Fjodor Mihajlovič Dostojevski

ZLOČIN I KAZNA


lektira zločin i kazna

ANALIZA LEKTIRE

Glavna poruka ovog velikog romana je, da duševno zdravo ljudsko biće, ne može počiniti zločin nad drugim čovekom (ma koliko on ništavan i loš bio), a da ga pri tome ne stigne kazna njegove lične savesti. Bez obzira na zakonsku pravdu i njenu strogoću, prava i najteža kazna je teret koji sa sobom nosi počinjeni zločin.
Glavni lik, Rodion Romanovič Raskoljnikov je siromašni student, mladi intelektualac, čija budućnost je mnogo obećavala ali je njegovo finansijsko stanje mnogo loše. Novac koji mu je nedostajao pretio je da uništi njegovo obrazovanje i budućnost.
Zbog toga, on upada u mladalački zanos, veruje da je među posebnima, izvanrednima, koji zbog viših ciljeva i namera mogu proći nekažnjeno. Smišlja plan da ubije i opljačka staru lihvarku(zelenašicu) i tako dođe novca koji će mu omogućiti da pregura taj prvi i najteži korak ka boljoj budućnosti.

Njegov hladni racionalni plan, nije mogla da izdrži njegova savest, kao i osećaj počinjenog greha, koji ga bacaju u bunilo i pravu telesnu bolest. Nije očekivao da će njegov razum i griža savesti naterati ga da se prijavi sam.
Uprkos tome što se umesto njega za ubistvo babe lihvarke predao drugi čovek, on sam ne izdražava teret savesti i priznaje zločin nakon samo devet i po dana.
Iako u osnovi imamo radnju kriminalističkog romana, on je jedno duboko psihološko, filozofsko i socijalno književno ostvarenje.

Pored Raskoljnikova, tu je i lik Arkadija Ivanoviča Svidrigajlova, nemoralnog čoveka, razvratnika okrenutog ličnim zadovoljstvima, sa mnogim grehovima na duši iz prošlosti. On je često umeo da bude čovek razboritih gledišta, koji za razliku od Raskoljnikova ima i novac ali teret zlodela jednom sustigne i takve osobe. Tako ovaj lik na kraju čak čini i dobra dela, sve dok progonjen priviđenjima i košmarima na kraju se ne ubije.
Ali prava hrabrost ne leži u samoubistvu, nego u životu suočenim sa zločinom iz prošlosti i u iskupljenjima. Pisac izbavljenje vidi u ljubavi i hrišćanskim načelima.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

  • Rodion Romanovič Raskoljnikov je treću godinu u Petrovgradu studirao pravo, od novca koji su mu slale majka i sestra ali je novac prestao da pristiže.
    Zbog nedostatka novca, bio je prinuđen da prekine studiranje jer nije imao pristojno odelo(prodao je svoje studentsko i bio u odelu u ritama), a pored toga dugovao je novac i gazdarici za kiriju i hranu. Da bi došao do bilo kakvog novca, založio je najpre očev sat a onda i srebrenu tabakeru kod Aljone Ivanovne, babe zelenašice koja mu je mizerno platila za njih.

  • Jednom prilikom, pri povratku od Aljone Ivanovne, Raskoljnikov je svratio u kafanu da popije čaj, gde je čuo čudan razgovor između dva čoveka. Oni su govorili baš o babi zelenašici od koje se vraćao. Jedan od njih je rekao da je ona stara, pohlepna i prebogata, da bi je mogao ubiti bez osećaja savesti i greha jer bi za njen novac mogao pomoći mnogim siromašnim ljudima i onima koji propadaju. Ta zamisao izazivala je saglasnost u Raskoljnikovoj glavi kao dobra ideja.

  • On je i dalje odlazio kod babe zelenašice(založio je i poslednju stvar) i pomišljao kako bi njenim ubistvom rešio svoje novčane probleme. On je već bila stara, zarađivala je na ljudskoj muci, dok je on bio mlad a sa njenim novcem bi pomogao i sebi i mnogima drugima.

