuđih zemalja. Nije mogao da razume zašto bi razumna bića svesno nanosila štetu jedni drugima.
• Guliver je sve više uviđao da ljudi često ne postupaju razumno, iako se ponose svojom inteligencijom. Počeo je da posmatra ljudsko društvo sa sve većom kritičnošću i da se divi načinu života Huinhna.
• Posebno ga je pogađala sličnost između Jahua i ljudi. Kod Jahua je prepoznavao pohlepu, zavist, sebičnost i želju za posedovanjem. Kada bi pronašli hranu ili nešto vredno, često su se sukobljavali i otimali jedni od drugih.
• Nasuprot njima, Huinhni su živeli prema načelima razuma i nisu pridavali značaj bogatstvu, društvenom položaju i drugim stvarima zbog kojih se ljudi sukobljavaju. Guliver je njihov način života počeo da smatra uzorom mudrosti i moralnosti.
• Vremenom se Guliver toliko vezao za Huinhne da više nije želeo da se vrati među ljude. Njihovo društvo mu je izgledalo bolje i pravednije od svega što je do tada upoznao.
• Ipak, Huinhni su održali skup na kojem su raspravljali o njegovom boravku. Pošto je Guliver po izgledu pripadao Jahuima, smatrali su da je njegovo prisustvo među njima neobično i da bi moglo izazvati probleme.
• Guliver je bio duboko razočaran kada je saznao da mora da napusti zemlju razumnih konja. Nije želeo da se vrati među ljude jer je smatrao da su njihove mane prevelike, ali nije imao drugi način da nastavi život.
• Napravio je čamac i otplovio, nadajući se da će pronaći put kući. Nakon niza teškoća uspeo je da se vrati u Englesku, ali mu povratak nije doneo očekivanu radost.
• Posle svega što je doživeo, Guliver je teško podnosio blizinu drugih ljudi, pa čak i članova sopstvene porodice. Njihovo ponašanje mu je smetalo, dok je u konjima video bića čije mu je društvo bilo mnogo prihvatljivije.
• Poslednje putovanje ostavilo je najdublji trag na Guliveru. Kroz poređenje Jahua i Huinhna, shvatio je koliko su važni razum, poštenje i samokontrola, ali je istovremeno postao svestan ljudske sklonosti da prikriva sopstvene mane i da sebe smatra boljim nego što zaista jeste.

ODABRANE MISLI

• Ono što ljudima izgleda veliko i važno može delovati beznačajno iz drugačije perspektive.
• Moć i položaj ne znače nužno mudrost, dobrotu ili pravednost.
• Putovanja mogu promeniti čovekov pogled na svet i pomoći mu da prepozna sopstvene zablude.