Franc Kafka

PROCES


lektira PROCES

ANALIZA LEKTIRE

Ovo je mračna priča, u kojoj mladog bankarskog službenika Jozefa K. jednoga jutra hapse, na njegov trideseti rođendan, i obaveštavaju da je protiv njega pokrenut SUDSKI PROCES.
On je svestan da nikome ništa nije skrivio, i uporno nastoji da sazna kakav se proces vodi protiv njega i ko ga vodi. Umesto toga suočava se komplikovanom i nerazumljivom zakonskom i pravosudnom birokratijom. Još gore, svi oko njega, upoznati su sa njegovim PROCESOM, svi ponešto znaju ali mu ne govore, sve je tako nadrealno i košmarno.
Sudnica za ovaj proces se ne nalazi u zgradi suda, nego je svugde, u susednoj sobi, na tavanima stambenih zgrada, u banci, u slikarskom ateljeu, u katedrali... dok svi likovi oko njega, nekim načinom, rade za sud.
Sudnice i advokatske kancelarije su zagušljive i skučene prostorije sa malo svetla, a dosta radnje se odvija pod svetlošću sveća i gasnih lampa. Glavni lik svuda nailazi na istražne sudije, dok glavne sudije procesa nikada ne upoznaje. Vreme radi protiv njega jer se rok za presudu primiče a on nikako ne uspeva da obori veliku i strašnu optužnicu. I dok čekamo na kraj procesa, da vidimo kakva će sudbina zadesiti gospodina K. shvatićemo da se isti takav proces vodi i nad našim životima.
Ovaj gorko apsurdni roman je nemoguće razumeti bez ključa razumevanja. Ključ razumevanja je PROCES, koji sud sudbine vodi protiv svakog rođenog čoveka. Svi mi smo, od rođenja, okrivljeni pred sudbinom, pred kojom se ne može odbraniti. Postoji samo jedno oslobađujuće i nepravedno rešenje: popustiti i priznati krivicu!
Neki su smisao ovog romana, jednostavno tumačili kao paradoks birokratskog pravosuđa Austro-ugarske monarhije, u kojoj je tada Kafka živeo ali inspiracija romana, povezana je sa njegovim tužnim životom i borbom protiv sudbinske neizbežnosti. U Kafkinom životu, mnoge stvari su bile sudbinski osuđene na neuspeh i propast a među njima je i oboljevanje od tuberkuloze, od koje prerano umire. Glavni lik u romanu, Jozef, ima prezime koje počinje sa K, što je pseudonim za Kafka.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • Roman počinje rečenicom: "Neko mora da je oklevetao Jozefa K, jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio uhapšen."
    Jozef K. bankarski službenik, budi se na svoj trideseti rođendan uz kucnjavu na vratima. U njegovu iznajmljenu sobu, ulaze nepoznati ljudi i predstavljaju se kao istražna komisija. Obaveštavaju ga da je protiv njega pokrenut sudski proces ali mu razloge pokretanja procesa nisu hteli navesti, zbog čega Jozefu sve deluje kao šala. Pristaje na ispitivanje nadzornika, koje je izvršeno u susednoj sobi, koja je pripadala gospođici Birstner, koji mu kaže da je uhapšen, ali je slobodan ići na posao dok ne krene suđenje.

  • K. je osećao dužnost, da se zbog neprijatnosti događaja, izvine gazdarici, gospođi Grubah, koja je se bavila izdavanjem soba, njemu i drugim podstanarima. On je, gđi Grubah, objasnio da je u pitanju samo nesporazum i ona ga je odmah potpuno shvatila. Zatim je želeo isto učiniti i sa gospođicom Bristner, daktilografkinji iz susedne sobe, koju su službenici suda zaposeli to jutro da bi u njoj održali ispitivanje. Kada se iz grada vratila gospođica Birstner, izvinjavao se i njoj, i živopisno objašnajavao šta se desilo. Na kraju, on je zbog njene privlačnosti, obasuo je poljupcima.

