Alber Kami

STRANAC


lektira STRANAC

ANALIZA LEKTIRE

Površno čitajući ovaj kratki roman, čitalac teško da ga može pravilno razumeti. Ali obraćajući pažnju na detalje i njihovom analizom, može se razumeti o kakvoj vrsti STRANCA se govori.
Glavni lik, Merso, živi jednoličnim usamljeničkim životom jer je ravnodušan prema društvu i svetu oko sebe. On je otuđen od ustaljenih društvenih pravila i zakona jer svet posmatra očima apsurda a pri tome je još i iskren u iskazivanju svoje otuđenosti. Zbog toga je on STRANAC u svetu koji ga okružuje.
Verovatno se svaki čovek nekada osetio strancem u svetu koji ga okružuje, jer u njemu postoje mnogi neizbežni apsurdi koji nemaju odgovora, gde je potraga za odgovorima suštinski besmislena.
Sam čovekov život i njegov smisao je jedan veliki apsurd, koji je još dodatno zakomplikovan mnogim društvenim pravilima, običajima i zakonima. Kada čoveka obuzmu ravnodušnost i hladnoća, on postaje usamljenik ali sa time čak i njegov unutrašnji svet postaje prazan i oštećen. Ipak, diktat spoljašnjeg sveta, koji se pred takvim strancima odmah oseća ugroženo, nemoguće je izbeći. Njegovo ignorisanje i izbegavanje, kako će pokazati sudbina glavnog lika u romanu - Mersoa, može biti jako opasno i vodi u sigurno stradanje.
Radnja romana se odvija negde pred početak Drugog svetskog rata, u državi Alžir (u njegovom glavnom gradu koji se takođe zove Alžir), koji je tada bio francuska kolonija.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • "Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam."
    Glavnom junaku, koji se zove Merso, javljaju telegramom da mu je umrla majka, koja je skoro tri godine provela u staračkom domu u jednom selu. Za te tri godine Merso je nije puno puta posećivao jer bi mu to "oduzelo nedelju" i pored toga predstavjlalo određeni napor.

  • Merso ne pokazuje tugu zbog smrti majke, on čak ne želi da je vidi u mrtavačnici. Proveo je noć mirno u bdenju i dremežu pored kovčega sa njenim prijateljima. Upravnika staračkog doma i ostale najviše je čudilo što Merso ne zna koliko je godina tačno imala njegova majka. Njemu su svi ti starci izgledali besmisleno kao uvele biljke.

  • Posle sahrane Merso nije više mislio o majci, već sutradan se vratio u grad Alžir, u kojem je radio kao niži činovnik, u jednoj pomorskoj firmi. U Alžiru je sreo bivšu koleginicu Mariju Kardonu, sa kojom odlazi u bioskop a zatim provode noć kod njega u stanu. Marija se dopadala Mersou ali on nije znao da li je voli.

  • Mersoov sused, Remon Sentes, poziva ga na vino i večeru. O Remonu se znalo da se tajno bavi podvođenjem žena i devojaka, ali je svima govorio da je magacioner. Za večerom, Remon mu priča o svojoj ljubavnici, koju je istukao jer ga je varala. Nakon toga, tukao se sa Arapinom, koji je bio njen brat. On je zamolio Mersoa, da umesto njega, napiše ljubavnici pismo. Želeo je da se pomiri sa njom a zatim, za osvetu, da je dodatno kazni. Merso je to učinio a Remon ga nazvao svojim prijateljem.

  • Merso provodi ceo dan u stanu sa Marijom. Kad ga je upitala da li je voli, Merso joj je odgovorio da voleti nekoga ne znači ništa, i da mu se ipak čini da je ne voli. Tom prilikom, čuli su u Remonovom stanu da on ponovo tuče svoju ljubavnicu, tako da su stanari pozvali policajaca da okonča tuču i zapreti Remonu.

  • Šef poziva Mersoa i saopštava mu da će njihova firma otvoriti predstavništvo u Parizu, gde mu nudi bolji posao i putovanje. Merso odbija ponudu jer je ambicije za boljim smatrao besmislenim.

  • Uveče, Marija je upitala Mersoa da li bi se oženio sa njom. Merso je rekao da mu je svejedno zbog braka, ali da ako ona želi, pristaje da je oženi. Njoj je to bilo čudno jer je ona smatrala da je brak ozbiljna stvar a on je smatrao da nije.

  • Remon poziva Mersoa i Mariju da zajedno provedu nedelju kod njegovog pritalja Masona, koji je imao vikendicu na plaži. U nedelju kod Masona, koji ih je srdačno dočekao, Remon otkriva da ga prati manja grupa Arapa, sa kojima je brat devojke koju je tukao.

  • Merso i Remon su izašli u šetnju plažom po suncu koje je okomito peklo plažu. Tada su se sreli sa Arapima. Remon je imao pištolj i hteo da puca u Arape ali ga Merso upozorava da to ne sme da uradi. Nakon toga, Remon je predao pištolj Mersou i potukao se sa Arapima. Jedan od Arapa je izvukao nož i sa njime lakše posekao Remona po ruci.

  • Remona odvode lekaru na previjanje a Merso se vraća još jednom u šetnju. U blizini izvora, gde je hteo da se osveži od sunca koje je peklo, od kojega je plaža gorela i titrala pred očima, ponovo se susreo sa Arapinom koji je imao nož.

  • Arapin izvadi nož a svetlo sunca obasja njegov čelik:
    "Taj užareni mač palio mi je trepavice i kopao bolne oči. Tada sve zaigra preda mnom. Zapahnu me težak i vreo dah mora. Učini mi se da se nebo širom otvorilo da pusti ognjenu kišu. Napeh se svim svojim bićem i ruka mi se zgrči na revolveru."
    Merso poteže revolver i ubija ga.

