Ivo Andrić

PROKLETA AVLIJA


lektira PROKLETA AVLIJA

ANALIZA LEKTIRE

Ovo delo Ive Andrića neki ubrajaju u kratke romane a neki u pripovetke. Prokleta avlija je metaforički naziv za carigradski(istambulski) istražni zatvor u vreme turskog carstva. Tamo se odvija radnja ovog romana u "mutnom vremenu kad vlast prestane da razaznaje PRAVOG od KRIVOG".
U takvom vremenu, čak i slučajna podudarnost, poput nesrećne sudbine mladića Ćamila sa carskim dvorskim spletkama, završava se skupo i tragično jer sa moćnima nema igre.
Glavni lik, Ćamil efendija je pošten i ugledan mladić koji je zaljubljen u nauku i istoriju, i živi povučeno u svom svetu. Međutim, čak i njegova povučenost i strast prema istoriji, upadaju u oči policijskim činovnicima koji u tome vide zaveru protiv sultana i države.
Roman "Prokleta avlija" snažno oslikava policijski parat i njegovu torturu u osmanslijskom carstvu, koja je prikazana na svakom mestu, od ograničenog policijskog starešine koji hapsi Ćamila zbog knjiga, do zatvora kojim upravlja strašni Karađoz i koji kaže da na svetu nema toga koji nije kriv.
Čak je i sam pripovedač, fra-Petar bio zatvoren jer se carigradska policija držala načela da joj je lakše pustiti nevinog čoveka iz zatvora nego za krivcem tragati po carigradskim budžacima. Tako je on, bez ikakve krivice, najpre bio zatvoren u Prokletoj avliji a potom još osam meseci proveo u Akri, odakle su ga jedva isčupali njegovi fratri i neki ugledni Turci.
Andrić je to najbolje prikazao kroz reči lika političara hriščanina koji kaže:
"Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To će ti najbolje kazati."


UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

- Radnja počinje odmah posle sahrane fra-Petra. Dok u manastiru dvojica fratara popisuju njegove zaostale stvari, jedan od njih se seća kako je fra-Petar imao lep pripovedački dar a najlepše je umeo da priča o davnim danima kada je bio mlad i greškom postao zatvorenik u carigradskom zatvoru: Prokletoj avliji.

- U Carigrad je bio poslat kao prevodilac jednom crkvenom izaslaniku koji je tamo trebao da obavi neke zamršene i teške poslove. Ta misija se tada otegla na dugo i bez uspeha, sve dok fra-Petra tamo nije zabunom uhapsila carigradska policija koja je tražila nekog drugog fratra. Tako je završio u Prokletoj avliji, zatvoru prepunom zatvorenika svih vrsta, od sitnih džeparoša do ubica, među kojima su nalazile se mnoge uhode.

- Upravnik zatvora, Latif-aga nazvan Karađoz (ime koje se tada u Turskoj koristilo za naziv pozorišta sa lutkama), bio je ličnost koje su se svi plašili jer je ceo zatvor držao pod svojom strogom kontrolom i poigravao se sa zatvorenicima kao da su njegovo pozorište sa lutkama. U mladosti je Karađoz bio u sukobu sa zakonom i problematična osoba sve dok njegov otac nije pronašao dobro rešenje za njega zaposlivši ga u policiji. Kao policajac, on koristi svoja iskustva za hvatanje prekršilaca i tako napreduje u službi sve dok konačno nije postao upravnik zatvora.

- Karađoz je govorio da na svetu ne postoji nijedan čovek koji nikad ništa nije zgrešio, ako ništa drugo, zgrešio je bar u snu ili mu je barem majka zgrešila dok je nosila ga u trudnoći. Lično je ispitivao zatvorenike i izvlačio od njih priznanja. Onima koji su tvrdili da nisu krivi, smejao se govoreći da mu baš takvi nedostaju u zatvoru, da ih zbog toga ne može pustiti. Samo ako priznaju krivicu, razmisliće i odlučiti hoće li ih pustiti na slobodu. Tako je neke po svom čudnom sudu neočekivano puštao a druge ostavljao zatvorene.

