STARAC I MORE - Analiza i ukratko prepričana LEKTIRA





Ernest Hemingvej

STARAC I MORE


lektira STARAC I MORE

ANALIZA LEKTIRE

Jedan siromašni starac koji se zove Santijago, lovi jednu lepu i veliku sabljarku u dubokim vodama na pučini kod Kube, u blizini grada Havane. Teška borba starca sa ribom, koja traje tri duga dana, nije samo običan ribolov, ona predstavlja samu metaforu života. Poput starčeve borbe sa ribom, čovekov život je takođe stalna borba. Za tu borbu potrebni su kao za ribolov: mudrost, hrabrost, strpljenje, iskustvo ali i sreća. Loveći ribu strac kaže: "čovek nije stvoren za poraze."
Ipak, na kraju, kada savlada i ulovi ribu, stračeva pobeda je gorka jer mu je pojedu ajkule. Njegov ribolov je poput života, čine ga pobede i porazi. Ono što je nesalomivo je čovekov duh, jer starac kaže da "čovek može biti uništen ali ne i pobeđen". Njegov optimizam ne opada ni nakon poraza jer tada kaže: Nije strašno kad je čovjek pobeđen. Nikada nisam nisam pomislio da se poraz otrpi tako lako". Zbog toga je on optimističan i nakon teškog ribolova, koji ga je moga ubiti, još ležeći iscrpljen u krevetu, sa dečakom Manolinom dogovara se o novom ribolovu na pučini mora.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • Starac Santijago je bio iskusan ribar ali ga u poslednje vreme nije služila sreća, tako da dugo vremena, već osamdeset četiri dana, nije ulovio nijednu ribu. Drugi ribari su mu se zbog toga podsemevali a otac mladića Manulina, koji je sa starcem išao četrdeset dana u ribolov, naredio je mladiću da ga napusti i pređe na čamac kod drugog ribara. Mladiću je bilo žao zbog toga, on je voleo starca jer je još kao mali dečak sve o ribolovu naučio od Santjaga ali je morao da posluša oca.

  • Pošto je starac je živeo od ulova ribe a ništa nije uspevao da ulovi, živeo je jako bedno, nije imao čak ni za hranu. Zbog toga mu je mladić Manulino pomagao koliko je mogao, donoseći mu hranu i mamce za ribolov jer je sa drugim ribarem imao sreće i dobar ulov.

  • Osamdesetog petog dana, starac Santijago je, uz pomoć mladića oko pripreme, ponovo sa čamcem isplovio ka pučini da lovi ribu. To isplovljavanje je za njega bilo od presudnog značaja jer se nije smeo predati. Odlučio je da iskuša sreću dalje od ostalih ribara, daleko na pučini mora .

  • Kao iskusan ribar, starac je celo vreme pažljivo pratio znakove na pučini, kao što su kretanje ptica i delfina, koji su takođe lovili ribu, da bi otkrio gde se ona nalazi. Tako je odredio mesta na kojima je izbacio mamce iz čamca a onda vukući ih za sobom po dubini mora čekao. Idući tako najedanput je osetio kao se kanap sa udicom zategao jer ga riba grize. Starac je iz iskustva osetio da je to neka velika riba i znao da mora biti strpljiv.

  • Kada je riba progutala mamac, svojom velikom snagom je krenula da vuče starčev čamac prema pučini. On je morao pustiti je da ga tako vuče i zamara se jer bi započinjanjem borbe ona se otrgla i pobegla. Iako još nije mogao da vidi koju je ribu njegova udica zakačila, znao je da je jača od njega i da je mora nadmudriti svojim strpljenjem i iskustvom. Znao je i da će mu biti jako potrebna i sreća.

  • Riba ga je vukla po pučini ceo dan i celu noć. Starcu je mnogo nedostajao dečak kao pomoć ali i kao društvo. Bez njega, on je čas razgovarao sa ribom, čas sa samim sobom. Ribi se obraćao ponekad prijateljski a ponekad kao lovac koji je mora ubiti, dok je sebi govorio da se ne sme predati, da mora pobediti. Riba je bila velika i snažna ali je znao da je on pametniji od nje.

  • Kada se riba zamorila, prestala je da vuče starca i čamac i krenula da, najpre u velikim a zatim u sve manjim krugovima, kruži oko čamca. Kada je ugledao ribu starac je bio zadivljen: bila je to ogromna sabljarka kakvu ni on, ni bilo koji ribar nikada nije video. Bila je duža nego njegov čamac. Starac je znao da uskoro sledi najvažniji trenutak u kome će morati da savlada ribu ili će mu se ona oteti. Bila mu je potrebno što više snage a on je bio isrpljen. Hrabrio je sebe sećajući se svojih mladih dana, najboljeg igrača bejzbola, govorio da "čovek nije stvoren za poraze" i "boriću se dok ne umrem".

  • Najzad kada se riba dovoljno približila, skupio je svu svoju snagu i harpunom je ubio. Nakon toga u njemu se se pojavila različta osećanja, osećao se pobednički ali i to da je ribu koju je ubio njegova sestra. Razmišljao je o tome da li je greh ubiti ribu, čak i zbog toga da bi održao svoj život i nahranio još mnogo sveta. Nije mogao previše da se muči time jer je pred njim bilo još dosta posla.

  • Bio je sam i nije mogao da ribu ubaci u čamac. Čak i da je tu bio neko da mu pomogne, čamac ne bi mogao izdržati težinu ribe. Zbog toga je konopcem pričvrstio ribu za svoj čamac i krenuo je prema kopnu od koga je bio jako daleko. Tada se pojavio veliki morski pas i napao na ribu, zagrizavši je na jednom mestu. Starac je harpunom probio mu glavu i ubio ga, ali je tada ostao i bez harpuna koji je potonuo zaglavljen u glavi psa.

  • Iz nagrižene ribe u more je tekla krv, koja je posle nekog vremena privukla dve ajkule. One su krenule da jedu njegovu ribu, dok je on nožem vezanim za veslo, ubadao ih u glavu sve dok nisu mrtve potonule. One su mu pojele četvrtinu ribe a njegov nož je bio polomljen.

  • Sa dolaskom sumraka pojavile su se nove ajkule i napale ribu. Starac je za odbranu imao u rukama još samo malj(čekić), kojim je udarao po ajkulama dok su kidale ribu. Nekako ih je oterao ali je polovina ribe bila pojedena.

  • U ponoć je ponovo jato ajkula napalo na ribu. Starac je udarao maljem po njima, dok mu on nije ispao u vodu a zatim i samim rukama. Ali to više nije ništa pomoglo. Cele noći ajkule su jele ribu. Starac je bio pobeđen. Ipak on je pomislio: Nije strašno kad je čovjek pobeđen. Nikada nisam nisam pomislio da se poraz otrpi tako lako".

  • Najzad pred zoru, starac je stigao u luku i privezao čamac. Za čamcem je dovukao samo glavu i rep ribe koji su bili povezani dugom kičmenom kosti. Iscrpljeni starac je stigao do svoje kolibe i srušio se u njoj od umora.

  • Ujutru ga je pronašao mladić Manulino koji je zaplakao kada je video u kakvom je izmučenom stanju starac. Ribari i turisti su gledali ogromni kostur od ribe i divili se njenoj veličini. Starac je kljun ribe, kao suvenir poklonio, Manulinu koji je obećao mu pomoći obnovi ribarski pribor i da će od sada samo sa njim ići u ribolov i učiti od njega jer je dokazao da je najbolji.



LEKTIRE © elektronska knjiga