NEW GAME

SVETI SAVA

ANALIZA LEKTIRE

SVETI SAVA – kratka biografija

• Sveti Sava, rođen je kao Rastko Nemanjić oko 1175. godine, bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge Ane. Njegova starija braća bila su Vukan i Stefan, poznat kao Stefan Prvovenčani.
• Kao mladić odrekao se života na vladarskom dvoru i otišao na Svetu Goru, gde se zamonašio i dobio ime Sava.
• Njegov otac Stefan Nemanja kasnije se zamonašio pod imenom Simeon. Zajedno sa Savom povezao je svoje ime sa manastirom Hilandarom, koji je postao važno središte srpske duhovnosti i kulture.
• Nakon smrti Stefana Nemanje, njegovi sinovi Vukan i Stefan sukobili su se oko vlasti. Sveti Sava se vratio u Srbiju sa očevim moštima i imao važnu ulogu u njihovom pomirenju, doprinoseći obnovi mira i jedinstva među braćom.
• Godine 1219. izborio je samostalnost Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenu autokefalnost, i postao njen prvi arhiepiskop.
• Radio je na organizovanju crkvenog života, obrazovanja i zakonodavstva. Napisao je i značajna dela srednjovekovne književnosti, među kojima je Žitije Svetog Simeona.
• Preminuo je 1236. godine u Trnovu, u današnjoj Bugarskoj. Njegov praznik obeležava se 27. januara, kada se u Srbiji slavi i školska slava.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

NARODNA PESMA "SVETI SAVA"

• Kada se narod okupio u Gračanici, ljudi su se zapitali gde je Stefan Nemanja potrošio sedam kula zlata i dukata.
• Želeli su da saznaju na šta je potrošeno toliko veliko bogatstvo.
• Sveti Sava im je objasnio da njegov otac nije trošio novac na oružje, ratne konje i ratovanje.
• Umesto toga, Nemanja je svoje bogatstvo koristio za podizanje manastira i pomaganje ljudima.
• Prvi manastir koji se pominje u pesmi jeste Hilandar, podignut na Svetoj Gori.
• Drugi manastir je Studenica, koja se u pesmi povezuje sa njegovom majkom, caricom Jelenom.
• Treći manastir je Mileševa, zadužbina Svetog Save.
• Nemanja je deo svog bogatstva potrošio i na izgradnju puteva i mostova.
• Na taj način omogućio je ljudima da lakše putuju i prelaze preko reka.
• Pomagao je i hromima, slepima i drugim ljudima kojima je pomoć bila potrebna.
• Sveti Sava je tako pokazao narodu da Nemanja nije koristio svoje bogatstvo samo za ličnu korist.
• Njegov otac je novac ulagao u zadužbine, puteve, mostove i dobrobit naroda.
• Kada su čuli objašnjenje, ljudi su razumeli da je Nemanja svoje bogatstvo upotrebio za plemenite ciljeve.
• Zato su blagoslovili Svetog Savu i njegove roditelje.

ANALIZA PESME

• Književna vrsta: Narodna epska pesma.
• Tema: Na šta je Stefan Nemanja potrošio svoje veliko bogatstvo.
• Likovi: Sveti Sava, Stefan Nemanja i okupljeni narod.
• Ideja: Bogatstvo ima pravu vrednost kada se koristi za dobrobit naroda i pomoć drugima.
• Pouka: Dobra dela, pomaganje ljudima i stvaranje zadužbina ostavljaju trajan trag i vrede više od ličnog bogatstva.

ŽITIJE SVETOG SIMEONA – UKRATKO

• Žitije Svetog Simeona napisao je Sveti Sava i ono predstavlja jedno od najznačajnijih dela stare srpske književnosti.
• Delo govori o životu Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića i oca Svetog Save.
• Stefan Nemanja je vladao srpskom državom, učvršćivao njenu vlast i podizao manastire.
• U poznim godinama odrekao se vladarskog položaja i posvetio monaškom životu.
• Zamonašio se i dobio ime Simeon, a zatim je otišao na Svetu Goru, gde se pridružio svom sinu Savi.
• Zajedno su obnovili i podigli manastir Hilandar, koji je postao važno središte srpske duhovnosti.
• Sveti Simeon je ostatak života proveo u molitvi, skromnosti i duhovnom podvižništvu.
• Nakon njegove smrti, Sveti Sava opisuje njegov život i ističe njegovu veru, dobrotu i ljubav prema porodici i narodu.