- Zatvoren u Prokletoj avliji, fra-Petar je upoznavao razne druge zatvorenike među kojima je prvi bio Zaim, hvalisavac koji je izmišljanjem priča iz svoje prošlosti težio da sebe stavi u centar pažnje ostalih zatvorenika. Nasuprot njemu, pričljivi i sumnjičavi Jevrejin Haim, prilazio je i poveravao se samo retkima u kojima nije video nikakvu opasnost od špijunaže i pokvarenosti a među kojima je bio fra-Petar. U zatvor je stigao i Ćamil, mladić čija je sudbina bila u središtu svih fra-Petrovih priča o Prokletoj avliji.

- Ćamil je bio sin uglednog oca iz Smirne ali iz mešovitog braka oca Turčina i majke Grkinje, koji grčaka zajednica nije odobravala. Povrh toga, i Ćamil se, kasnije kada su mu roditelji pomrli, zaljubio u jednu mladu Grkinju ali su njen otac i ostala grčka zajednica, već besni zbog majke koja se udala za Turčina, učinili sve da ne dođe do još jednog takvog braka. Zbog toga su devojku tajno udali za drugoga. Tada je Ćamil prvi put uvideo šta sve može da deli čoveka od žene koju voli i uopšte ljude jedne od drugih. Nakon nesrećne ljubavi, Ćamil se povlači u samoću i knjige. Odlazi u Carigrad na studiranje a posle dve godine se otuda vraća nesrećno zaljubljen u istoriju, jer je u središtu njegovog interesovanja bila sudbina nekadašnjeg Džem-sultana. Džem-sultan je bio brat i protivnik sultana Bajazita, koji je nakon izgubljene bitke za presto morao izbeći iz zemlje i ostatak života proveo kao zatočenik u hrišćanskim zemljama, gde su ga iskorišćavali za podrivanje osmanlijske carevine i sultanove vlasti sve do smrti.

- Ćamilovo ponašanje i nedružebljivost upada okolini u oči, koja ga počinje ogovarati da je zbog previše čitanja knjiga sišao sa uma. Priče o njegovoj opsednutosti Džem-sultanom došle su do lokalne policije i njihovog zapovednika (valije), ograničenog čoveka koji nije imao razumevanja za istoriju. Pored toga, tadašnji sultan je takođe imao brata zatočenog u zatvoru a kojeg je proglasio maloumnim da mu ne bi ugrožavo presto, dok je najstrože naredio policiji cele zemlje da dobro pazi na svakoga ko pokuša širiti istinu o tome. Zbog toga je jednog dana valija sa svojim ljudima uhapsio Ćamila i zaplenio ogromnu količinu njegovih knjiga, optužujući ga za državnu zaveru. Zajedno sa knjigama kao dokazom, poslao ga je u carigradski zatvor na ispitivanje i suđenje, mada su se tome protivili mnogi ugledni lokalni ljudi jer su znali da je Ćamil nedužan i bezopasan.

- Nakon dolaska u zatvor, Ćamil se zbližava sa fra-Petrom jer je uvideo da je i on učen i pametan čovek. Tada tiho i sa velikom zanosom kreće, iz dana u dan, da mu priča o svim detaljima iz života Džem-sultana, o kojem je znao sve što se moglo znati. Ćamil je ranije na slobodi čak i obilazio mesta u Egiptu i drugim zemljama gde je boravio Džem-sultan.

- Džem-sultan (čija majka je bila kneginjskog porekla iz Srbije) imao je isto pravo na presto koliko i njegov brat Bajazit. Braća su se mnogo razlikovala, Bajazit je bio naklonjeniji državnim poslovima i vojnim veštinama dok je Džem više voleo umetnost i nauku. U njihovoj međusobnoj ratnoj bitki Džem je poražen i bio prinuđen da potraži azil u drugim zemljama. Prihvataju ga raširenih ruku i obećavaju mu sve privilegije ali nakon toga postaje njihov zatvorenik jer u njemu vide veliku korist. Najpre se nalazio u rukama hrišćanskih vitezova u Francuskoj ali su ga tražili i ugarski kralj Matija Korvin i papa Inokentije. Bio je moćno oružje protiv Otomanske države, čega se se plašio njegov brat Bajazit, koji je tamničarima plaćao veliku sumu da ga drže u zatočeništvu i što dalje od Otomanske države. Nakon nekog vremena, Džema su za ogromnu nadoknadu ustupili papi Inokentiju. Kod pape ostaje sve dok francuski kralj Karlo nije zauzeo Rim i odatle poveo Džem-sultana u dalji pohod protiv napuljskog kralja. Džem je kod svih njih nazivan princem i sultanom dok je ustvari bio rob, nesrećan i nemoćan. Prilikom pohoda na Napulj, Džem se razbolio i umro a njegovo telo završava u rukama napuljskog kralja. Napuljski kralj trguje sa mrtvim Džemom i za veliki novac predaje telo Bajazitu, koji ga sahranjuje u Brusi gde su ležali pokopani turski vladari.