  • Telefonski poziv obaveštava Jozefa K. da je istraga njegovog slučaja zakazana za nedelju. Iako mu preko telefona nisu dali vreme, dali su mu adresu, pa je K. sam pretpostavio da saslušanje počinje u devet ujutro. Krenuo je sam, čak nije hteo ni vozača taksija umešati u sve ovo. Kada je došao pred zgradu, zbunjivala ga je činjenica da je to ogromno zdanje s puno zasebnih stubišta i spratova i da ne zna koji je ispravan stan. Odlučuje se za jedno stubište i dok se penjao, zavirio je u svaku prostoriju ne bi li prepoznao onu koju on traži. Sve što je video je mnoštvo siromašnih porodica, za koje je imao izgovor da traži stolara Lanca. Na petom spratu prolazi pored žene koja pere dečiju odeću i koja ga upućuje na jedna vrata.

  • On ulazi u prostoriju koja je mogla biti sudnica a čovek koji je izgledao kao sudija, govori mu da kasni sat i pet minuta. Publika u sudnici čas ga pozdravlja aplauzom, čas ćutnjom. Ubrzo je glavni sudija počeo s pitanjima, između ostaloga pitajući Jozefa K. je li on moler. Jozef je kod sudije protestvovao zbog nečuvenog i drskog ponašanja službenika, koji su tog jutra banuli u njegovu i susednu sobu, te premetali stvari, pojeli njegov doručak i pokušali prevarom dočepati se njegove imovine. Naglasio je svoju nevinost, koja je očigledna, ali je bio ljut zbog načina kojim korumpirane sudske institucije tretiraju nedužno građanstvo, te da govori u njihovo ime. U jednom trenutku morao je prekinuti govor, jer je na drugom kraju sudnice neki čovek prostački spopadao neku ženu, što je odvuklo pažnju svih prisutnih. K. se time još više zgrozio sudom i ubrzo shvatio da svi u sudnici imaju nekakve broševe, pa je pomislio da su to zapravo sve pokvareni sudski službenici. Krenuo je da izađe, a na taj njegov potez, sudija ga je upozorio da je upravo ugrozio sve prednosti koje je mogao imati kao nevin čovjek. K. ih naziva huljama i odlazi. Iza sebe čuje glasove publike kako raspravljaju o njegovom slučaju.

  • Sledeće nedelje, Jozef K. je odlučio samoinicijativno ponovo se pojaviti na sudu. Dočekala ga ista ona žena što je prala veš, a u razgovoru s njom dozna da je ona supruga sudskog poslužitelja i da žive tu bez naknade, u zamenu za njihov rad. Žena kaže da je njegov slučaj postao glavna tema suda, i nudi mu svoju pomoć jer se njoj udvara istražni sudija. Zauzvrat je želela da je K. zauvek odvede sa sobom sa tog mesta. Ona mu priča i o ružnom, krivinogom studentu prava koji može da je ima kad poželi jer je u takvoj poziciji. Upravo tada, Jozefa i mladu ženu u razgovoru prekida student prava, koji prilazi ženi, ljubi je i podiže da je odnese istražnom sudiji. Jozef ga jednom udari i pojuri ali ovaj mu pobegne sa svojim plenom. Njen muž, koji je bio sudski poslužitelje, dolazi uskoro i žali se Jozefu za svoju ženu i studenta, ali kaže da se plaši i da ne ostane bez posla. On mu sopštava da ove nedelje, neće biti sudske rasprave ali ga povede da mu pokaže sudske kancelarije.

  • Penju se visokim stepenicama, ulaze u predvorje, u kojem su sedeli optuženi ljudi, koji su delovali preplašeno. K. im saopštava da on nije nimalo uplašen i kreće kroz hodnik. Sve kancelarije suda su delovale su bedno i mračno da ga, zbog zagušljivosti, obuzima slabost. Iz susedne kancelarije izlaze jedna devojka i sudski obaveštač i postavljaju ga na stolicu. Oni ga uveravaju da je to sasvim uobičajeno pri prvoj poseti, da su na početku procesa svi optuženi preosetljivi, i da posle, narednih puta, postaje lakše. On ih moli da mu pomognu i pridrže ga dok napušta sud. Pri izlasku na svež vazduh, kao da je osetio slobodu, K. se odmah oporavlja ali primećuje kako je devojci i obaveštaču loše od njega, te žure da zatvore vrata za sobom.

  • Nekoliko dana K. pokušava da zakaže razgovor sa gospođicom Birstner. Najpre je čekao do kasno da se vrati iz grada, i ustajao ujutro sat vremena ranije da bi je video pre odlaska na posao ali nije imao uspeha. Onda je pokušao pismenom porukom zakazati razgovor sa njom ali nije dobio odgovor. Konačno, pred njega izlazi, gospođica Montag, nastavnica francuskog jezika, koja se useljavala u sobu gospođice Birstner i saopštila mu da ova ne želi nikakav sastanak sa njim jer sluti kakve su njegove namere. K. je bio razočaran time jer mu se ona očigledno dopadala.