ANALIZA DELA „ŽITIJE SVETOG SIMEONA“

• Književna vrsta: Žitije, odnosno biografija svetitelja.
• Autor: Sveti Sava.
• Glavni lik: Sveti Simeon, ranije Stefan Nemanja.
• Tema: Životni put Stefana Nemanje, njegovo odricanje od vlasti i posvećivanje veri.
• Ideja: Duhovne vrednosti, vera i dobra dela imaju trajni značaj.
• Pouka: Čovek može ostaviti veliki trag iza sebe ne samo vladanjem i moći već i verom, skromnošću i brigom za druge.

NARODNE PRIČE O SVETOM SAVI

Narodne priče o Svetom Savi predstavljaju važan deo srpske usmene književnosti. U njima se Sveti Sava pojavljuje kao mudar učitelj, putnik, zaštitnik siromašnih i čovek koji svojim znanjem pomaže običnom narodu. Kroz njegove susrete sa ljudima, životinjama i đavolom narod je prenosio svoja shvatanja o poštenju, radu, skromnosti, mudrosti i pravdi.

U pričama se stvarni lik Svetog Save prepliće sa narodnim predanjima i maštom. Zbog toga on u njima često ima natprirodne moći i rešava probleme na neobičan način. Iako se događaji iz priča ne mogu uvek posmatrati kao istorijske činjenice, one nam pokazuju kako je narod zamišljao svog velikog duhovnog učitelja.

SVETI SAVA I ĐAVO – prepričano

• Jednog dana Sveti Sava je putovao preko planine i sreo đavola. Đavo se uplašio kada ga je ugledao, ali nije mogao da pobegne, pa su započeli razgovor.
• Đavo je rekao da bi se bavio baštovanstvom kada bi imao dobru zemlju i pouzdanog ortaka. Sveti Sava mu je ponudio da zajedno sade biljke i dele plodove prema unapred sklopljenom dogovoru.
• Najpre su zasadili crni luk. Kada je došlo vreme da podele rod, đavo je izabrao ono što raste iznad zemlje, jer su mu se dopala velika zelena pera. Sveti Sava je uzeo ono što se nalazilo u zemlji.
• Kada je luk sazreo, njegovo lišće je uvenulo, a glavice su ostale u zemlji. Sveti Sava ih je izvadio i odneo, dok je đavolu ostalo samo osušeno lišće.
• Đavo je odlučio da pokuša ponovo, pa su zasadili kupus. Ovoga puta izabrao je ono što raste u zemlji, a Svetom Savi prepustio nadzemni deo biljke.
• Dok je kupus rastao, đavo je gledao velike glavice i zamišljao da se u zemlji krije još veći rod. Međutim, Sveti Sava je odneo glavice, a đavolu je ostalo korenje.
• Ne želeći da prizna poraz, đavo je predložio da posade krompir. Dogovorili su se da njemu pripadne ono što raste u zemlji, a Svetom Savi ono što raste iznad nje.
• Kada je stigla jesen, nadzemni deo krompira se osušio. Sveti Sava je izvadio krompire iz zemlje i odneo ih, pa je đavo ponovo ostao praznih ruku.
• Zatim su posejali pšenicu. Đavo je verovao da će ispod zemlje pronaći bogat rod, pa je izabrao ono što se nalazi u zemlji, dok je Svetom Savi pripalo ono što raste iznad nje.
• Kada je pšenica sazrela, Sveti Sava je požnjeo žito i odneo zrnevlje, a đavolu je ostala suva strnjika. Đavo se razljutio, ali je odlučio da pruži sebi još jednu priliku.
• Na kraju su zasadili vinograd. Kada je grožđe sazrelo, Sveti Sava je upitao đavola da li želi čorbu ili gustiš. Đavo je izabrao gustiš, misleći da je bolje prošao.
• Sveti Sava je izmuljao grožđe i dobio vino, dok je đavolu ostala komina. Đavo se dosetio da od nje i vode ispeče rakiju.
• Kada je Sveti Sava došao da vidi šta radi, đavo mu je ponosno ponudio rakiju. Sveti Sava je probao piće, a zatim se prekrstio. Čim je đavo to video, uplašio se i pobegao.
• Sveti Sava je prosuo rakiju i izgovorio reči da ona bude starome lek, a mladome bes. Narodna priča završava se đavoljevim bekstvom i Savinom pobedom zahvaljujući mudrosti i strpljenju.

