HAJDUK STANKO - Analiza i ukratko prepričana LEKTIRA





Janko Veselinović

HAJDUK STANKO


lektira HAJDUK STANKO

ANALIZA LEKTIRE

Roman HAJDUK STANKO pisan je u stilu starih epskih priča i pesama o mitskim junacima, kojima su hrabrost, čast i junaštvo bili iznad svega na svetu.
Pisac je lik hajduka Stanka stvorio prema istomenom liku jednog hajduka, koji je nekada stvarno postojao u Mačvi ali je njegov junak, po delima i svojoj neustrašivosti, nasličniji onima iz epskih narodnih pesama kakvi su Kraljević Marko, Banović Strahinja, Mali Radojica, Miloš Vojinović i ostali.
Stanko je nekada bio dobar i miran mladić, sve dok ga turski zulum, tuđe spletke i nanesena nepravda nisu pretvorile u osvetnika punog gneva i besa. Ipak, za razliku od svirepih osvetnika koji ne biraju mnogo način da se osvete, hajduku Stanku je od svega najbitniji častan megdan u kome pobeđuje onaj koji je bolji junak.

Onda kada se, konačno, osveti svojim neprijateljima i zadovolji pravdu, on se ženi Jelicom, devojkom koju je voleo više od ičega, ali za njega nema mirnoga života jer se pridružuje Karađorđevim ustanicima u borbama za slobodu od Turaka. On zna da čovek samo u slobodi može živeti mirno i srećno, i zato svu svoju hrabrost i život stavlja na raspolaganje svom narodu.
Njegova junačka dela i podvizi postaju nenadmašni, sve dok na kraju, zajedno sa svojim herojskim saborcima za odbranu zemlje i naroda, pri slomu Prvog srpskog ustanka, ne položi i svoj život.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • U plodnoj i ravnoj Mačvi, u blizini mesta gde se reka Drina uliva u Savu, nalazilo se selo Crna Bara. Njegovi seljani svuda su bili poznati kao dobri domaćini, vredni i pošteni ljudi. Selo je imalo svog duhovnog oca, mudrog popa Miloja i dobroćudnog kmeta(srpski starešina u selu) Jovu Jurišića. Njih dvojica su oduvek se dobro slagali a svoju slogu su prenosili na celo selo. Zbog njih je selo Crna Bara dugo živelo u slozi i miru.

  • To se nije dopadalo subaši Sulji, zvanom Kruška(jer je mnogo voleo da jede kruške), koji je bio turski namesnik u selu. Tada su Mačva i cela Srbija bili već vekovima bez slobode, u ropstvu pod strašnom turskom okupacijom. Njemu nije odgovaralo da selo živi u slozi, jer je znao da njihova sloga može biti opasna za njega i Turke. Zbog toga je tražio način na koji će zavaditi i podeliti selo.

  • Kruška je uspeo da potkupi starog seoskog mutikašu Marinka, koji mu je obećao da će podmetnuti svađu između popa Miloja i Kmeta Jove, koja će posvađati i podeliti celo selo. Marinko je znao da su dva najbolja mladića u selu, Stanko Aleksić i Lazar Miraždžić, koji su bili najbliži susedi i od malih nogu nerazdvojni prijatelji, zagledala se u istu devojku, Jelicu Sević. Jelici se ipak više dopadao Stanko, što je kod Lazara izazvalo strašnu ljubomoru.

  • Znajući za Lazarevu muku, Marinko ga nagovara da krene na Stanka, ako je potrebno i da ga ubije, samo da mu otme devojku. Jednog dana dok je okupljena omladina igrala u kolu, Lazar je primetio Stanka i Jelicu zajedno. Neprijateljski je izazvao Stanka, najpre da se takmiče u skoku u dalj a zatim i na rvanje ali je oba puta bio poražen i osramoćen pred drugom omladinom i Jelicom. Nakon toga, neopaženo je otišao po pištolj i vrativši se pucao u Stanka a zatim pobegao.

  • Metak nije pogodio Stanka, pogodio je samo u njegovu kapu. Stanko je ostao živ ali su Kruška i Marinko, zajedno sa Lazarem, smislili novu podvalu za njega: kazali su Lazaru da ukrade očeve dukate i sakrije ih a onda optuži Stanka da je ukrao dvesta dukata i ispriča da je zbog toga pucao na njega. Marinka su podmetnuli kao lažnog svedoka koji je potvrdio tu priču. Nakon što je kemt Jovo, sa popom Milojem i seoskim ljudima, pronašao zakopane dukate, tamo gde su ih podmetnuli, nazvao je Stanka lopovom i naredio da ga vežu.