  • Jedne večeri, u banci, u sobi za starudije, koja se nalazila iza njegove kancelarije, K. je čuo neke zvukove. Ušao je u tu napuštenu sobu i video tri čoveka. Dvojica su bila službenici koji su onog jutra, prilikom hapšenja, upali u njegovu sobu a treći batinaš. Batinaš je dobio zadatak išibati dvojicu službenika jer se K. na njih žalio sudiji. Obojica su molila K. da im pomogne. K. nagovara batinaša da ih pusti, čak pokušava i da ga podmiti novcem, ali ovaj ostaje pri svom. K. se udaljava iz sobe, dok iza sebe čuje kako ih batinaš šiba. Sutradan, nakon završetka poslova u kancelariji, K.ponovo otvara istu sobu za starudije i ponovo zatiče isti prizor sa batinašem koji šiba službenike. Unutar banke, osim K. niko ne primećuje da se dešava nešto neobično.

  • Jozefa posećuje njegov ujak Karl, koji je zabrinut zbog K.-ovog slučaja jer bi njegova sramota mogla naštetiti čitavoj porodici. Zato ga nagovara da odu k njegovom prijatelju advokatu Huldu, da ga on zastupa. Došavši kod advokata, začude se što je on već upoznat sa slučajem. Takođe, tamo je već bio i važan direktor sudske kancelarije. Advokat Huld je bio u bolesničkom krevetu, a o njemu je brinula bolničarka Leni. Ona odvodi Jozefa u drugu sobu i njih dvoje se upuštaju u strastnu ljubavnu aferu. Leni koja je kao posmatrač, bila upućena u mnoge sudske procese, govori Jozefu da je suviše nepopustljiv i savetuje mu da jedino PRIZNANJEM krivice može biti oslobođen. Budući da ga nije bilo nekoliko sati, ujak Karl prekoreva Jozefa što je ostavio advokata i direktora da čekaju, a i zato što je devojka možda advokatova ljubavnica. Govori mu da je time naštetio svom procesu koji je, pre toga, mogao krenuti dobrim pravcem.

  • Jozefa sve češće okupiraju teške misli o njegovom slučaju. On više puta posećuje advokata i sluša njegova izlaganja, ali mu se čini kako advokat samo hvali svoje sposobnosti, dok u stvari, nikada nije imao veliki slučaj kao njegov. Jedino mu se dopadalo što bi tada mogao videti ljubavnicu Leni, koja mu je dala ključ od svoje sobe.

  • Neki fabrikant, koji je bio klijent Jozefove banke, takođe je znao za njegov proces, i savetuje ga da poseti slikara Titorellija. On je slikao portrete sudija i možda bi mu mogao pomoći. Jozef K. odlazi kod slikara, koji je imao atelje na tavanu, u jako siromašnom delu grada. Slikar mu nudi svoju pomoć preko poznanstava na sudu i objašnjava mu koji su moguće ishode slučaja. On mu saopštava da stvarno oslobođenje na sudu, postoji samo u pričama, za koje se ne zna da li su istinite. Postoje samo dve vrste ishoda procesa a to su: privremeno oslobođenje i odugovlačenje.

  • Privremeno oslobođenje, K. može dobiti, ako slikar svojim poznanstvom izmoli kod nekog sudije da bude oslobođen. Kada to uradi K. će biti slobodan, dok njegov slučaj ne dođe u ruke drugog sudije. Tad je potrebno sve ponoviti sa drugim sudijom a kada se to uradi, biće slobodan dok njegov slučaj ne preuzme treći sudija, i tako sve redom.