ANALIZA PRIČE „SVETI SAVA I ĐAVO“

Tema: Nadmudrivanje Svetog Save i đavola prilikom zajedničkog obrađivanja zemlje.

Likovi: Sveti Sava i đavo.

Osobine Svetog Save: Mudar je, strpljiv, snalažljiv i pronicljiv.

Osobine đavola: Pohlepan je, tvrdoglav i brzoplet. Često bira ono što mu na prvi pogled deluje vrednije.

Pouka: Ne treba donositi odluke samo na osnovu spoljašnjeg izgleda. Mudrost i strpljenje često su jači od lukavstva i pohlepe.

BOGATI GAVAN – prepričano

• Gavan je bio izuzetno bogat čovek, ali je bio tvrdoglav, nemilosrdan i nije želeo nikome da pomogne. Svoje bogatstvo čuvao je samo za sebe, ne mareći za ljude kojima je bila potrebna pomoć.
• Jednog dana Sveti Sava došao je pred njegove dvore prerušen u prosjaka. Gavan je tada sa slugama šišao ovce i skupljao vunu.
• Kada je ugledao prosjaka, Gavan se sakrio u vunu i naredio slugama da mu ništa ne daju. Slugama je rekao da tvrde kako gospodara nema kod kuće i kako ne smeju da daju ni najmanji deo vune.
• Sveti Sava je shvatio šta je Gavan uradio. Prekrstio je štapom preko vune i pozvao ga da izađe kao medved. Gavan se pretvorio u medveda i otišao u planinu.
• Zatim je Sveti Sava otišao u Gavanovu kuću i zamolio njegovu ženu da ga primi na konak. Ona ga je grubo odbila i zapretila da će pustiti pse na njega.
• Sveti Sava ju je zbog njene bezosećajnosti dotakao štapom i pretvorio u vevericu, koja je otišla u šumu.
• Potom je otišao do kolibe u kojoj je živela siromašna služavka sa svojom decom. Žena je jedva uspevala da ih prehrani, a Gavanova žena joj je čak zabranila da ostatke testa sa ruku odnosi kući za decu.
• Pošto nije imala dovoljno hrane, siromašna žena je deci pripremala pogače od istucane kore drveta. I pored svoje bede, ona je Svetog Savu srdačno primila i ponudila mu ono što je imala.
• Kada je Sveti Sava zatražio nešto da jede, žena mu je rekla da nema hrane. On joj je kazao da izvadi pogaču ispod sača. Kada je pomerio sač, ispod njega se pojavila lepa bela pogača, pa je žena njome nahranila decu.
• Kada su se deca najela, Sveti Sava je naredio ženi da uzme konja i krene sa decom u polje. Trebalo je da ide dok konj sam ne stane, a na tom mestu da podigne svoj novi dom.
• Žena je poslušala savet, a Sveti Sava je Gavanovim slugama naredio da uzmu torbe iz gospodareve odaje i odu na brdo. U torbama se nalazilo samo onoliko novca koliko su sluge zaista zaradile radeći kod Gavана.
• Siromašna žena se nastanila na mestu na kojem je konj stao, a prema priči to mesto kasnije je nazvano Konjic.
• Na kraju je Sveti Sava prekrstio štapom, pa su Gavanovi dvori postali jezero. Tako je bogati, ali bezdušni čovek kažnjen, dok je siromašna žena koja je pokazala dobrotu dobila priliku za novi život.

ANALIZA PRIČE „BOGATI GAVAN“

Tema: Kažnjavanje pohlepe i bezosećajnosti, a nagrađivanje dobrote i gostoprimstva.

Glavni likovi: Sveti Sava, Gavan, Gavanova žena i siromašna služavka.

Osobine Gavана: Pohlepan je, sebičan i nemilosrdan.