  • Pismo koje je dobio od majke ga je dotuklo: Majka je pisala da je njegova sestra napustila službu kod Svidrigajlova, jednog nasrtljivog čoveka, koji je spopadao. Sada će se sestra udati za nekog starijeg, dobrostojećeg čoveka, Lužina, koji sve pa i ženidbu gleda kroz novac. Majka će se zadužiti sa svojom penzijom, pa će imati da mu daju za studiranje. Na taj način, one su obe se žrtvovale za njega. To on nije mogao da prihavati, odlučio je da sam snalazi. Ubiće babu zelenašicu i doći do novca.

  • Već pri samom pravljenju plana za ubistvo, Raskoljnikov je upadao u groznicu, pitajući se šta to radi, da li može biti stvarnost, da će on ubiti ljudsko biće? Ponekad bi se trzao kao iz ružnog sna ali su nedostatak novca i bezizlaznost iz njegovog teškog položaja neumoljivo čekali.

  • Lutajući unaokolo, Raskoljnikov je upoznao Memremeladova, hroničnog alkoholičara, koji je zbog pića ostajao bez posla, svaki put kada bi se zaposlio. Brigu za njegovu drugu ženu i njeno troje dece, preuzela je Sonja, njegova kćerka iz prvog braka. Ona je morala da prostituiše kako oni ne bi pomrli od gladi. Raskoljnikov je otpratio Marmeladova kući i video gde i u kakvoj bedi stanuje njegova porodica.

  • Kada je osmislio plan i vreme ubistva, Raskoljnikov se uputio ka stanu zelenašice Aljone Ivanovne, koja je po njegovim saznanjima tada trebalo da bude sama. Ispod kaputa je nosio sekiru a u rukama imao je lažni zalog za nju. Ona je prepoznavši ga, otvorila mu vrata stana. Dok je pokušavala da razveže lažni zalog, Raskoljnikov je udario sekirom i ubio.

  • Uzeo je njene ključeve i novčanik i brzo počeo da pretražuje po stanu gde je sakrila skupocenosti. Pronašao je mali sandučić i samo što je izvadio nekoliko zlatnih stvari iz njega, čuo je kako je u stan ušao još neko. Bila je to sestra babe zelenašice: Lizaveta. Ona je videla mrtvu sestru, koju je ubio, Raskoljnikov, i njega kao ubicu, tako da je morao ubiti i nju. Jednim udarcem oštricem sekire ubio je i nju i bio strašno preplašen. Uplašen, poželeo je da negde ispari i nestane iz te situacije, ne mareći za novac.

  • Raskoljnikov je želeo da pobegne, ali baš tad na vratima su se pojavili neki ljudi koji su pozivali staricu. Zatvoren unutra bio je užasno preplašen da ga ne uhvate. Na njegovu sreću oni su sišli u prizemlje da traže vratara i pitaju vratara da li je video. Raskoljnikov je to iskoristio da izađe iz tog stana a zatim kroz drugi, koji se krečio i bio širom otvoren radi sušenja, zidova, pobegne iz zgrade

  • Vratio se u svoj stan gde upao u duboku groznicu, spavajući do novog dana. Sutradan, doneli su mu pozivnicu da mora da se javi u policiju. Prestrašeno je pomislio da je već otkriven. Otišao je sa strahom u policiju ali je tamo saznao da ga pozivaju zbog drugih stvari, to jeste, obveznice za isplatu bez ispunjenja koju je izdao gazdarici pre nekoliko meseci. U trenutku kada je izlazio, čuo je kako policajci pričaju o ubistvu Aljone Ivanovne i njene sestre Lizavete. U zagušljivom prostoru, iznemogao i uplašen, on se nakratko onesvestio pred policajcima.

  • Nakon što se povratio i napustio policijsku kancelariju, Raskoljnikov je plašeći se pretresa svog stana, sakrio opljačkane dragocenosti ispod kamena u nekom napuštenom dvorištu. Zatim je pokušao da odlaskom kod Razumihina, svog dobrog druga, potraži neku vrstu olakšanja od uznemirenosti. Ipak, samo što se pojavio kod Razumihina, brzo se predomislio i vratio nazad u stan i postelju, gde je ležao u groznici i buncao dugo vremena. Kada je otvorio oči, video je Razumihina koji je celo vreme čuvao ga i brinuo za njega. Došao je i još jedan njegov prijatelj, student medicine Zosimov, da prati njegovu groznicu i bolest.

