analiza svih školskih lektira
Ovo je starogrčki ep o ratu za maloazijski grad Troju ili Ilij, kako se ona drugačije nazivala, zbog čega ep nosi naziv Ilijada.
Rat se vodio između Trojanaca i Ahajaca(Grka) koji su opsedali Troju. Započeo je nakon što je Paris, sin trojanskog kralja Prijama, boraveći u Sparti
zaveo Helenu, ženu spartanskog kralja Menelaja i pobegao sa njom u Troju. Za osvetu i želju da Helenu vrati nazad, kralj Menelaj i njegov brat Agamemnon kao vojskovođa,
podižu celu ahajsku vojsku, sa kojom doplovljvaju do grada Troje, koju opsedaju i žele da zauzmu.
Trojanski kralj Prijam bio je jako moćan vladar, koji je uvek mogao računati na pomoć okolnih gradova i kraljeva a njegov sin i Parisov brat Hektor, najveći je trojanski junak.
Uz ahajskog kralja Menelaja su Ahil, koji je najveći grčki junak, on je sin kralja Peleja i morske boginje Tetide.
Ahil je bio neranjiv jer ga je majka Tetida kao dete umočila u reku Stiks, koja je bila granica između ovog i podzemnog sveta.
Njegovo jedino ranjivo mesto ostala je peta, za koju ga je majka držala dok ga je potapala u reku.
Pored Ahila u grčkoj vojsci su bili i njegov otac, kralj Pelaj, lukavi Odisej koji je kralj Itake, Nestor koji je kralj Pila, Ajant kralj ostrva Salamina,
Diomed koji je posle Ahila bio najveći grčki junak i drugi...
U ovom epu, pored ljudi aktivno učestuju i bogovi, u čije postojanje su stari Grci nesumnjivo verovali. Njihovi bogovi su imali mnoge osobine
ljudi: znali su da budu osvetoljubivi, predomišljaju se, stvaraju spletke, budu nesložni, čak su vršili preljube, vodili ljubav sa lepim muškarcima i ženama i
dobijali potomstvo sa njima.
U stvarnosti, nikada nije pronađen istorijski dokaz da se Trojanski rat dogodio, čak ne postoji pouzdan dokaz da je grad Troja ikada postojao.
Ovo delo se pripisuje pesniku Homeru mada nikada nije dokazano da je on autor tog dela.
Zahvaljujući ovom epu, to jeste opisima koji potiču iz njega, mi danas imamo sliku običaja, ratova i verovanja kod starih Grka.
Primetno je da su u antičko doba, ratna osvajanja i porobljavanja bila priznata kao prava jačeg da borbom uništi slabijeg.
Trojanski rat je započeo nakon što je Paris, sin trojanskog kralja Prijama, boraveći u Sparti
zaveo Helenu, ženu spartanskog kralja Menelaja i pobegao sa njom u Troju. Kao osvetu i želju da Helenu vrati nazad, kralj Menelaj i njegov brat Agamemnon kao vojskovođa,
sa drugim grčkim kraljevima kao saveznicima,
podižu celu ahajsku(grčku) vojsku, sa kojom doplovljvaju do grada Troje, koju opsedaju i žele da zauzmu.
U rat se uključuju i bogovi, od kojih su jedni na strani Ahajaca a drugi na strani Trojanaca. Na strani Ahajaca su boginja rata i mudrosti: Atena, Zevsova žena i vrhovna boginja: Nera,
kao i Ahilova majka boginja mora: Tetida.
Na strani Trojanaca su boginja ljubavi i lepote: Afrodita, bog rata: Heres i bog sunca i svetlosti: Apolon. Oni zasedaju na Olimpu i bore se za Zevsovu naklonost, jer
će se rat završiti onako kako on dozvoli.
Nakon devet godina borbe i opsade Troje, bogovi odlučuju da će deseta godina biti odlučujuća i poslednja godina rata. Oni su odlučili da Troja propadne.
U epu Ilijada opisuje se deo događaja koji su se dogodili te desete godine rata.
Za devet godina rata, Ahajci su osvojili i poharali sve okolne gradove i kraljeve koji su bili saveznici Troje a onda opkolili i nju ali nisu
mogli da je osvoje.
Razlog je bio u tome što je Ahil, najveći ahajski junak, odbio da nastavi svoje učešće u ratu jer mu je Agamemnon oduzeo robinju
Brisejidu, koju je Ahil zadobio porobivši jedan grad, koji je bio saveznik Troje.
Ahajci bez Ahila i njegovih ratnika Mirmidonca počinju da gube rat. U jednom trenutku Agamemnon skrhan porazima i stradanjem vojske predlaže da se povuku kući.
Tom predlogu oštro se protive Diomed i Nestor. Nestor ga savetuje da Ahilu vrati robinja Brisejidu. Ipak i pored toga Ahil ne pristaje da se uključi u borbu i pomogne.
Ahejci zasedaju a njihovo veće odlučuje da se rat nastavi iako su bez Ahilove pomoći.
