Erik Najt

LESI SE VRAĆA KUĆI


lektira LESI SE VRAĆA KUĆI

ANALIZA LEKTIRE

Ovo je jedna neverovatna priča o prijateljstvu i vernosti psa prema dečaku uz kojeg je odgajan.
Glavni lik u ovoj knjizi je keruša Lesi, prekrasni primerak rase škotskog ovčara, kome su se divili svi u mestu zvanom Grinal Bridž, koje se nalazilo u engleskoj pokrajini Jorkšir. Ona je pripadala siromašnoj porodici Sama Karakloa, gde je bila omiljena ljubimica njegovog sina Džoa.
Zbog siromaštva u kome se nalazio, otac je bio primoran da proda Lesi bogatom vojvodi od Rudlinga i tako rastavi Lesi od dečaka.
Sa prodajom se nisu mogli pomiriti ni dečak, ni pas, koji su do tada bili nerazdvojni. Lesi uspeva da tri puta pobegne od novog vlasnika ali je on, potom, odvodi daleko u Škotsku, toliko daleko da veruje kako odatle nikada neće moći pobeći.
Ipak, Lesi ne odustaje od povratka kući. Ona ponovo beži a ispred je očekuje dugačak put, pun avantura i opasnosti.
Suština ove knjige je vernost psa prema onome ko ga voli. Iz knjige se može mnogo naučiti o psima i njihovom ponašanju a takođe je prikazan i ljudski svet viđen očima psa.


UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • Lesi je bila ženka škotskog ovčara, najlepši pas u selu Grinal Bridž, kojoj su se tamo svi divili, jer su stanovnici tog mesta mnogo voleli i cenili pse. Ona je pripadala siromašnoj porodici Sama Karakloa, gde je bila omiljena ljubimica njegovog sina Džoa. Bila je poznata po tome što je svakog dana, tačno u četiri sata, čekala dečaka ispred škole.

  • Lesi se dopadala i vojvodi od Rudlinga, takođe velikom ljubitelju pasa, koji je nudio veliki novac da je kupi. Ali otac Sam je odbijao da je proda. Međutim, kada su naišle teške godine i kada je ostao bez posla, Sam je bio prinuđen da je teška srca, za dobar novac, proda vojvodi.

  • Prodaja je najteže pala Lesi i dečaku Džou sa kojim je bila nerazdvojna. Ne želeći novog vlasnika, Lesi je čak tri puta bežala od vojvode i dolazila pred školu da čeka dečaka. Dečak se radovao njenom povratku ali su njegovi roditelji bili primorani da je vrate nazad jer su smatrali da nije pošteno zadržati psa kojeg su prodali.

  • Nakon trećeg bekstva, vojvoda odvodi Lesi na svoje imanje u Gornjoj Škotskoj, koja je izlazila čak na Severno more i bila udaljena stotinama milja od sela. Tamo je pripremao za sajam pasa, verujući da se neće usuditi da pobegne. Ali jednom dok su je šetali, Lesi je pred vojvodinim očima pobegla.

  • Lesi se odmah uputila da se vrati u Grinal Bridž, dečaku Džou i njegovoj porodici. Vođena samo psećim instiktom za orjentaciju, krenula je na jug. Nije znala koliko je dugačak i opasan put bio ispred nje ali je hrabro krenula nazad. Prvo što je tom putu morala da nauči, bilo je da sebi ulovi hranu jer su je do tada uvek hranili vlasnici. Zahvaljujući lovačkom daru koji imaju psi, brzo je naučila da lovi zečeve i kuniće, tako da je od tada sama pronalazila hranu.

  • Lesi je naučila i da treba da se čuva nepoznatih ljudi. Dok je išla kroz nepoznate krajeve, oni i domaći psi su je jurili da je uhvate ili da je povrede. Ali ona je uspela im umaći, nastavljajući svojim putem prema jugu i selu Grinal Bridž, vođena samo svojim psećim instiktom, zaobilazeći ljudska naselja. Zatim je došla do velikog jezera, preko koga nije mogla preći na drugu stranu, tako da je morala obilaziti ga njegovom više od stotinu kilometara dugom obalom.

  • Obilazeći dugim okolnim putem jezero, počela je da gubi snagu, jedna šapu joj je bila povređena trnom koji je bio zaboden u nju, a na kraju se i razbolela od iznemoglosti. Morala je da se zaustavi i nekoliko dana odleži sklupčana dok bolest nije prošla. Nakon što se oporavila, nastavila je dalje.

