LEKTIRE

Ivo Andrić

KMET SIMAN
IZABRANE PRIPOVETKE

ANALIZA LEKTIRE

Reč kmet označava neslobodnog seljaka, potlačenog od strane nadređenog vlastelina, koji je bio u obavezi kuluka(besplatnog rada na njegovom imanju) i u obavezi da mu plaća visoke namete(globe).
Pripovetka o kmetu Simanu, je gorka priča o seljaka koji se, nakon više vekova iskorištavanja njega i njegovih predaka, promenom carevine koja je vladala, prerano ponadao dolasku slobode. Ali, nova carska vlast je bila slična staroj, ni ona nije ukinula globe, ni dala slobodu potlačenim ljudima.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

• Kmet Siman se zvao Simo Vasković, živeo je kod Sarajeva, iznad Švrakinog Sela. Imao je lepo malo imanje, ženu i dvoje sitne muške dece. On je bio u obavezi da svom agi(vlastelinu), koji se zvao Ibraga Kolos, svake godine daje trećinu od svih prinosa, koje sakupi na imanju. Kmet Siman je uvek tačno i pošteno davao agi namete ali je zadržavao svoje dostojanstvo i ponos tako što ih nikad nije odnosio aginoj kući u varoši, nego je aga uvek morao sam dolaziti po njih.


• Kada su 1878. godine okupaciju Bosne, od muslimanske Otomanske imperije preuzele hrišćanske Austro-ugarske vlasti, Siman je kao hrišćanin zaključio da je došao kraj njegovom kmetstvu i da je ono otad ukinuto.


• Nakon toga, kada je po prvi put kod njega došao aga da uzme i obere svoj deo šljiva, Siman mu to nije dozvolio. Pobedonosno mu je sapštio, da su sada šljive i sve ostalo na imanju samo njegovi. Smelim rečima govorio je agi o novom vremenu i slobodi koja je došla, da on nije više njegov gospodar, čak je i vređao agu. Aga se morao vratiti nazad bez šljiva. Te godine Siman agi nije dao ništa ni od žita i sena koje je ranije davao.


• Besan i povređen, aga ga je tužio sudu. Siman je nije plašio tužbe jer je on samo branio svoje a i sud je sada bio hrišćanski. Zato se na sudu pojavio, spreman kao za boj na Kosovu. Ali sud mu saopštava da se ništa nije promenilo i da je i dalje dužan plaćati agi namete, i one koje je ostao dužan i sve naredne.


• Uzalud je Siman pokušavao objasniti da su agin otac i aga, otimanjem od hrišćana došli do kmetovskog prava, da ako su ga imali za vreme turske vlasti, ne mogu imati i sada za vreme austrijske. Sve to je sud odbacio a na kraju kada je Siman ljut rekao sudu nedolične stvari, dobio je i osam dana zatvora.


• Siman je odlučio napisati žalbu vlastima ali su je one lako odbacile. Zbog toga je on ponovo vređao novu vlast i ponovo bio zatvaran u zatvor. Uzalud su ga kumovi, prijatelji, komšije i drugi iskusni ljudi savetovali da se smiri jer je očigledno da nova vlast nije sloboda, i da kmetstvo neće biti ukinuto. On nije popuštao, tražeći pravdu stalno je obilazio razne kancelarije, i išao na nova parničenja.


• Nakon toga mnoge stvari za Simana su krenule loše. U toku zime Simanu je za nedelju dana umrlo oboje dece od difterije. Kako je i dalje odbijao da agi daje trećine, nove presude suda oduzele su mu imanje, a njegova žena se vratila svojoj rodbini.


• Postao je beskućnik, koji je lunjao po čaršiji i pio, spavao gde stigne i radio najgore poslove. Umeo je da svira gusle i peva, a radio je to po mehanama za rakiju. Onda kada bi se napio, ponovo bi glasno govorio o svojoj zemlji i pravdi, vareno i žestoko da su ga vlasti ponovo hapsile. Promenio se toliko da je ličio na bolesnika, jer je bio zapušten i podbuo od pića.


• Kad je u Sarajevo trebao da stigne austrijski nadvojvoda, Siman se dosetio, da mu se lično obrati u vezi nepravde koja mu je nanešena. Smislio je da napiše novu žalbu i nađe zgodnu priliku da lično istupi pred nadvojvodu i zamoli ga za pomoć. Međutim, policija je od pisara koji mu je pisao žalbu, doznala za Simanovu nameru i odvela ga u zatvor, gde je zadržan sve dok poseta nadvojvode nije prošla.


• Tako je nestala i poslednja Simanova nada da će doći do pravednog namirenja i slobode za seljake. On nadalje živi bedno i razočarano, provodeći večeri u jednoj mehani, gde svirajući gusle i pevajući pijanim gostima, zaradi za rakiju i nešto da pojede. Tu najviše druguje sa jednom propalim begom, koji se zvao Salih-beg Hašimbegović, pijanicom i kockarom od koga su takođe svi digli ruke.


• Ali kasno noću, kada se gosti raziđu ili su pijani da ga ozbiljno ne slušaju, on pada u žar i počinje ponovo sa svojim propovedima, o slobodi koja će jednog dana sigurno doći. On govori da shvata da je prevaren od strane nove carevine, da je preuranio sa očekivanjima pravde, ali zna da će jednom doći dan slobode za kmetove, kada će pravdu po sudovima tražiti njihovi sadašnji gospodari, kada će njih ponižavati kao njega sada.
  Samo što tada njega živog biti neće.