ŽERMINAL - analiza i ukratko prepričana LEKTIRA





Emil Zola

ŽERMINAL


lektira ŽERMINAL

ANALIZA LEKTIRE

Nakon pronalaska parne mašine, u Evropi i Americi je došlo do industrijske revolucije. Parna mašina je kao gorivo koje se ložio za zagrevanje parnih kotlova koristila ugalj, koji je postao vrlo tražen na tržištu. Kopanje uglja se pretvorilo u unosan posao koji je donosio velike pare. Dok su vlasnici i koncesionari nad rudnicima uglja uživali u lagodnom životu, rudari su vodili tešku borbu za preživljavanje, njihov život je bio pravo mučilište.
Samo da bi zaradili za običan hleb, u rudnicima uglja su, pored muškaraca, morale raditi žene i deca starija od osam godina. Rudnici su bili duboki i po šesto, sedamsto metara pod zemljom, ispod koje su bili izbušeni stotinama metara uski i niski hodnici u kojima se kopao ugalj. Dole su nesreće bili česte usred obrušavanja zemlje, pojave zapaljivih gasova i nesnosnih vrućina. U teškim uslovima, životni vek rudara je i bez pogibija bio kratak jer su iscrpljeni lako obolevali i umirali.
I pored toga, vlasnici i upravnici rudnika živeli su raskošno i rasipno, ne obzirući se na stanje svojih rudara. Rudarske porodice su potpuno zavisle od njih jer su generacijma živele u njihovim rudarskim naseljima, radeći i više od sto godina u rudnicima bez ikakvog napretka u poboljšanju života. Zbog bede i surovosti života, rudarski radnici tonuli su u beznađe, alkohol, razvrat i propast.
Ipak, ponekad bi se među rudarima našli i pojedinci koji su pokušavali pobuniti se protiv takvog iskorišćavanja i pljačkanja radnika koji su gospodarima zarađivali veliki kapital. Njihovo jedino oružje je bila potpuna obustava rada u rudnicima, štrajkovi sa zahtevima za povećanje plata i poboljšanje uslova za rad. Međutim, nemilosrdni kapitalisti su takve štrajke gušili pretnjama i ucenama, ponekad i u krvi sa policijom i vojskom koja je bila na njihovoj strani.
Roman Žerminal govori o jednom takvom štrajku u Francuskoj, koji se pojavio usled velike industrijske krize (priča je zasnovana po isitinitom događaju). Tada je u montsouskim rudnicima, u kojima je radilo oko deset hiljada rudara došlo do obustave kopanja uglja i očajničke borbe za radnička prava.
Pojam "žerminal" u francuskom jeziku označava rano klijanje i razvijanje semena, a Zola ga je upotrebio kao metaforu za pojavu borbe za radnička prava i nastanak međunarodnog radničkog pokreta.
Ovaj roman pripada naturalizmu, književnom pravcu koji se pojavljuje kao nastavak ogoljenom realizmu, gde se niskosti ljudske prirode: poroci, vulgarnost, nemoral, kao i beda opisuju detaljno bez ustručavanja.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • Glavni lik, mladić Etjen Lantje, bez posla i novca, prinuđen je da potraži posao u montsouskim rudnicima u mestu Vore. Tamo se zapošljava da radi kao rudar u dubinskom kopu, koji se nalazio na dubinama šesto, sedamsto metara. Zbog malih zarada, zajedno sa rudarima, u nepodnošljivim uslovima, radile su i njihove žene i deca, ali su svi, zbog malih zarada, bili su više gladni nego siti. Nesreće su bile mnogo česte, zidovi rudnika su često se obrušavali i zatrpavali žive rudare, izbijali su zapaljivi i otrovni gasovi, javljale se poplave a mehanizacija rudnika je zbog kvarova mnoge koštala života. Dodatno su i poslovođe kažnjavale rudare.

  • Rudari su živeli u naseljima od kućeraka i baraka koje su sagradile ugljarska društva (firme). U njima su vladali beda, nemoral i očaj razočarane radničke klase. Muškarci su bili skloni opijanju i nasilju a omladina, naročito devojčice, prerano su stupale u polne odnose iz kojih su rađale decu kao novu sirotinju.

  • Etjen je radio u grupi zajedno sa porodicom Mae, koja je generacijama radila u tom rudniku. Zajedno su radili deda Bonemort, otac Mae koji je imao ženu i sedmoro dece, od kojih su troje radili u rudniku: najstariji sin, mladić Zaharije, petnaestogodišnja Katarina i dečak Žanlin. Porodica Mae je živela jako teško, bili su zaduženi kod trgovca koji je odbijao da im dalje daje hranu na veresiju, tako da je Maeova žena bila prinuđena da odlazi kod gospode iz rudnika kako bi prosila za porodicu.