  • Ali, Stanko se nije dao vezati. Ušao je u svoju kuću i odatle izašao naoružan da mu niko nije smeo prići. Onda se pred svima zakleo da će zbog te podvale skinuti Lazarevu glavu. Zatim se oprostio od oca i majke i okrenuo u hajduke. Iste večeri je otišao do Jelice, koja mu se obećala da će biti samo njegova i čekati ga. Potom je otišao do usamljenog vodeničara Deve, koji je sarađivao sa hajducima iz gore. Vodeničar je već znao celu istinu, otkrio mu da su više od Lazara, krivi Kruška i Marinko koji sve to zakuvali a potom mu kazao gde u gori može naći hajduke.

  • Kada je u gori pronašao harambašu Srećka i njegove hajduke, Stanko im je ispričao za nevolju koja ga je naterala da se pridruži hajducima. Oni su mu tražili da pokaže svoje sposobnosti, kako bi se uverili da on može biti hajduk. Stanko je pokazao da je u gađanju iz puške, rvanju, skoku i puzanju uz drvo, bolji od svih njih, zbog čega su ga primili u svoju družinu. Ubrzo je Stanko išao u prvu borbu, kada su presreli kolonu Turaka i brzo ih sve pobili. Stanko se tu, ponovo, pokazao kao najbolji od svih, tako da je postao najomiljeniji među hajducima. Nakon toga, Turci su zbog svojih pobijenih, podigli veliku potragu po gori za hajducima ali su im Stanko i družina vešto umakli.

  • Za to vreme, dok su Stankovi roditelji mnogo patili zbog sramote koja je nanešena njihovoj kući jer je proglašena lopovskom, Kruška i Marinko su smislili da ožene Lazara Jelicom protiv njene volje, čemu se Lazar mnogo radovao. Ali kada su prosci hteli da dođu po nju, Jelica je, zbog vernosti Stanku, odbila da se pokori očevoj volji(koji je takođe pristao na njenu udaju za Lazara) nakon čega je otac oterao iz svoje kuće.

  • Saznavši od Deve da pokušavaju nasilno da udaju Jelicu za Lazara, Stanko sa hajducima dolazi u selo. Baš u trenutku kada je otac oterao iz kuće, Stanko se pojavio pred njom i odveo je sa hajducima u kuću svog oca Alekse. Kada je Marinko primetio Stanka i hajduke, obavestio je Krušku i Turke koji su odmah počeli da traže hajduke ali su im oni utekli. Tako je bilo cele zime do proleća, svaki put kada bi primetili hajduke, Turci bi kretali u potragu za njima ali bi im oni uvek izmicali. Za to vreme Lazar i Stanko su dva puta udarali jedan na drugoga: prvi put Lazar je opet pucao na Stanka ali ga pogodio samo u nož, pa pobegao, drugi put u Stankovoj kući, gde Stanko nije mogao da ga ubije zbog svetinje doma ali mu je obećao da će to sigurno uraditi.

  • Zahvaljujući Devi i hajducima, prava istina o Stanku i Lazaru došla je do popa Miloja i kmeta Jove, koji su se pokajali zbog svoje greške a zatim izvinili Stankovom ocu Aleksi i molili ga za oproštaj. Aleksa im je oprostio a oni su naveli Jelicinog oca Miloša Sevića da se pomiri i sprijatelji sa njim.

  • Za to vreme Marinko, Lazar i njegov otac Ivan, stalno su bili uz Krušku i poslušno ga sledili. Ljut zbog propalih planova, Kruška je najpre naredio da se protiv volje naroda smeni kmet Jova i na njegovo mesto postavi Lazarov otac Ivan, koji je otada radio za njega. Nakon toga, Kruška je zatvorio je Stankovog oca Aleksu u podrumski zatvor, gde ga je danima mučio glađu i žeđu, da bi priznao gde se kriju Stanko i hajduci. I pored svega, Aleksa nije izdao hajduke.

  • Kada je Stanko saznao da mu je otac zatvoren, zatražio je i dobio od harambaše dozvolu da sa nekoliko hajduka oslobodi oca. Tako su noću upali u Kruškin han i savladali stražare. Oslobodili su Stankovog oca a žive zarobljene Krušku, Marinka i Ivana odveli pred harambašu da im se sudi. On i hajduci su presudili da se Kruška i Marinko ubiju ali da Ivana oslobode, iako se Stanko protivio Ivanovoj presudi. Nakon toga, Stanko je izvršio svoju osvetu: najpre je Marinka obesio na drvo a zatim Kruški odsekao glavu.

  • Otpočeo je Prvi srpski ustanak, zbog kojeg je harambaša Srećko podelio svoju četu: polovinu je uzeo sebi a druga polovina je pripala Stanku, koji je voljom hajduka postao harambaša. Potom su obe čete okrenule svaka na svoju stranu, da čuvaju prilaze na Drini od Turaka.

