MOST NA ŽEPI | PRIPOVETKE - analiza i ukratko prepričana LEKTIRA





Ivo Andrić

MOST NA ŽEPI
PRIPOVETKE


lektira MOST NA ŽEPI PRIPOVETKE

ANALIZA LEKTIRE

U svetu književnosti, Ivo Andrić je najpoznatiji po svom velikom delu "Na Drini ćuprija". Pored ovoga romana, koji govori o jednom velikom mostu, na jednoj velikoj reci, Drini, Ivo Andrić je, mnogo ranije, napisao i jednu pripovetku, o jednom manje poznatom mostu, na jednoj manje poznatoj reci, Žepi, koja je pritoka reke Drine.
Naizmenično se prati sudbina dva lika, velikog vezira Jusufa poreklom iz Žepe, i neimara, bezimenog tajanstvenog Italijana koji diže mostove po Otomanskoj imperiji, koga je vezir, izašavši kao pobednik iz carigradskih dvorskih spletki, unajmio da u rodnoj Žepi izgradi most.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

UVOD: Veliki vezir Jusuf je obavljao svoju funkciju već četiri godine. Negde pred zimu, dogodilo se da je postao "žrtva jedne opasne intrige" i pao u nemilost sultanovu. Bacili su ga u tamnicu u kojoj je proveo celu zimu i proleće, a u maju je konačno pušten iz zatočeništva. Odatle je, na kraju, izašao još kao pobednik jer je dokazana njegova ispravnost i nastavio da veziruje. Dok je bio zatvoren često pomišljao na svoj rodni kraj i korene. Prisećao se svoga sela Žepe u Bosni, iz kog je bio odveden kao dete od devet godina. Uspomene iz detinjstva su ga grejale i prijale su mu u tamnici, a naročito mu je bilo milo to što je znao da u svakoj kući u Žepi postoji živa priča o njegovoj slavi u prestonici carstva.
U leto, Jusuf je razgovarao sa nekim svojim zemljacima koji su dolazili u Carigrad i od njih saznao da u Žepi vlada oskudica, da su ljudi gladni i bolesni. Žalili su mu se kako nemaju most na reci Žepi, a to je jedini put ka Višegradu. Kakav god most da su postavili, reka bi ga odnela. Zbog toga je odlučio da tamo sagradi jak kameni most kao poklon svom kraju.

ZAPLET: Opis gradnje mosta, niz poteškoća.
U Carigradu je postojao jedan neimar Italijan koji gradio mostove po Otomanskoj imperiji. Jusuf je odlučio da ga unajmi i poslao ga je sa svojim blagajnikom i dvojicom dvoranina u Žepu.
Svi su se u selu čudili pridošlicama. Neimar je bio sede kose, ali je u licu bio rumen i mladolik. Prvo je obišao veliki kameni most na Drini i ispitivao materijal od koga je napravljen, pa je odlazio do majdana da vidi kamen od kog je sagrađen višegradski most i na kraju naredio da se iskopa kamen koji je belji i jedriji od onog od koga je sagrađen most na Drini u Višegradu.
Nije želeo da živi kod meštana, već je sagradio brvnaru za sebe i u njoj sam živeo, kuvao i radio.
Otpočeo je rad na izgradnji mosta. Prve grede i kolje je provalila reka, pa su morali ponovo da pobijaju.
Zatim su nastupili zidari i klesari iz Dalmacije i Hercegovine. Kada su prosekli obalu sa obe strane, nestalo je novca. Radnici su bili zlovoljni, a ljudi su šuškali da neće biti ništa od mosta i da su čuli da se vezir mnogo promenio i da niko ne zna šta mu je. Ipak, ubrzo su stigli vezirovi ljudi i doneli novac, pa se gradnja nastavila. Radovi su prekinuti kad je počela zima i kad su udarili prvi mrazevi. Svi su se razišli, a neimar je provodio zimu u svojoj brvnari i povremeno je izlazio da obiđe ono što je sagrađeno. Bio je veoma zabrinut kada je led počeo da puca na proleće.
Uporan i predan poslu, bezimeni neimar, poslije svih iskušenja, ipak završi most. Pre Đurđevdana, radnici su se vratili i po sredini leta most je bio gotov.

Bio je čudesan, naročito u tom pustom kraju. Ličilo je kao da su “obe obale izbacile jedna prema drugoj po zapenjen mlaz vode, i ti se mlazevi sudarili, sastavili luk i ostali tako za jedan trenutak, lebdeći nad ponorom”.

Uskoro je neimar platio radnicima, spakovao se i krenuo nazad za Carigrad.
Kada je bio na svega dva konaka od Carigrada, razboleo se (od kuge) i umro u franjevačkom manastiru, ne stigavši da primi celu platu. Vezir je

VRHUNAC: Veliki vezir Jusuf, primivši tu vest, posle dužeg razmišljanja naredio da se novac da bolnici i zadužbini koja je hranila sirotinju.

RASPLET: Stize molba od učevnog carigradskog muslimana da na mostu urežu natpis ko ga je napravio i kada. Mnogo vremena je Jusuf razmišljao o tome ali na kraju ipak je ostao most bez imena i znaka.

KRAJ: Na kraju pisac opisuje izgrađeni most i predeo oko mosta.




LEKTIRE © elektronska knjiga