UJKA VANJA

Anton Pavlovič Čehov

ANALIZA LEKTIRE

"Ujaka Vanja" je drama koja ima podnaslov "Scene iz života na selu u četiri čina", iz koga se naslućuje opis provincijskih događanja i sudbina glavnih likova. Mada su glavni likovi inteligentni i obrazovani ljudi iz višeg ruskog staleža, sudbinski se ne razlikuju od najobičnijih ljudi kada je u pitanju promašenost života i propuštene prilike da se od njega naprave bolji potezi i veći uspesi.
Ova drama traje samo jedan dan i noć i nema puno radnje, ona se najviše bavi oslikavanjem unutrašnjih stanja i patnji. Ruska provincija i zabačeno selo, u kome se nalaze, još više povećavaju unutrašnju nesreću glavnih likova ali im i služi kao čest izgovor za upropaštene životne prilike. Svi likovi su pasivni i pesimistični, žale se i tvrde da su od života mogli dobiti više, proći bolje, ali i dalje oklevaju da naparave bilo kakvu promenu na napred u ostatku života.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

Profesor Aleksandar Vladimirovič Serebrjakov sa svojom ženom Jelenom Andrejevnom dolazi da u penziji živi u na seoskom letnjikovcu, negde u provinciji Rusije. Jelena je druga po redu profesorova žena, ona ima izvanrednu lepotu i samo dvadeset sedam godina.

Profesor Serebjakov iz prvog braka ima kćerku, devojku koja se zove Sofija Aleksandrovna Sonja.

Ivan Petrovič Vonjicki je bio brat profesorove prve žene i njega Sonja naziva ujka Vanja jer joj je ujak.

Sonja je pozvala doktora Astrova jer se njen otac Serebjakov žalio na bolove reumatizma. Sonja je imala svoju muku, bila zaljubljena u doktora Astrova ali mu to nije smela priznati.

Muka doktora Astrova bila je u tome što je više od deset godina naporno radio u provinciji, te je družeći se tu sa osobenjacima i čudacima i sam postao kao i oni. Život mu se postao samo radan i provincijski jednoličan. Jedino se još zanimao za održavanje okolnih šuma i sprečavanje nemilosrdne seče koja je uništavala njihovu lepotu i pretila nestajanjem u budućem vremenu.

Muka Vonjickog (ujka Vanje) bila je što se zaljubio u lepu profesorovu ženu Jelenu Andrejevnu. Otkad se ona doselila, on se mnogo promenio, počeo je da pije, zapustio je radove na imanju i postao zajedljiv i pakostan. On je Jeleni priznao svoju ljubav ali ga je ona odbila jer je bila verna mužu. Vonjicki žali za mladošću i danima kada je i on mogao da otpočne sa bavljenjem naukom i umesto profesora, mogao da se oženi Jelenom ali je tu šansu propustio. Ipak, od svih u kući razume ga i žali samo Sonja.

Profesor Serebjakov imao je muku sa starošću, on je znao da kao starac smeta svima oko sebe, jer nije bio ni od kakve koristi. On žali za danima pre penzije, kada se slušala i cenila njegova naučna reč među kolegama. On je voleo pažnju i slavu a sada je u provinciji samo čitao o tome kod drugih koji su ga zamenili.

Jelenu Andrejevnu je mučilo to što su svi smatrali da se ona udala za puno starijeg profesora iz koristi. Inače sama se osećala se beskorisnom. Ona je verovala u taj brak i bila verna ali je i sam muž optuživao da joj sigurno smeta što je mnogo star. S druge strane, iako je bila odana svom mužu, ona je priznavala da joj godi udvaranje mlađih, mada ih je uvek odbacivala.

Sonja na zaobilazan način, upita doktora Astrova da li bi prihvatio ljubav neke devojke slične njoj ako bi se ona pojavila. Doktor joj odgovara da u njegovoj duši nema mesta novu ljubav prema bilo kome. Priznaje samo da bi ga još mogla opčiniti fizička lepota žene, lepe kao što je Jelena Andrejevna ali da ni to ne bi bila prava ljubav.

Od samog dolaska na seosko imanje Sonja nije govorila sa Jelenom Andrejevnom. Isto veče, njih dve se pomire i postanu bliske. Sonja joj priznaje da voli doktora Astrova. Jelena obećava da će govoriti sa doktorom o Sonji i predložiti mu da stupe u brak.

Kad je Jelena Andrejevna polako otpočela razgovor sa Astorom o Sonjinoj patnji i interesovala se za njegova osećanja, on je to pogrešno razumeo misleći da ga ona želi. On joj tada priznaje da zadnjih dana dolazi samo zbog nje. On je zagrli i traži da se počnu tajno sastajati kao ljubavnici. Tada na vrata ulazi Vonjicki i ugleda ih zagrljene. Jelena pokušava Vonjickom objasniti da sa Astrovim nema ništa i da želi odmah otići iz sela.

Kasnije je profesor Serebjakov zatražio da se svi okupe u kući i onda im je saopštio da želi prodati imanje i odesliti se sa ženom u grad. Time je razljutio Vojnickog koji je celog života radio za to imanje. Sve prihode je slao Srebjakovom, za sebe nije zadržavao skoro ništa. Sada je Serebjakov želeo da ga ostavi bez ičega.

Vonjicki optužuje Serebjakovog da mu je upropastio život i proglašava ga svojim najvećim neprijateljem. Uskoro u međusobnoj svađi, Vonjecki dva puta puca u Serebjakova ali ga promašuje.

Sutradan sa imanja odlaze profesor Serebjakov sa ženom Jelenom da žive u Harkovu. Pre odlaska on i Vonjecki se pomire i izljube prilikom opraštanja. Nakon njih odlazi i doktor Astrov ne obzirući se na Sonu koja ga voli.

Na kraju, Sonja teši ujka Vanju. Njih dvoje se ponovo vraćaju zapuštenim poslovima na imanju, da ponovo utonu u rad i jednoličnan život do smrti, očekujući nagradu za čist život na nebu, u koju Sonja je verovala.