Danijel Defo

ROBINZON KRUSO


lektira ROBINZON KRUSO

ANALIZA LEKTIRE

Robinzon Kruso je klasični svetski roman, on nosi ime po glavnom liku koji je u svetu književnosti najpoznatiji brodolomnik, koji se spašava isplivavajući na pustom ostrvu, gde ostaje zarobljen daleko od ljudske civilizacije.
Ovaj roman je zanimljiva avantura zbog uslova u kojima se Robinzon nalazio. Pusto ostrvo, daleko od ljudi i njihovih dostignuća, izgleda kao neki novi neotkriveni slobodni svet, koji nam je vrlo zanimljiv. Takođe načini na koje se Robinzon snalazi u čistoj prirodi i divljini su jako dovitljivi i pametni. Iz njegovog iskustva možemo videti koliko nam nekada mogu biti korisne male stvari koje se nauče u školi i od drugih ljudi.
Sam na ostrvu, Robinzon preživljava čak 18 godina, nakon čega ga spašava jedan engleski brod.
Po njemu se danas svi prostorom osamljeni i nesrećnim slučajem izvan čovekove civilizacije zagubljeni ljudi nazivaju robinzoni.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

- Robinzon je još kao dečak sanjao da postane mornar i putuje morima do dalekih i nepoznatih zemalja. Kada je jednoga dana otišao od kuće i otisnuo se na more, dočekala ga je loša sreća. Na prvom putovanju njegov brod je potopila oluja ali ga je srećom spasio drugi brod a na drugom putovanju zarobili su ga gusari od kojih je jedva uspeo pobeći.
- Shvatio je da je mornarski život vrlo težak ali nije želeo da se vrati kući bez uspeha. Sa jednom portugalskom lađom stigao je do Brazila, gde je započeo da uzgaja plantaže šećerne trske i duvana od kojih se moglo dobro zaraditi.
- Za plantaže mu je bila potrebna radna snaga koju nije imao ni on ni bilo ko u blizini. Stoga se sa susedima sa okolnih plantaža dogovorio da sa jednim brodom otplovi do Afrike da bi otuda doveo robove za rad. Tako je krenuo na još jedno putovanje brodom za Afriku (gde na sreću robova nije stigao).
- Nakon dve sedmice mirne plovidbe, dunula je oluja koja je trajala punih dvanaest dana. Nekakvom srećom, u daljini su ugledali nepoznato kopno ali u pokušaju da mu priđu i dokopaju njegove sigurnosti, brod nasukao na peščani sprud gde je počeo da tone. Posada je pokušala da sa čamcima dođe do ostrva ali su veliki talasi potapali i čamce sa ljudima. Nekakvom srećom talasi su izbacili Robinzona na kopno. On otkriva da je jedini sa broda koji je preživeo brodolom.
- Robinzon se penje na najveći brežuljak da osmotri okolinu. Razgledajući unaokolo, uviđa da se nalazi na ostrvu koje je pusto. Tužan i nesrećan shvata da je tako kažnjen zbog toga što je želeo da crne ljude iz Afrike dovede u ropstvo a da je sad on postao zarobljenik bez krova, hrane i pijaće vode. On se kaje i priznaje da je to bila njegova velika greška.
- U početku skrovište mu je bila jedna pećina a hranio se divljim kukuruzom i pio svežu vodu sa jednog izvora koji je pronašao u blizini. Kasnije je proširio jelovnik na kornjačina jaja i ostrige koje je hvatao. Njegova velika nevolja bila je tome što nije imao ništa od alata, ni nož, ni lopatu, ni sekiru, ni kanapa, ni posuđe, ni strelu... Nije imao čak ni obuću nego je hodao bos. Morao je da od onoga što se nalazilo u prirodi, snalazeći se i dovijajući, sam sebi napravi alat. Tako je od šiljatog kamenja, školjki, loze i sličnoga, napravi skromni alat pomoću kojega je izrađivao ono što mu je bilo potrebno za život.
- Najpre je sebi napravio prve sandale i odeću od lišća a onda ispleo prvu mrežu za ribolov, pa napravio luk i strelu. Počeo je ide u lov odakle se snadbevao mesom i krznom od koga je pravio bolju odeću. Kada je pronašo so stavljao ga je u jela da bi postala ukusnija. Uspeo je da pripitomi prvu kozu a posle nje još i druge, tako da je imao mleka za jelo. Do vatre je dolazio zahvaljujući gromu koji bi zapalio stablo i vulkanu koji je izbacivao usijano kamenje. Vreme i datum je račaunao tako što je dane i mesece beležio na dva stabla drveta.