- Ćamil je znao čak napamet Džemove stihove, njegova mišljenja i stavove i druge stvari do detalja. Fra-Petar je primetio kako on često o Džem-sultanu priča iz prvog lica, kao da je on sam Džem-sultan i to ga je zabrinjavalo jer nije vodilo u dobrom pravcu.

- Posle nekoliko dana druženja Ćamil je prestao da se pojavljuje među ostalim zatvorenicima. Fra-Petar ga je i dalje očekivao ali uzaludno. Tada se pojavio pričljivi Haim koji uvek sve dozna i saopštio da se Ćamilom desilo "nešto što ne valja".

- Upravnik zatvora, Karađoz, se grozio političkih zatvorenika u koje se ubrajao Ćamil. On je više voleo stotinu običnih kriminalaca nego jednog političkog zatvorenika i zbog toga je izbegavao da vrši njihova saslušanja. Umesto njega, to su radili drugi policijski činovnici. Oni su najpre tražili od Ćamila da prizna kako vodi zaveru protiv sultana i kaže svoje saradnike u tome. Nedužni Ćamil je odbijao tu optužbu govoreći da je to radio samo zbog istorijskog zanimanja.

- Sledeći put policajski istražitelji su upali u Ćamilovu ćeliju usred noći i bili mnogo grublji. Uporno su zahtevali da Ćamil prizna za koga radi i zašto. Slomljeni Ćamil je zavapio da radi za sebe i da je ON NESREĆNI DŽEM-SULTAN. Govorio im je da su on i njegova sudbina istovetani sa Džem-sultanom jer je i on nesrećan kao niko jer se nalazi u istom tesnacu. Policajci nisu shvatali pravo značenje njegovih reči, mislili su da dobijaju priznanje i tražili da čuju stvari o zaveri koje im Ćamil nije mogao reći. U primoravanju da im govori nemogućne stvari, jedan je grubo spustio ruke na Ćamila ali mu je on uzvratio. Nastala je tuča, Ćamil se borio velikom snagom ali su ga savladali. Nakon toga, Ćamila su izneli iz okrvavljene ćelije a onda i iz Proklete avlije. Nije se znalo da li je tada bio živ ili mrtav.

- Postojale su dve pretpostavke šta se desilo sa Ćamilom: jedna da je podlegao od udaraca u ćeliji i druga da je preživeo ali je prebačen u zatvor za mentalno oboljele. Tamo, sa bolesnicima koji govore o sebi kao o nasledniku carskog prestola, brzo i olako završavaju bez ikakve odgovornosti. Stoga je bilo izvesno da Ćamila više nema.

- Fra-Petar je bio uzrujan strašnom sudbinom mladića ali i mnogo uplašen za sebe zbog mesta u kome se nalazio. On je žalio za nevinim mladićem i podozrivo gledajući pomahnitale zatvorenike oko sebe i ludilo kojim je okružen, video je vrtlog koji ih sve zajedno vuče u propast. Tada je shvatio pravo značenje Proklete avlije za one koji borave u njoj.

- Ubrzo posle toga su fra-Petra, bez ikakvog saslušanja, pustili iz Proklete avlije tako što su ga dalje prognali u Akru, u azijskoj Turskoj, u kojoj ostaje još osam meseci. I tamo je svašta video i doživeo ali o tome nije pričao tako često kao o Prokletoj avliji.

- Sada su i fra-Petar i njegove priče prošlost koja je živela još samo u uspomenama njegove braće iz manastira.



LEKTIRE © elektronska knjiga