  • Posle ubistva, Mersoa zatvaraju u istražni zatvor, gde ga istražni sudija često ispituje o ubistvu. Merso pokušava objasniti da nije imao nameru ubiti Arapina, da je sve ispalo slučajnim sticajem okolnosti. On ceo slučaj čak nije smatrao nimalo ozbiljnim.

  • Merso nije imao advokata, tako da su mu dodelili jednog koji je tvrdio da ga može osloboditi optužbe ako bude sarađivao u odbrani. Na advokatovo čuđenje, Merso nije sarađivao sa njim, bio je ravnodušan na saslušanjima, kao da se ne radi o njemu. Svojim vrlo iskrenim odgovorima čak je i odmagao advokatovu odbranu.

  • Advokat saopštava Mersou da tužilaštvo istražuje njegov karakter i ponašanje pre ubistva. Tada doznaju mnoge pojedinosti o majčinoj sahrani, koje su im ukazivale da je on bezosećajan i bezbožan čovek a istražni sudija ga naziva antihristom.

  • Kad su ga po prvi put doveli u zatvor, Merso se našao u prostoriji s nekoliko Arapa, a njegovo hladnokrvno priznanje da je ubio Arapina šokiralo ih je. Nakon nekoliko dana premestili ga u samicu gdje je spavao na daskama. Merso u zatvoru provodi monotone dane, gde vrlo brzo gubi pojam o vremenu. Vreme je delio na juče i danas, provodio ga je uglavnom u spavanju i sećanjima.

  • Jednom, između slamarice i dasaka kreveta, Merso nalazi neko parče starih novina i više puta čita istu priču. "Jedan čovek otputovao je iz nekog češkog sela u nameri da se obogati. Posle 25 godina vratio se sa ženom i detetom kao bogat čovek." Njegova majka i sestra držale su hotel. "Da bi se našalio, dođe na pomisao da kod njih najmi sobu. Pokazao im je svoj novac. Da bi ga opljačkale, majka i sestra ga ubiju noću udarcima čekića i telo bace u reku. Izjutra je došla njegova žena, i, ne znajući ništa o svemu, otkrije ko je putnik. Majka se obesi. Sestra skoči u bunar."

  • Priča o Čehu, koji kad nastrada kao sin i brat biva vredan najveće tragedije, ali da je prihvatljivo da kad kao STRANAC može da bude opljačkan i ubijen, neobično je zanimala Mersoa. Čitao je po hiljadu puta. S jedne strane, bila mu je neverovatna, s druge, prirodna. Merso je smatrao da je putnik takvu sudbinu malo i zaslužio, jer se nikada ne treba šaliti.

  • U zatvoru, po prvi put, Merso počinje da žali za stvarima u kojima nije uživao na slobodi. Najviše su mu nedostajali priroda, more, žene i cigarete. Da bi utukao vreme, shvatio da se treba okrenuti uspomenama. Međutim, njegov svet mašte i uspomena bio je oskudan. Uglavnom su to bile stvari i nameštaj iz njegove sobe i poneko sećanje na majkine reči. On žali zašto nije bio više radoznao za neke stvari.

  • Posle skoro godinu dana, otpočinje suđenje ali umesto za ubistvo, Mersou kao da su sudili za majčinu sahranu. Njegova krivica bila je što je majku poslao u strački dom, gde je umrla, što se na dan pogreba pokazao bezosećajan, da nije znao koliko je ona imala godina, što se sutradan provodio sa devojkom, što se družio sa Remonom koji je podvodio devojke, nije verovao u boga...
    Merso je želeo da zaplače pred tolikom nepravdom i zlonamernim tumačenjem njegovih dela.

  • Merso je očekivao da će biti kažnjen sa nekoliko godina zatvora. Na kraju, sud ga je proglasio krivim za ubistvo sa predumišljajem, i u ime francuskog naroda, osudio na smrt odrubljivanjem glave na javnom mestu. Sud utvrđuje da on nema šta tražiti u društvu čije vrednosti ne poštuje.

  • Merso je imao pravo da napiše molbu za pomilovanje. U početku on je želeo da to učini ali se predomislio. Zaključio je da će jednoga dana sigurno umreti. Sa trideset ili sedamdeset godina ali će svejedno umreti. Osećao je strah od smrti ali ga je smatrao prirodnim. Znao je da će taj strah biti isto prisutan bez obzira sa koliko godina bude umirao.

  • Merso tri puta odbija sveštenika koji je dolazio da ga ispovedi pred smrt. Četvrti put je ipak to učinio jer je sveštenik umesto da ga ispovedi, došao samo da porazgovaraju kao ljudi. Sveštenik je rekao da je svaki osuđenik na smrt do sada, nadao se da postoji drugi svet u kome će nastaviti život. Nije verovao da je Merso drugačiji, nego da je samo njegovo srce zaslepljeno.

  • U Mersou je tada nešto prekipelo i on po prvi put reaguje emotivno, zgrabi ga za okovratnik mantije, počinje da ga vređa i viče na njega. Govori mu da je za razliku od njega, on potpuno svestan prave istine, kao što je svestan apsurdnosti celog života. Merso kaže da mu je nije preostalo mnogo vremena, ali on je sada srećniji sa svojom istinom o sigurnoj smrti koju ima pred sobom, od njega i drugih koji se samo zavaravaju da smrt neće doći.

  • Sveštenik odlazi a Merso je ispražnjen od besa, pročišćen istinom i oslobođen straha. Za kraj, da bi se što manje osetio sam, priželjkuje samo da na njegovom pogubljenju, bude što više gledalaca i da ga dočekaju s povicima mržnje.



LEKTIRE © elektronska knjiga