Osobine siromašne žene: Dobrodušna je, gostoljubiva i spremna da podeli i ono malo što ima.

Pouka: Vrednost čoveka ne određuje njegovo bogatstvo, već način na koji se odnosi prema drugima. Dobrota je vrednija od imetka stečenog bez saosećanja.

SVETI SAVA I SIROMAH – prepričano

• Jednog Božića Sveti Sava je prolazio pored siromašne kuće i čuo plač. U kući je živela porodica sa malom decom, ali nisu imali čime da se omrse i proslave praznik.
• Sveti Sava se sažalio na porodicu i domaćinu poklonio punu činiju masla. Siromah se obradovao i zahvalio mu na daru.
• Njegova žena je uzela maslo, skupila komadiće starog hleba i pripremila poparu, pa su deca i odrasli mogli da jedu.
• Masla je bilo toliko da ga je porodica koristila tokom čitave godine, a činilo se da se ono uopšte ne smanjuje.
• Siromah se dugo radovao čudesnom daru, ali je jednom prilikom ispričao prijatelju koliko masla ima i kako mu nikako ne nestaje.
• Posle njegovog hvalisanja, maslo je počelo da nestaje. Porodica je shvatila da je čudesni dar trajao dok su ga koristili skromno i bez razmetanja.
• Narodna priča pokazuje da dobročinstvo treba primiti sa zahvalnošću i da nije dobro hvalisati se onim što imamo.

ANALIZA PRIČE „SVETI SAVA I SIROMAH“

Tema: Pomoć Svetog Save siromašnoj porodici za Božić.

Osobine Svetog Save: Milostiv je, velikodušan i saosećajan.

Osobine siromaha: U početku je zahvalan, ali kasnije pokazuje da nije umeo da sačuva skromnost.

Pouka: Treba biti zahvalan na dobru koje dobijamo i ne hvalisati se. Skromnost i zahvalnost čuvaju vrednost darova.

SVETI SAVA I NERADNA ŽENA – prepričano

• U jednoj kući živela je žena koja je bila veoma lenja. Malo je radila, a mnogo spavala, pa nikako nije uspevala da završi poslove koje je započela.
• Na razboju joj je stajala pređa koju nije uspela da istka u platno pune tri godine. Žena je mislila da su za njen neuspeh krive neke čini, pa je pozvala Svetog Savu da joj pomogne.
• Kada je Sveti Sava došao i video kako žena živi, shvatio je da problem nije u čarolijama, već u njenoj lenjosti i neorganizovanosti.
• Stavio je svešteničku odeždu i počeo da nabraja poslove koje žena svakodnevno treba da obavlja: da naloži vatru, donese vodu, počisti kuću, umesi hleb, opere sudove, okupa dete i pomuze stoku.
• Posle svakog zadatka ponavljao je da treba da sedne za razboj i nastavi tkanje. Tako joj je pokazao da se kućni poslovi i tkanje mogu završiti ako se radi redovno i bez odlaganja.
• Žena ga je upitala da li je to zaista sve što treba da uradi. Sveti Sava joj je odgovorio da jeste.
• Ona je poslušala njegov savet, počela da obavlja poslove jedan za drugim i ubrzo završila platno koje je godinama ostavljala nedovršeno.

ANALIZA PRIČE „SVETI SAVA I NERADNA ŽENA“

Tema: Pomoć lenjoj ženi da shvati značaj rada i dobre organizacije.

Osobine Svetog Save: Praktičan je, mudar i ume da pouči ljude na jednostavan način.

Osobine žene: Lenja je i stalno odlaže obaveze, ali je spremna da promeni ponašanje kada razume šta treba da radi.

Pouka: Posao se lakše završava kada se obavlja redovno. Ne treba čekati čudo da bi se rešio problem koji možemo rešiti trudom i radom.