  • Nasuprot rudarskoj sirotinji, vlasnici i upravnici rudnika uživali su u velikoj raskoši, ne pokazujući nikakva saosećanja prema jadnicima koji su jedva preživljavali. Oni su smatrali da rudari zarađuju dovoljno i da su dobri prema njima, koji su prljavi i razvratni. Jedna od njih, porodica Anbo, bila je porodica upravnika rudnika kojeg je ugljarsko društvo iz Pariza postavilo da upravlja rudnikom a druga, Gregorje je godinama imala udeo u vlasništvu rudnika od čega je dobro živela. Upravnik rudnika je imao nećaka Negrela koji je bio rudarski inženjer i poslovođa u rudniku. Porodice su želele sklopiti brak između Negrela i kćerke jedinice Gregorjevih Cecil. Oni su bili zaokupljeni samo time.

  • Etjen se odmah dopao Maevoj kćerki Katarini, kao i ona njemu ali je ona već bila sa Šavalom, visokim i prgavim mladićem koji je bio sklon opijanjima. Šaval je radio zajedno sa svima, u istoj grupi, i od samog početka pokazivo je veliku ljubomoru prema Etjenu.

  • Kada se najstariji Maev sin Zaharije oženio i odselio od roditelja, oni su bili prinuđeni da njegov krevet izdaju Etjenu, koji je otada stanovao sa njima. U bednom stanu, svi zajedno su spavali, kupali se i presvlačili, ne imajući nikakvu intimnost. Između Etjena i Katarine ojačavaju zaljubljenost i žudnja ali se oni sa mukom odupiru nagonima zbog Šavala. Njemu je Etjen još više smetao, iz ljubomore je svake večeri dolazio kod porodice Mae. Na kraju je, protivno volji njenih roditelja, Katarinu odveo iz njihove kuće da živi sa njim, samo da bi je odvojio od Etjena.

  • U rudniku se dogodila nesreća, u kojoj je obrušena zemlja zatrpala jednog rudara i Maevog dečaka Žanlina. Rudar je poginuo, dok je Žanlin preživeo ali je ostao invalid u jednoj nozi. Uprava rudnika je za nesreću okrivila rudare.

  • Kod Etjena se pojavila želja da oformi radničko udruženje, poput mnogih međunarodnih, koje bi se borilo za bolje uslove i zaradu rudara. Poznavao je i dopisivao se Pluhartom, čovekom iz Pariza koji je bio vođa radničkih pokreta u Francuskoj. Međutim, Etjen je bio mlad i neobrazovan da bi sam uspeo ostvariti svoje planove. Čitao je svaku literaturu o tome do koje je dolazio ali još uvek nije imao jasan plan kako stvoriti pravedan sistem za upravljanje rudnicima i njihovim kapitalom.

  • Etjen se sprijateljio sa Rasenerom, nekadašnjim vođom za prava rudara kojeg su zbog toga otpustili pa je živeo od držanja krčme, i Suvarinom, ruskim emigrantom koji je pobegao iz Rusije nakon neuspelog atentata na cara. Oni su imali različita mišljenja o tome kako se izboriti za rudarska prava. Resener je smatrao da se do boljitka za radničku klasu dolazi evolucijom, to jeste tihom borbom sa postepenim napretkom i koracima ka većim pravima. Nasuprot njemu, Suvarin je smatrao da stanje može poboljšati samo revolucijom, nasilnim rušenjem trenutnog sistema do temelja a zatim uspostavljanjem radničkog upravljanja nad svim dobrima i kapitalom. Etjen se nije mogao odlučiti čiji predlog je ispravan.

  • Dok je Etjen okupljao rudare u svoje radničko udruženje, buknuo je rudarski štrajk. Da bi što lakše prošla kroz nastupajuću industrijsku krizu, uprava rudnika je smanjila zarade rudarima. Bedne plate, od kojih su jedva preživljavali, bile su još umanjene što je izazvalo ogorčenje rudara i obustavu rada u rudnicima. Predstavnici rudara, među kojima je bio i Etjen, pregovarali su sa upravnikom rudnika sa zahtevima da se zadrže ranije cene plaćanja rada ali ih je on odbio.

  • Upravik Anbo bio je preokupiran samo svojoj ženom, gospođom Anbo koju je mnogo voleo, dok ona nije marila za njega. On se iz Pariza preselio da vodi montsouske rudnike, da bi spasio njihov brak od njenih ljubavnika ali to mu nije mnogo pomoglo. Žena i dalje nije marila za njega, već deset godina ga nije puštala u svoju postelju za kojim je žudeo. On je zavidio bednim i prljavim rudarima koje je gledao kako po usamljenim ćoškovima rudnika vode ljubav i uživaju u razvratu.