Hektor traži od brata Parisa, zbog kojeg je otpočeo Trojanski rat, da se uključi u borbe, što je on morao da prihvati.
Pred odlazak u boj, Hektor se oprašta sa svojom ženom Andromahom i tek rođenim sinom. Njihov oproštaj je dirljiv, ona ga moli da
ostane u gradu jer će Ahil, koji je već ranije pobio svu njenu porodicu, ubiti i njega, tako da će ostati bez ikoga. Hektor joj odgovara
da sluti kako će doći dan kada će Troja propasti, a da će joj on svojim junaštvom i hrabrošću, ostaviti čast koju će nositi i onda kada postane robinja neprijatelja.
Tako se rastaju sluteći da je to njihov poslednji oproštaj.
Agamemnon pokazuje veliko junaštvo hrabro se boreći ali uskoro biva ranjen i ne može više da se bori. Slično prolaze i drugi ahajski junaci.
Trojanska vojska predvođena Hektorom, potiskuje Ahajce sve do njihovih lađa na obalama mora.
Patroklo, Ahilov drug od detinjstva, koji mu je bio kao brat, moli ga da mu da svoj oklop i ratnike Mirmidonce da oteraju Trojance koji ih
potiskuju. Ahil mu daje svoj oklop i ratnike, sa kojima Patroklo rasteruje Trojance jer oni beže misleći da je to Ahil, koga su se najviše plašili.
Patroklo juri Trojance do zidina Troje ali ga tamo zaustavlja bog Apolon, nakon čega ga Trojanci ranjavaju strelom. Konačno ga svojom rukom ubija Hektor.
Kada Ahil sazna da je Patroklo poginuo, besan odlučuje da uđe u borbu i da ga osveti.
On se izmiruje sa Agememnonom koji mu vraća netaknutu robinju Brisejidu sa darovima.
Hektor misleći da je ubio Ahila, ne povlači vojsku iza zidina. Tada Ahil ulazi u borbu sa svojim ratnicima i nastaje pravi pokolj.
Trojanska vojska beži u utvrđeni grad, samo Hektor ostaje vani. On ulazi u dvoboj sa Ahilom, u kojem ga Ahil ubija.
Ahil žali Patrokla i besan svakog dana bornim kolima vuče telo mrtvog Hektorova i nagrđuje ga.
Bogovi odlučuju da Hektorovo telo mora biti vraćeno Trojancima, da se dostojno sahrani. Uz njihovu pomoć kralj Prijam se sastaje sa Ahilom
i moli ga da mu vrati sinovljevo telo. Njegova očinska bol deluje na Ahila, koji se sažali i dopusti mu da otkupi Hektorovo telo. Uz to mu je obećao i dvaneset dana
primirja, dok ga dostojanstveno ne sahrane.
U Troji, dok pripremaju sahranu, Hektora oplakuju roditelji, žena Andromaha i Helena. Dvanaestog dana, Trojanci na lomači spaljuju Hektorovo telo
a zatim sakupljaju njegove kosti i sahranjuju ih u zlatnom kovčegu.
Ovim činom se završava ep Ilijada, u čijem središtu je bio sukob između navećeg ahajskog junaka Ahila i njegovog vojskovođe Agememnona.
Ahil nije živ dočekao pad Troje jer je proračnstvo najavilo njegovu smrt pre osvajanja grada. Uprkos tome što ga je majka, boginja Tetida, pokušala učiniti besmrtnim
potapanjem u vodu reke Stiks, peta za koju ga je držala ostala je njegovo jedino ranjivo mesto.
Ahil je nastavio da niže pobede u borbi za grad Troju. U jednom jurišu zapretio je i bogu Apolonu, vernom savezniku Trojanaca,
da će ga probosti kopljem ako mu se ne skloni sa puta. Apolon se sklonio i zbog nanesene uvrede, pozvao Parisa da sa zidina Troje gađa Ahila.
Parisovu strelu je naveo pravo u Ahilovu petu, zbog koje je Ahil iskrvario i umro. Ahajci su uspeli da izvuku njegovo telo i njegov pepeo sahrane sa
Patroklovim.
O konačnom padu grada Troje saznajemo iz Odiseje koja je, jednim delom, njen nastavak. Ahajska vojska je, izigravajući povlačenje, sakrila se iza obližnje planine a
lukavi Odisej je prevario Trojance tako što je sagradio ogromnog drvenog konja, u čijoj su šupljini nalazili se sakriveni ahajski vojnici
i poklonio im ga u znak mira. Trojanci su prihvatili poklon i uneli ga unutar zidina grada. Iste noći, dok su slaveći mir i odbranu svog grada, Trojanci pijani zaspali,
sakriveni ahajski vojnici su izašli i otvorili kapiju grada, kroz koju je ušla njihova vojska. Nakon toga, oni su lako zauzeli grad i opljačkali ga, pobivši sve muškarce a
žene i decu uzeli za roblje.
Kralj Menelaj je nameravao ubiti lepu Helenu ali je popustio pred njenom lepotom i zajedno sa njom se vratio u domovinu.