LEKTIRE

Anđela Naneti

MOJ DEKA JE BIO TREŠNJA

ANALIZA LEKTIRE

Ovo je priča o dečaku Toninu, koji je najsrećnije dane svog detinjstva proveo na selu kod bake i deke. Zahvaljujući trešnji, koju je njegov deda zasadio kada se rodila njegova majka Feličita a koja je izrasla u veliko drvo kada je se rodio on Tonino, dečak je proveo mnogo predivnih trenutaka zajedno sa dedom ispod trešnje i penjući se na trešnju. Tada ga je deda naučio kako da putem trešnje može osetiti i videti prirodu oko sebe.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

• Dečak koji se zove Tonino, priča kako ima jednog dedu i baku, roditelje njegovog oca, koji su živeli u gradu. Takođe kaže, da ima roditelje svoje majke, drugog dedu Otavijana i baku Teodolindu (Lindu), koji su živeli na selu. Njemu se više dopadalo da boravi kod deke i bake na selu, koji su imali baštu i uzgajali živinu: piliće, kokoške, guske...


• Onog dana kada se rodila dečakova majka Feličita(Sreća), deda je posadio trešnju, koju je po njoj nazvao Feliče(Srećko). Trešnja je rasla zajedno sa njegovom majkom i bila deo porodice. Kada je trešnja porasla, na nju je okačio ljuljašku za njegovu majku, njegova majka se kasnije penjala i igrala na njoj. Deda je kasnije, kada se majka udala i rodila Tonina, uzimao i njega, koji je bio još mali, na leđa i onda bi se zajedno sa njim penjao na trešnju.


• Deda Otavijano je obrađivao baštu i bio dobar baštovan a baka Teodolinda se brinula o kokošincu, sa pilićima i guskama. Imala je svoju omiljenu veliku i debelu gusku, koja se zvala Alfonsina. Naročito bi se radovala kada bi Alfonsina dobila nove guščiće.


• Baka Teodolinda se razboljela a kasnije i umrla. Dečaku su rekli da je ona otputovala negde daleko. Kasnije je shvatio da je baka ipak mrtva i bio tužan zbog toga. Kada se požalio dedi zbog toga, deda mu je mudro odgovorio, da ona ne može biti mrtva sve dok ima nekog ko je voli.


• Deda ga je tada naučio, kako da kada zatvori oči i sluša prirodu oko sebe, može da otkrije razne zanimljive stvari. Tako je čuo kako na trešnji, u gnezdu, ptica senica hrani svoje ptiće. Čuo je šuštanje lišća pod daškom vetra a deda mu j erekao da tako trešnja diše.


• Dečakovi roditelji često se svađaju i zbog toga on još više voli da boravi na selu. Deda ga je naučio kako da se sam penje na trešnju. Zajedno su brali i jeli trešnje a on sam, nakon toga, mnogo vremena provodio na trešnji. To je bilo njegovo najsrećnije leto u životu.


• Tonino kreće u školu, koju nije baš voleo. On u svojim pismenim radovima opisuje deku, Alfonsinu, trešnju ali mu niko, pa ni učiteljica ne veruje. Njegova majka pokušava uveriti sve da on ne izmišlja ali uspeva samo donekle u tome. Ali jednog dana, deka se pojavio u školi, prerušen u Božić Batu a doveo je i Alfonsinu. Ceo razred je bio oduševljen i od tada Tonina svi gledaju drugačije a neki su mu čak i zavideli.


• Deda stari i razboljeva se od srca ali je uvek srećan kada je Tonino sa njim. Za Božič je okitio stablo trešnje sa sijalicama i ukrasima. Za vreme karnevala, obukli su svoje kostime, dečak je nosio kostim Supermena a deda visoki iskrivljeni cilindar, lažni nos sa crnim naočarima i crvenu leptir mašnu sa tačkicama.


• Iz opštine žele da preuzmu dedino imanje zbog izgradnje puta. Deda je jako ljut zbog toga, jer je onda trebalo da se preseli u grad. Govori da bi u tom slučaju, umro kao staro stablo kada ga presade. Ipak, zbog bolesti, se ipak morao preseliti u grad.


• Jednog dana deda je poželeo da ode do sela i vidi trešnju Feliče. Kako niko nije imao vremena da ga odvede, on je otišao do parka i popeo se na jedno drvo. Tada su se oko njega okupili prolaznici, fotograf i policija, koji su mu tražili da siđe. On nije hteo da siđe, ali kad ga Tonino zamolio, on je sišao. Posle je deda otišao u bolnicu ili "kuću bez boja" kako su je nazivali. Tu ga je Tonino poslednji put video srećnog kada mu je doneo trešnje.


• Deda umire u bolnici a kasnije se njegovi roditelji razvode. On se sa majkom preseljava da živi na selu. Tonino uspeva da spase trešnju Felče koju su hteli da poseku zbog izgradnje puta.


• Na kraju priča se završava tako što se otac vraća kod njega i majke na selo. Ubrzo majka mu rađa sestru, devojčicu koja se zove Korina. Dečak i dalje voli da dane provodi penjići se na trešnju i željno isčekuja da sestra poraste, kada će moći i nju naučiti penjanju na trešnju i svemu što ga je deka naučio.