SVETLOST U KUĆI – prepričano

• Jednom prilikom Sveti Sava je putovao svetom i učio ljude. Pred jednom novom kućom ugledao je ljude koji su u nju unosili svetlost u vrećama.
• Upitao ih je šta rade, a domaćin mu je objasnio da su sagradili kuću, ali da je unutra mračno. Već tri dana pokušavaju da unesu svetlost, ali bez uspeha.
• Sveti Sava im je objasnio da svetlost ne mogu uneti u kuću u vrećama. Potrebno je da naprave prozore kroz koje će sunčeva svetlost ulaziti unutra.
• Pošto ljudi nisu znali kako to da urade, Sveti Sava im je pokazao i probio otvore u zidovima, a zatim uredio prozore.
• Kuća je postala svetla, a ljudi su mu zahvalili što ih je naučio kako da reše problem.
• Od tada su, prema priči, ljudi počeli da grade kuće sa prozorima, kroz koje su u prostorije ulazili svetlost i vazduh.

ANALIZA PRIČE „SVETLOST U KUĆI“

Tema: Sveti Sava pomaže ljudima da reše problem nastao zbog neznanja.

Osobine Svetog Save: Mudar je, praktičan, strpljiv i spreman da podučava druge.

Pouka: Kada naiđemo na problem, treba razmisliti o njegovom pravom uzroku i pronaći razumno rešenje. Znanje nam pomaže da poboljšamo svakodnevni život.

SVETI SAVA I DVA SUPARNIKA – prepričano

• Jedan seljak je oteo komad zemlje od svog suseda. Oštećeni seljak obratio se Svetom Savi i požalio mu se na nepravdu.
• Sveti Sava je pozvao čoveka koji je prisvojio tuđu zemlju i savetovao mu da je vrati vlasniku. Predložio mu je da se pomire i nastave da žive kao braća.
• Međutim, pohlepni seljak nije hteo da posluša savet. Želeo je da ima što više zemlje i nije pokazivao spremnost da odustane od onoga što je nepravedno prisvojio.
• Sveti Sava ga je zato odveo u plodan kraj i ponudio mu neobičan dogovor: može da dobije svu zemlju koju uspe da optrči tokom dana, ali mora da se vrati na početno mesto pre zalaska sunca.
• Seljak je odmah počeo da trči oko livada, šumaraka, voćnjaka, vinograda, njiva i pašnjaka. Što je više zemlje obuhvatao, sve je više želeo da dobije.
• Nije zastajao da se odmori, niti je mislio na glad i žeđ. Želeo je da obuhvati što veće imanje i nije primećivao da se sunce približava zalasku.
• Kada je napokon pokušao da se vrati na početno mesto, bilo je prekasno. Sunce je zašlo, a on nije uspeo da stigne do dogovorene granice.
• Iscrpljen od trčanja i pohlepe, seljak je pao i umro pre nego što se vratio na mesto odakle je krenuo.

ANALIZA PRIČE „SVETI SAVA I DVA SUPARNIKA“

Tema: Posledice pohlepe i nepravednog prisvajanja tuđe imovine.

Glavni likovi: Sveti Sava, seljak koji je oteo zemlju i njegov oštećeni sused.

Osobine pohlepnog seljaka: Sebičan je, gramziv i ne želi da poštuje tuđa prava.

Pouka: Pohlepa može čoveka navesti da izgubi i ono što već ima. Treba poštovati tuđu imovinu, biti pravedan i znati kada je dovoljno.

SVETI SAVA I ĐACI – prepričano

• Sveti Sava je, pored toga što je bio svetitelj, u narodnim pričama prikazan i kao učitelj koji je podučavao svoje učenike.
• Jednom prilikom jednom od njegovih đaka nestala je posuda sa medom. Niko nije znao ko je uzeo med, pa je trebalo otkriti krivca.
• Sveti Sava nije odmah optužio nijednog učenika, već je smislio način da lopov sam otkrije svoju krivicu.
• Obratio se učenicima i rekao im da će onome ko je ukrao med toga dana pčela pasti na kapu.
• Kada su učenici kasnije izašli na ručak, onaj koji je ukrao med počeo je neprestano da proverava svoju kapu, plašeći se da će se na njoj pojaviti pčela.
• Njegovo neobično ponašanje privuklo je pažnju i tako je otkriveno ko je ukrao med.
• Sveti Sava je na jednostavan i domišljat način pokazao da čoveka često odaju sopstveni strah i griža savesti.

ANALIZA PRIČE „SVETI SAVA I ĐACI“

Tema: Otkrivanje učenika koji je ukrao med.

Likovi: Sveti Sava i njegovi učenici.