  • Štrajk se dogodio početkom zime, bez plata rudarsko naselje je utonulo u glad i ostalo bez ogreva. Etjen je izabran za vođu rudara u štrajku a podršku njemu i radnicima dao je Pluhart koji je dolazio iz Pariza i poslao malu pomoć u novcu. Ali nakon toga ništa se nije dešavalo, uprava rudnika nije popuštala a glad rudarskih porodica je bivala sve veće.

  • Posle nekog vremena, zbog gladi, neki rudari su počeli da popuštaju i vraćaju se u rudnike da rade ali je to razbesnilo većinu koja nije želela da prekine štrajk pre ispunjavanja zahteva. Oni su smatrali da će sa tako malim platama umreti od gladi i ako budu radili. Besna gomila rudara, zajedno sa Etjenom, uputila se u rudnik da isteraju rudare koji su izdali štrajk. Među njima u rudniku su bili Šaval i Katarina, što je Etjena naročito razbesnilo. Kada su rudari isterani napolje iz jama, štrajkači su pobedonosno se pretvorili u rulju koju ništa više nije moglo zaustaviti. Krenuli su da, od jame do jame, razbijaju mašine i opremu za vađenje uglja. Celim putem udarali su i vukli sa sobom Šavala kojeg bi i ubili da Katarina nije išamarala Etjena, nakon čega je on pustio Šavala.

  • Baš u tim trenucima upravnik rudnika Anbo, koji je sve svoje brige usmeravao samo na svoju nezahvalnu i bezosećajnu ženu, shvatio je da ga ona celo vreme vara sa njegovim nećakom, inženjerom i poslovođom u rudniku Negrelom. Bio je potpuno očajan a kada su mu javili da gladni rudari razbijaju rudnik, besan je zaželeo da im poviče da ni on nije srećan. Zaželeo je da se zameni sa njima, da ih nakljuka najboljom hranom i pićem a on da bude gladan i prljav ali da ne bude tako nesrećan. Zaželeo je da im pokaže na svom primeru da biti sit nije sva sreća. Kada se malo smirio, shvatio je da mu je nadalje bitno samo da se brak između nećaka Negrela i Cecil što pre sklopi, kako bi prekinuo ljubavičke odnose svoje žene i nećaka. Nešto kasnije se to i dogodilo, Negrel se venčao sa Cecil na obostrano zadovoljstvo porodica Anbo i Gregorje.

  • Opijena rulja je celog dana lupala opremu za rudnike a nakon što je sve uništila uputila se kući upravnika rudnika i gađala je kamenjem, usput opljačkavši i prodavnicu snadbevača hranom. Upravnik Anbo je pozvao žardameriju koja je odmah rasterala štrajkače. Sledećih dana policija je počela da hapsi vođe štrajka ali je Etjen uspeo da pobegne. On se krio u dubini jedne od rudarskih jama, koja je zbog štrajka bila prazna, odakle je izlazio samo noću i pojavljivao se u kući kod porodice Mae i u krčmi kod Rasenera jer im je verovao da ga neće izdati.

  • Neimaština koja je zahvatila rudarsko naselje bila je sve strašnija. Bez posla naselje je usred zime bilo bez imalo ogreva i hrane. Odrasli ljudi su padali od gladi, dok su najslabiji, deca i starci umirali. Među onima koji su umrli od gladi bila je i osmogodišnja kćerka Maevih Alzira.

  • Dok je bio u krčmi kod Resenera, jedne večeri su pojavili se tu zajedno Šaval i Katarina. Šaval je bio pijan i odmah se najpre rečima obrušio na Etjena. Zatim su se potukli. Etjen je bio jači od Šavala koji je poražen napuštajući krčmu oterao Katarinu od sebe.

  • Da bi razbila štrajk, uprava rudnika je dovela radnike iz Belgije. Kada su to sazanli rudari štrajkači su krenuli u rudnik da oteraju Belgijance iz njihovog rudnika ali ih je tamo dočekala vojska sa puškama. Između njih i vojske nastala je gužva a onda je vojska zapucala u gomilu rudara. U tom masakru poginulo je četrnaestoro rudara, među kojima su su bila dva deteta i tri žene a dvadeset i pet ih je bilo ranjeno. Među poginulim je bio Tusen, otac i glava porodice Mae.