  • Drugi ishod, odugovlačenje, sastoji se u tome da slikar kod sudija izdejstvuje odugovlačenje istrage i da ona nikada, ne odmakne od početka. I za to će biti potrebna stalno zauzeće slikara kod sudija. Kod oba ishoda bilo je zajedničko da sprečavaju da optuženi bude osuđen. Jozef iz njegove priče shvata da je stvar oko oslobođenja uzaludna i ne izjasnivši se koju opciju želi, govori mu da će se opet videti kasnije. Kako je slikar živeo bedno, i očekivao nadoknadu za svoje usluge, on kupuje sve njegove bezvredne slike i odlazi. Slikar ga upućuje van, kroz hodnik sa sudskim kancelarijama (jer je i ovaj tavan kao i svi drugi imao sudske knacelarije) u kojima mu je već bilo ovako mučno. K. u pratnji sudskog poslužitelja, kome je slikar naredio da ponese slike, izlazi iz zgrade.

  • Jozef odlučuje slučaj uzeti u svoje ruke i odlazi kod advokata da mu otkaže saradnju. Tamo, dok čeka advokata da ga primi, upoznaje nekog trgovca Bloka, čiji proces traje već pet godina i nije se micao od početka. Blok se potpuno okrenuo procesu, zapustio je svoje trgovačke poslove, tajno unajmio još pet advokata da ga zastupaju, već pregovarao i sa šestim a čekajući na advokatovo dobro raspoloženje da ga primi kod sebe, čak se i preselio kod njega i spavao u Leninoj devojačkoj sobici. K. izlazi pred advokata i otkazuje mu punomoćje da ga zastupa pred sudom. Advokat ga optužuje za nestrpljivost, ali K. svejedno otkazuje saradnju. Da bi pokazao svoju važnost, advokat poziva trgovca Bloka i namerno ga ponižava pred K. Blok poput pseta ponizno kleči pred advokatom i moli za njegovo zauzimanje pred sudijama. (ova glava romana nije napisana do kraja).

  • Jedog dana na poslu, K. dobije zadatak da jednom Talijanu, važnom poslovnom prijatelju banke, pokaže katedralu. Iako se klijent nije pojavio, K. ulazi sam u katedralu i sreće tamo sveštenika koji ga je očekivao jer je on tražio da dođe. Sveštenik je već bio upoznat sa njegovim slučajem i znao da slučaj rđavo stoji, jer smatraju da je Jozefova krivica već dokazana. On mu savetuje da manje traži tuđu pomoć u svom procesu, da se kloni žena i pripoveda mu priču, čiji smisao je nedokučiv, o čoveku sa sela i čuvaru:

  • "Pred zakonom je stajao vratar, kojem dolazi čovek sa sela i moli da ga uvede u zakon. Vratar mu kaže da ne može ući odmah, moguće je da će moći ući kasnije. Čovek se čudi zašto mu zakon nije pristupačan i odlučuje da čeka. Vratar mu donosi stolicu da sedne. Čovek sedne i čeka tu danima i godinama ali ga još ne puštaju da uđe. Čekao je do pred smrt a onda poslednjom snagom upitao vratara, zašto osim njega, niko nikada nije pokušao tu da uđe. Vratar mu je odgovrio: Ovde niko drugi nije mogao dobiti pristup, jer je ovaj ulaz bio određen samo za tebe. A sada idem da ga zatvorim."

  • K. zaključi da je to veoma nepravedno prema čoveku ali sveštenik mu govori da tako stoji zapisano u zakonskim spisima. Taj čovek mogao je da slobodan ide gde želi, samo mu je pristup zakonu, koji je on želeo, bio zabranjen. Izgledalo je da vratar prevario čoveka, ali je on samo vršio svoju dužnost i bio taj koji ne može nigde da ode. Sveštenik ga je posetio i to da je on zatvorski kapelan (zatvorski sveštenik), dakle i on je pripadao sudu. Napolju se, u sred dana, toliko zamračilo da se u katedrali ništa nije raspoznavalo. K. zamoli sveštenika da mu pokaže izlaz i ode.

  • Kako je radnja počela na Jozefov 30. rođendan, tako se završava na dan njegovog 31. rođendana. Po njega dolaze dva muškarca u crnim odelima. K. ih dočekuje sasvim spreman, on je znao presudu koja je bila donesena bez sudijskog izricanja i da je ona najteža. Ne pruža otpor i dopušta im da ga vode do kamenoloma. Tu sledi mučna scena njegovog pogubljenja. Glavu su mu postavili na kamen, a jedan je izvukao nož iz svog kaputa. Konačno, zabode ga u Jozefovo srce i ubije ga. Poslednje reči bile su mu:
    Kao pseto!
    Činilo mu se da će ga stid(tog procesa) nadživeti.



LEKTIRE © elektronska knjiga