- Robinzon je sagradio kolibu za sebe. Jednom se razboleo i tri dana bio teško bolestan, bez ikoga da mu pomogne. Nekako je ozdravio i nastavio dalje, naučio je kako da od gline napravi lonac i posuđe u kome je kuvao hranu. Nakon toga, krenuo je u izradu stola i stolice. Tom prilikom, stružući suvo drvo slučajno je otkrio kako da može sam da zapali vatru. Uspeo je da uhvati i pripitomi jednog papagaja koji mu je pravio društvo.
- Prošlo je pet godina od kako se Robinzon nalazio sam na ostrvu. Do tada je već naučio da sebi napravi postelju i šije odeću, samelje brašno od zrna kukuruza i umesi hleb, od kozjeg melka je pravio sir i maslac a sagradio je i štalu za koze kojih je imao dvadesetak. Utvrdio je da se nalazi na ostrvu sa tropskom klimim, gde nisu postojale zime ni sneg. Iako nije bili snega, on je svake godine, zajedno sa kozama, proslavljao Božić jer ga je mučila nostalgija za kućom i roditeljima.
- Robinzon gradi i čamac da bi otišao sa ostrva. Jednoga dana, nakon sedam godina boravka na ostrvu, otisnuo se čamcem na more da bi se dočepao ljudske civilizacije. Međutim, zahvatila ga je jaka struja iz koje se jedva spasao pomoću vetra koji ga je odgurao na drugu stranu ostrva. Tamo je naišao na otiske ljudskih stopala. Ubrzo otkriva da ostrvo povremeno posećuju ljudožderi koji tu izvode svoje rituale i jedu zarobljene ljude. Narednih pet godina, Robinzon se krije da ga ne otrkriju i živi u velikom strahu.
- Jedne noći dok je besnila oluja, još jedan brod se nasukao i potonuo u blizini ostrva. Robinzon je na njemu pronašao samo jednog psa koji je preživeo. Dao mu je ime Džek a pas mu je postao jako koristan jer je čuvao stražu od ljudoždera.
- Ljudožderi su jednom na ostrvo doveli dvojicu svojih zarobljenika ali je jedan uspeo da im pobegne i sakrije se kod Robinzona koji ga je spasio. Od tada je živeo sa Robinzonom koji mu je dao ime Petko jer se njihov prvi susret dogodio u petak. Robinzon ga je učio engleski jezik i nove običaje belog čoveka. Posle mu je Petko pomagao u lovu i pričao o svom narodu i njegovim običajima.
- Još jedna jaka oluja je potopila novi brod. Robinzon i Petko su na tom brodu pronašli mnogo korisnih stvari: sekire, testere, pištolje, puške... čak i jedan top. Pronađene stvari su im mnogo olakšale život a zahvaljujući oružju manje su se plašili od napada ljudoždera.
- Jednog dana na obalu su opet došli divljaci. Kada je Robinzon čuo da vode belog čoveka odlučio je da ga oslobodi. Tako su Petko i Robinzon napali ljudoždere i spasili jednog Španskog moreplovca a sa njim i Petkovog oca, koga je nazvao Četvrtko. Robinzon je od oslobođenog mornara saznao da se još šesnaest mornara nalazi na obližnjem ostrvu kod Petkovog plemena pa je poslao Španca i Petkovog oca da ih dovedu.
- Nakon nekoliko dana, nedaleko od ostrva usidrio se engleski brod sa kojega su pobunenici iskrcali kapetana i dva mornara sa namerom da ih ostave na pustom ostrvu. Robinzon je uz Petkovu pomoć savladao pobunjenike i oslobodio zarobljenog kapetana. Pojavili su se i španski mornari koji su do tada bili sa Petkovim plemenom. Trojicu vođa pobunjenika su ostavili na pustom ostrvu. Robinzon je sa sobom poveo Petka, papagaja i psa Džeka. Nakon osamnaest godina provedenih na ostrvu Robinzon se vraćao kući.
- Kada je stigao kući u Englesku, tamo je zatekao živog oca ali mu je majka bila umrla. Potom je zajedno sa Petkom otputovao u Lisabon gde je saznao da je sa njegovim plantažama u Brazilu sve u redu i da je postao bogat. Sa novcem koji je dobio od prodaje, pomogao je svojoj nećaki, oženio se i dobio troje dece.



LEKTIRE © elektronska knjiga