  • Nakon pucnjave mnogi rudari su okrivili Etjena za nevolje sa štrajkom. Nisu ga više smatrali svojim vođom, čak su pokušali i da ga grupno kamenuju ali ga je spasao Resener. U međuvremenu se u Parizu pojavila velika politička bura zbog pobijenih rudara, zbog čega je uprava rudnika pokušala da izgladi sukobe sa rudarima. Oni su oslobodili uhapšene rudare i prestali da gone okrivljene za razbijanje opreme rudnika ali cenu rada nisu hteli da vrate na nekadašnju pre štrajka. Izgladneli rudari su jedni za drugima počeli da se prijavljuju za rad. Među njima su sada bili i Etjen i Katarina.

  • Noć pre povratka rudara na posao, neuspešnim štrajkom razočarani Suvarin, sišao je u rudnik i izvršio sabotažu, onesposobivši zaštitne grede rudnika. Posle toga je otišao nekuda u nepoznatom pravcu. Sutradan kada su rudari vratili se na posao, zaštita je popustila i rudnik je zahvatila poplava. Rudari su panično pobegli vani dok se rudnik stalno urušavao. Među onima koji nisu uspeli da pobegnu bili su i Etjen i Katarina. Započela je potraga za preživelima u kojoj je Zaharije davao sve od sebe pronađe sestru Katarinu. U spašavanju se kao naročito hrabar istakao rudarski inženjer i poslovođa, mladoženja Negrel, koji je rizikujući život spuštao se u dubinu rudnika gde se niko nije usuđivao. Međutim, spasioci su naleteli na zapaljivi gas koji je eksplodirao teško spalivši trojicu rudara, a Zaharije je poginuo.

  • Gospođe iz porodica Gregorje i Anbo poželele su lično pogledati postradali i razrušeni rudnik. Nakon obilaska, kojim su bili razočarani od dosade i nezainteresovanosti, Gregorijevi su zajedno sa kćerkom Cecil, usput svratili do kuće Maevih da im udele milostinju zbog upravo stradalog Zaharija. Kod kuće su zatekli samo starog dedu Bonemorta jer je žena još bila u rudniku čekajući vesti o zatrpanoj kćerki Katarini. Komšinica Maevih, koja je čuvala njihovu malu decu dok im mati nije bila tu, nagovorila je roditelje od Cecil da dođu kod nje pogledati dečicu. Za to vreme, Cecil je ostala sama sa dedom Bonemortom. Kada su se roditelji vratili da pogledaju zašto Cecil nije došla za njima, zajaukali su ugledavši svoju mrtvu kćerku. Stari Bonemort je golim rukama zadavio njihovu jedinicu.

  • Dole ispod zemlje, zarobljeni i sabijeni u jednom hodiku rudnika, našli su se zajedno Šaval, Katarina i Etjen. Za kratko vreme, između Šavala i Etjena ponovo je započela tuča do smrti. Pobedio je Etjen koji je kamenom pločom razbio Šavalu glavu tako da je odmah pao mrtav.

  • Etjen i Katarina su lupanjem kamenom od zid rudnika pokušavali da dozovu spasioce. Kada su najzad uspeli da tim signalom dojave gde se nalaze, spasiocima su trebali dani dok ih ne oslobode. Za to vreme, njih dvoje su skapavali od gladi i iscrpljenosti. Već pri kraju snage, kada su počeli da gube nadu da će biti spašeni, oni su jedno drugom priznali svoju ljubav koja se pojavila od prvog dana. Žaleći zbog tog što su do tada oklevali, konačno su se prepustili jedno drugome.

  • Posle petnaest dana otkopavanja spasioci su najzad stigli do Etjena i Katarine. Etjen je u teškom stanju izvučen i prebačen u bolnicu, dok je za Katarinu bilo prekasno, ona je već bila umrla od iznemoglosti.

  • Rudarski štrajk je slomljen: poraženi i razočarani rudari, nakon gladi, smrti i stradanja, bili su prinuđeni da se vrate u rudnike i rade po sinženoj ceni zbog koje su stupili u štrajk. Neki više nisu bili na broju, iz porodice Mae ostao je samo dečak Žanlin, koji je sad kao invalid radio slabije plaćen na čišćenju uglja. Sa njim je u rudniku počela da radi Maeova žena, njegova majka, koja je bila prinuđena da tako hrani preostalu porodicu, mada ni njoj nije bilo jasno kako će je sa tako malom zaradom prehraniti.

  • Oporavljeni Etjen je napustio rudnik i uputio se Pariz da se tamo sa Pluhartom politički bori za prava rudara. On je sad već imao iskustva u tome i zarekao se da će ako treba poteći i krv same carevine kao što je tekla krv montsouskih rudara. Pucanjava i njihovo streljanje neće biti zaboravljeno, mira više neće biti jer je rat koji je objavljen u rudnicima i dalje trajao.



LEKTIRE © elektronska knjiga