MALI PRINC

Antoan de Sent Egziperi

ANALIZA LEKTIRE

Glavni lik u ovoj priči je mali prnc, sitni dečak, zlatne kose koji dolazi sa daleke planete. Iako dolazi sa jedne nepoznate planete, mali princ zapravo dolazi iz dečijeg sveta.
Mali princ u sebi nosi mnogo dečije čistote, iskrenosti, radosti, mašte i dobrote.
Pored mladog princa, glavni lik u ovoj priči je i jedan avijatičar, koji nam priča o svom susretu sanjim. Pri susretu sa malim princom, on se ponovo susreće sa svojim detinjstvom, priseća se stvari kojih je kao dete morao da se odrekne jer su odrasli tako tražili od njega. Tako je odrastajući i dokazujući se pred svetom odraslih, prestao da bude iskreno srećan i raduje se malim, običnim lepim stvarima u svetu oko sebe.
Susret sa malim princom, vratiće ga ponovo u dečiji svet i pomoći mu da opet na svet oko sebe gleda dečijim očima i iskreno mu se raduje i divi.
Neke od reči poruka koje se mogu pročitati u ovoj priči su:
- Samo djeca znaju šta žele - reče mali princ.
- Odrasli nikad ništa ne shvataju sami, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja.
- Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
- Oči su slepe. Treba tražiti srcem.
- Bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je!
- Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Ako uspeš da sebi dobro sudiš, znači da si istinski mudrac.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

Priču o malom princu nam priča avijatičar, koji je imao susret sa njim. Taj avijatičar je kao dete voleo da crta, a kad je imao šest godina, nacrtao je jedan crtež zmijskog cara koji je progutao slona. Ali, kada bi odraslima pokazao taj svoj crtež, odgovorili bi mu da na crtežu vide samo šešir. Uzaludno je pokušavao da im objasni kako je na crtežu zmijski car koji je progutao slona, svi su videli samo šešir. Govorili su mu i da umesto crtanja treba da se bavi ozbiljnijim stvarima. Tako su ga obeshrabrili da nastavi sa crtanjem. Kada je odrastao, postao je avijatičar.

Jednom prilikom, dok je letio iznad pustinje Sahare, njegov avion se pokvario, pa je morao da sleti i sam popravi kvar. Imao je vode za samo osam dana, dok otkloni kvar.
Prvog jutra, probudio ga je sitni glas koji je tražio od njega da mu nacrta ovcu. Pred njim je stajao mali princ, sitni dečak, zlatne kose, koji je došao sa druge planete. Nakon što je nacrtao ovcu, nacrtao je i pokazao mu svoj crtež iz detinjstva a mali princ je odmah prepoznao da je na njemu zmijski car koji je progutao slona. Potom mu je mali princ pričao o planeti sa koje je došao.

Mali princ je živeo sam na jednoj planeti koja nije bila veća od obične kuće. Svoju planetu je redovano čistio i održavao a najviše je voleo je da gleda zalaske sunca i divi se ruži koju je odgojio. Jednom se između ruže i njega dogodio nesporazum. To se desilo zbog toga što mali princ nije dovoljno poznavao ruže, pa je zbog toga odlučio da putuje od planete do planete, kako bi bolje upoznao svet.

Ustvari, on je bio dečak koji krenuo da upoznaje svet odraslih ljudi. Tako je na prvoj planeti upoznao kralja, koji je želeo biti vladar iako njegova planeta nije bila naseljena. Na drugoj planeti upoznao je uobraženka, takođe samog, koji je želeo da mu se svi dive. Na trećoj je upoznao pijanca koji je pio da zaboravi jer ga je stid što pije. Na četvrtoj je upoznao račundžiju, čoveka koji je bio uvek zauzet, jer je brojao i sabirao zvezde na nebu, tvrdeći da će kad ih sve popiše, one postati njegovo vlasništvo. Na petoj je upoznao fenjerdžiju koji je stalno palio fenjer govoreći "dobro veče" i gasio fenjer govoreći "dobar dan". To je radio zbog naredbe da se naveče pali fenjer a po danu gasi. Pošto se njegova planeta okretala suviše brzo, on je to stalno radio ne želeći da prekrši naredbu. Mali princ je zaključio: Odrasli su zbilja sasvim neobični.

Na šestoj je upoznao geografa, čoveka koji je želeo da u knjigama opiše svaku planetu ali da ih ne istražuje on, nego neko drugi umesto njega. On je malog princa uputio na planetu Zemlju jer je čuo da je ona zanimljiva. Tako je mali princ sleteo u pustinju, u kojoj je proveo godinu dana, pitajući se gde su ljudi, sve dok nije sreo avijatičara. Nakon druženja sa njim, upoznao je jednu zmiju a onda idući dalje i jednu lisicu. Lisica je bila divlja ali i mudra. Ona mu je savetovala da je najpre pripitomi tako što će postati prijatelji. Kada su postali prijatelji, lisica mu je objasnila da je njegova ruža, koju je ostavio na planeti, jedinstvana na svetu jer je on odgajio i zavoleo baš nju. Na rastanku, lisica mu je otkrila tajnu koja je glasila: "Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati."

Idući dalje, mali princ je video vrt pun ruža. Shvatio je da sve ruže zajedno u vrtu, ne znače mu kao jedna njegova kod kuće. Čudio se ljudima kako gaje hiljade ruža a nisu u stanju da nađu u njima ono što žele. Upoznao je i skretničara vozova, koji je otpravljao i dočekivao vozove sa putnicima koji su jurili. Pitao je skretničara, da mu kaže kuda toliko žure putnici, ali mu je on objasnio da su ljudi jednostavno takvi, uvek se guraju i nekuda žure, ne znajući ni sami zašto, vrte se u krugu.

Zatim se mali princ vratio kod avijatičara, koji još nije popravio svoj avion ali je ostao bez vode. Mali princ ga je pozvao da potraže bunar sa vodom u pustinji. Iako mu je izgledalo neverovatno da postoji bunar u pustinji, avijatičar ga je ipak poslušao. I zaista su pronašli bunar u blizini. Avijatičar se čudio tom bunaru a mali princ mu je odgovorio da su oči slepe, treba tražiti srcem. Obojica su se napila vode, radujući se vodi, lepoti pustinje i zvezdama na nebu.

Sutradan uveče avijatičar se vratio do bunara, gde ga je čekao mali princ. Mali princ ga je iznenadio rečima da mu je drago što je otklonio kvar na avionu i što sad može da se vrati kući. I mali princ je želeo da se vrati kući svojoj ruži. Ali da bi se vratio na svoju planetu, koja je bila jako daleko, nije mogao da vrati i svoje telo koje je teško. Morao je da najpre da umre. Rekao je avijatičaru: Izgledaću kao da sam mrtav, a to neće biti istina. Nemoj biti tužan jer uvek kada budeš gledao nebo sa zvezdama, one će biti tvoji zvončići, kojima ćemo se zajedno smejati.

Mali princ je pozvao zmiju da ga ujede svojim smtonosnim otrovom. Nakon ujeda zmije, srušio se u pesak i nestao. Avijatičar se vratio nazad kući tužan. Ali od tada je noću voleo da sluša zvezde kao zvončiće i smeje se, znajući da se mali princ vratio i da se isto tako negde smeje zvezdama. Avijatičar je uputio poruku svima koji budu putovali po pustinji u Africi, da obrate pažnju i ako primete dečaka zlatne kose, koji se smeje, da mu odmah jave da se mali princ vratio!