  • Idući dalje, Lesi je jedne noći uletela u zamku, koju su postavila dvojica ljudi, kako bi pobili krvločne pse lutalice, koji su noću klali njihove ovce i jagnjad. Misleći da im ona čini štetu, jedan čovek je pucao iz puške i metkom okrznuo Lesi. Ona se dala u beg ali su onda oni pustili svoja dva psa da je jure. Kada su je sustigli, Lesi je otpočela borbu sa njima. Lesi se hrabro borila i oduprela napadima dvojice pasa ali su već bili pristigli i ljudi koji su je jurili. Iako su želeli da je ubiju kao štetočinu, jedan od njih, koji je imao pušku, sažalio se na nju i rekavši da mu je puška prazna, pustio je da ode dalje.

  • Idući prema jugu, Lesi je iz Gornje Škotske prešla u Donju Škotsku. Tu je bilo manje divljine u kojoj je lovila hranu a više ljudskih naselja. Zbog toga je morala da svraća u naselja, gde se hranila otpacima od hrane ili bi je poneko milostivo nahranio. Već je postala zapuštena i izmučena putem da su mnogi ljudi uplašili se da je zaražena besnilom. Zbog toga su je u jednom mestu uhvatili šinteri i odveli u kafileriju. Međutim, tamo im se Lesi iznenada otrgla i jureći kroz opštinsku zgradu (u kojoj se nalazila kafilerija), utrčala u sudnicu u kojoj je nastao urnebes. Na kraju je, sa velike visine, iskočila kroz prozor sudnice i pobegla.

  • Lesi je iz Škotske prešla u Gornju Englesku i nastavila dalje ka jugu. Jedne noći udarila je jaka oluja koja je savladala i oborila u jarak. Tu je pronalaze i spašavaju jedan starac i starica. Oni su je hranili dok se oporavila a zatim je usvojili i dali joj ime Sama. Ali kada je ozdravila, Lesi je ponovo počela da tuguje za dečakom i njenim ranijim domom. Starac i starica su primetili kako je zbog nečega postala tužna i ne želeći da stalno bude takva, teška srca su se oprostili sa njom i pustili je da nastavi svojim putem.

  • Na svom putu Lesi se pridružuje čoveku koji se zvao Rauli Palmer. On je bio trgovac grnčarijom, koji je sa konjskim kolima išao od mesta do mesta, i prodavao lonce i šerpe napravljene od gline. Rauli Palmer je bio veseo i dobroćudan čovek, koji je voleo i poznavao pse, tako da se brzo sprijateljio sa Lesi i redovno je hranio. Pošto je i on išao prema jugu, Lesi je išla za njegovim kolima, prateći ga po mestima u kojima je prodavao svoju robu. Jedne noći, Raulija su napala dvojica razbojnika da ga opljačkaju. Dok se on pokušavao braniti, na razbojnike se ustremila i Lesi, koja ih je ujedala za noge sve dok nisu pobegli. Nakon toga, Lesi i Rauli su još neko vreme putovali zajedno a onda se rastali, jer se Rauli vratio svojoj kući a Lesi nastavila put prema jugu.

  • Došla je zima, Lesi je na svom putu morala da se probija kroz sneg koji je bio viši od nje. Na kraju je ipak nekako došla do cilja i pojavila se u školskom dvorištu. Na svom putu, zaobilazeći razne prepreke prešla je oko hiljadu milja. Kada je dečak Džo ugledao, nije mogao da veruje da ne sanja. Bila je u strašno lošem stanju, bolesna i iznemogla da je morao na rukama odneti kući. Otac i majka su rekli da je Lesi dobila zapaljenje pluća. Odmah su počeli da je leče, dajući poslednji novac za sastojke od kojih su napravili sirup za lečenje. Davali su ga Lesi, i posle nekoliko dana neizvesnosti i bolovanja, on je počela da se oseća bolje, dok nije sasvim ozdravila.

  • Da se Lesi vratila, čuo je i vojvoda od Rudlinga, od koga je ona pobegla i tražio da vidi svog psa. Da bi zavarao vojvodu, Džo-ov otac je učinio izgled Lesi toliko ružnim, da je on nije mogao prepoznati. Vojvoda je rekao da ne prepozanje tog psa ali je po njenim, od dalekog puta ispucalim šapama, shvatio da je to ipak ona. Na kraju se poslužio lukavstvom: Pozvao je Džo-ovog oca da vodi njegovu štenaru za platu i smeštaj na njegovom imanju. Na taj način je dobio dobrog odgajivača pasa a ujedno je i Lesi bila ponovo kod njega.

  • Na vojvodinom imanju, Džo-ova porodica je živela lepo. Otac je imao posao i nisu više živeli u siromaštvu. Od kada se Lesi vratila, vratila se i sreća za njihovu porodicu. A Lesi se uskoro oštenila i donela na svet sedmoro malih štenadi.

LEKTIRE © elektronska knjiga