Osobine Svetog Save: Mudar je, pronicljiv, strpljiv i ume da poučava bez grubosti.

Osobine krivca: Plašljiv je i odaje ga sopstveni strah zbog učinjenog dela.

Pouka: Ne treba uzimati tuđe stvari. Neiskrenost i strah od otkrivanja često nas odaju, dok su poštenje i iskrenost važni u odnosima sa drugima.

KAKO JE SVETI SAVA NAUČIO LJUDE KOVATI VRUĆE GVOŽĐE – prepričano

• Dok je putovao po svetu i poučavao ljude, Sveti Sava je stigao u veliko selo u kojem su živeli pripadnici različitih naroda. Pošto je bio jednostavno obučen, niko nije želeo da ga primi na konak.
• Kada se smračilo, Sveti Sava još nije pronašao mesto gde bi mogao da prenoći. Na kraju je stigao do kovačnice i zamolio kovača da ga primi.
• Kovač, koji je bio gostoljubiv, dozvolio mu je da prenoći kod njega. Pozvao je ženu da pripremi večeru, a zatim je sa Svetim Savom razgovarao pored ognjišta.
• Kovač mu je objasnio da ima mnogo posla, ali da se veoma muči sa gvožđem jer je tvrdo i teško ga je oblikovati. Morao je dugo i snažno da ga udara čekićem kako bi napravio željeni predmet.
• Domaćin se zabrinuo i da li će imati dovoljno hleba za večeru, jer se u tom mestu hleb pekao samo ujutru i brzo prodavao. Sveti Sava se pomolio Bogu i blagoslovio hranu, pa je nakon večere domaćin primetio da je hleba preostalo više nego što je očekivao.
• Sledećeg jutra Sveti Sava je otišao u kovačnicu i zatekao domaćina kako udara hladno gvožđe, pokušavajući da ga oblikuje. Video je da se kovač nepotrebno muči jer ne koristi odgovarajući način rada.
• Sveti Sava mu je rekao da pripremi meh, drva i vatru. Pokazao mu je kako treba raspiriti vatru i staviti gvožđe u nju da se dobro zagreje.
• Kada je gvožđe postalo užareno, Sveti Sava je objasnio kovaču da ga tada treba izvaditi i kovati dok je još vruće i savitljivo.
• Kovač je poslušao savet i počeo da oblikuje zagrejano gvožđe. Kada bi se ono ohladilo, ponovo bi ga vraćao u vatru, a zatim nastavljao da kuje.
• Na taj način je za kratko vreme i uz mnogo manje napora uspeo da napravi potkovicu kakvu ranije nije mogao da izradi.
• Kovač je shvatio da je Sveti Sava svojim znanjem rešio njegov problem i naučio ga pravilnom načinu rada. Priča se završava porukom da se uz znanje, veštinu i dobru metodu posao može obaviti lakše i uspešnije.

ANALIZA PRIČE „KAKO JE SVETI SAVA NAUČIO LJUDE KOVATI VRUĆE GVOŽĐE“

Tema: Sveti Sava uči kovača kako da pravilno zagreva i kuje gvožđe.

Likovi: Sveti Sava i kovač.

Osobine Svetog Save: Mudar je, praktičan, strpljiv i spreman da svoje znanje prenese drugima.

Osobine kovača: Vredan je i gostoljubiv, ali ne poznaje najbolji način da obavi svoj posao.

Pouka: Nije dovoljno samo naporno raditi; važno je znati kako se posao pravilno obavlja. Znanje i iskustvo olakšavaju rad i pomažu da se postignu bolji rezultati.

ZAKLJUČAK O NARODNIM PRIČAMA O SVETOM SAVI

U narodnim pričama Sveti Sava nije prikazan samo kao svetitelj već i kao učitelj koji ljude poučava kako da žive. On pomaže siromašnima, kažnjava pohlepu i nepravdu, razotkriva lenjost i pokazuje koliko su znanje i razboritost važni u svakodnevnom životu.

Priče su jednostavne i često sadrže čudesne događaje, ali njihove poruke ostaju razumljive: treba biti pošten, vredan, skroman i pažljiv prema drugima. Zato su narodne priče o Svetom Savi važan deo srpske književne i kulturne tradicije.