  • Deva je javio Stanku, da su Ivan i Lazar, dogovorili se da dovedu Turke iz Šapca, kako bi oni pobili i spalili sve u kući njegovog oca Alekse a zatim pronašli i Stanka i hajduke da ih unište. Stanko sa hajducima, brzo pravi zasedu Turcima i Lazaru koji ih je dovodio i iznenađene ih napada. Uspeli su da pobiju Turke ali je Lazar pobegao. Nakon toga, Stanko sa hajducima odlazi do kuće Lazarevog oca Ivana, gde je sve osim Ivana isterao iz kuće, a Ivana koji je nameravao da uništi njegovu porodicu, za osvetu, zatvorio u zapaljenoj kući da izgori. Nekoliko dana kasnije, Deva je kazao Stanku, gde se krije Lazar. Stanko ga je pronašao, ubio iz puške a zatim mu odsekao glavu, kao što se zakleo prvog dana, kada je zbog njega morao pobeći u hajduke. Tako se Stanko skupo osvetio svima koji su mu nanosili zlo.

  • U blizini se začula borba između Turaka i Srba ustanika. Stankova hajdučka četa brzo je stigla i pomogla ustanicima da savladaju Turke. Ustanici su se jako obradovali pomoći i hrabrosti hajduka. Tada su se Stanko i hajduci pridružili borcima ustanicima i umesto hajduka, odmetnika iz gore i šume, postali borci za slobodu. Stanko je prestao biti harambaša, on se pridružio četi Zeke Selakovića i sa njim išao u borbe.

  • Stanko se borio i u velikom Boju na Mišaru, gde je Karađrorđe sa svojim borcima porazio tri puta veću tursku vojsku.

  • Nakom šest godina provedenih u hajducima, konačno je došao trentak da se Stanko oženi sa Jelicom, koja je živela u njegovoj kući, sa njegovim roditeljima. Po redu i običaju, najpre su je isprosili od njenog oca, zatim napravili svadbu na kojoj ih je pop Miloje venčao. Na svadbi je bilo dosta Stankovih drugova ali su oni morali ranije napustiti svadbu jer su okolo se vodile stalne borbe.

  • Nadalje, Stanko se stalno nalazio u borbama, samo je predahe koristio da poseti Jelicu i roditelje. Dok je vreme je prolazilo, Jelica mu je rodila sina Miloja a kasnije je smrću pravednika umro njegov otac Aleksa. Nakon očeve smrti, ukućani su želeli da novi domaćin u kući postane Stanko. On je to odbio, govoreći da nije za kućne poslove, da je njegovo da se bori protiv ropstva dok je živ. Zato je mesto glavnog domaćina u kući ostavio svom bratu Krstivoju.

  • Dolazili su teški dani, borbi i Turaka bilo je sve više. Velika turska vojska krenula je na Loznicu. Tamo je Stanko sa Zekinom četom stigao da pomognu odbranu. Turski megdandžija, Mujaga iz Srebrenice, svakog dana je tražio ko sme da mu izađe na megdan ali se niko nije usuđivao. Kada je stigao Stanko, odmah mu je izašao na megdan. Stanko ga je pobedio u megdanu ali je i on bio ranjen. Ranjenog Stanka prebacuju da se leči, u šumu gde se nalazio zbeg naroda iz Mačve, koji se sakrio od Turaka. Dok su Stanku lečili rane a gladni narod patio bez krova nad glavom i umirao pod hladnim kišama i bolestima, kod Loznice se vodila teška borba sa Turcima. Ipak, sve se dobro završilo: Loznica je odbranjena, Stanko se oporavio od rane a narod se vratio u svoje kuće.

  • Neko vreme bilo je mirno a onda je došla je 1813-ta, godina sloma Prvog srpskog ustanka. Jaka turska vojska stizala je sa svih strana. Ustaničaka vojska iz Mačve, u kojoj su bili Zekina četa i Stanko, podigla je veliko utvrđenje pored Save, u mestu Ravnje i tamo sačekala Turke. Velika turska vojska napadala je na njih svakog dana ali su je ustanici hrabro odbijali. Onda je počelo da im nestaje baruta. Našli su se u bezizlaznom položaju. Vojvode su donele odluku da je bolje da se povuku i sačekaju bolju priliku za borbu, kada ponovo nabave barut. Ustanička vojska se povukla.

  • Samo je Zekina četa, u kojoj je bio i Stanko ostala da se bori. Svi su odlučili da hrabro poginu. Pred turski napad su se izljubili i oprostili jedni od drugih. Njima se priključio i Deva. Kad su Turci jurišnuli na njih, najpre su se branili puškama dok su još imali baruta. Zatim su jataganima(mačevima) počeli da se seku sa Turcima. Padali su mrtvi i Turci i ustanici. Stanko je u borbi pred sobom video sliku svoje žene Jelice i njihovog malog deteta kako mu se smeše. Poslednjem jurišu došao je kraj a nad bojnim poljem se sve utišalo. Turci su zauzeli Ravnje.



LEKTIRE © elektronska knjiga