  • Saopštili su mu da je policajac Zamjotov nekoliko puta dolazio i raspitivao se za njega. Od majke je stiglo nešto novca, tako da je Razumihin otišao i kupio mu pristojno odelo jer je staro bilo za bacanje.
    Posetio ga je Petar Petrovič Lužin za koga je trebalo da se uda Raskoljnikova sestra Dunja. Raskoljnikov ne podnosi Lužina, optužuje ga da se koristi njihovim siromaštvom, da dobije za ženu njegovu sestru Dunju koju ne zaslužuje, tako da ovaj odlazi ljut i uvređen. Pričalo se mnogo o ubistvu dve sestre. Najpre je policija uhapsila jednog od molera, kod koga se našla kutijica nakita, koja je ispala Raskoljnikovu dok je bežao kroz stan koji su krečili. Razumihin se oštro protivio tome da je moler ubica, on je razborito objašnjavao da je profil ubice amaterski, sličan Raskoljnikovom, samo što on nikada ne bi posumnjao u svog prijatelja. Raskoljnikov ih sve rasteruje jer želi biti sam.

  • Kada su se razišli, umesto da odmara, Raskoljnikov se brzo obukao i izašao napolje. U pivnici se susreće sa policajcem Zamjtovim, koga provocira sumnjama da je on izvršio ubistvo dvaju sestra. Policajac ne veruje u tu mogućnost da mu se sam otkriva i čini mu se da on nije pri sebi. Nakon toga, Raskoljnikov odlazi na most da se baci se u vodu, ali tog trena, baš ispred njega, to čini jedna žena koju ipak spašavaju policajci. Raskoljnikov odustaje od samoubistva i odlazi na mesto zločina. Tamo mu se vraćaju slike od večeri ubistva, ali tu su bili i radnici koji su preuređivali stan od posledica zločina. Na pitanje šta radi tu, odgovara im da želi da iznajmi baš taj stan, gde je sprana krv. Oni ga poslaše do dvojice vratara, koji najpre htedoše da ga vode u policiju, ali su se predomislili verujući da ih on na taj način vuče za nos.

  • Raskoljnikov je stajao i odlučivao, da li sam da ode u policiju i prijavi se. Taman kada je prelomio da ode i svrši sa tim, odjedanput je spazio neku graju i video da je fijaker pregazio nekog pijanicu. Kada se približio, poznao je pregaženog čoveka, bio je to Marmeladov. Raskoljnik je izjavio policajcima da ga poznaje, rekao adresu gde stanuje i platio da ga odnesu u njegov bedni stan porodici.

  • Mermeladova su doneli u stan kod žene i njeno troje male dece iz prvog braka. Odmah su pozvali lekara i sveštenika, ali ovaj prvi je potvrdio da mu nema spasa. Stigla je i Sonja, po koju su poslali jedno dete, i gledala kako sveštenik ispoveda povređenog dok je on umirao. Raskoljnikov je pri odlasku, za sahranu ostavio dvadeset rubalja koje je imao i otišao. Odlaskom dušu mu je preplavilo čudno osećanje, koje ga je obuzimalo zbog Sonje. I dalje je bio u groznici, ali dok je prelazio preko mosta sa koga je tog dana hteo da skoči, nije više imao želju za time. Želeo je da ode kod Razumihina.

  • Razumihin je pijančio sa stricem i društvom ali se obradovao kad je video Raskoljnikova. Raskoljnikov nije želeo društvo pijanih ljudi pa je zato rešio da se vrati u stan. Razumihin je uzeo obavezu na sebe da ga isprati do stana jer je još bio u slab od iscrpljenosti groznice. Ali kad su stigli u stan, tamo su zatekli Raskoljnikovu majku, Pulheriju Alekandrovnu i njegovu sestru Avdotju Romanovnu Dunju koje su iz palanke došle u Petrovgrad, da ga vide prvi put otkako je otišao da studira. One obe su bile užasnute stanjem u kojem se njihov sin i brat nalazio. Razumihin je postao očaran sa njima dvema, naročito prema mlađoj Dunji u koju se odmah mnogo zaljubio.

  • Razumihin je uredio kako da prespavaju: Raskoljnikov da spava u svojoj sobi, na njega će motriti medicinar Zosimov, a dvema ženama je našao drugi smeštaj. Sutradan Raskoljnikov je razgovarao je sa sestrom i majkom ali se ubrzo stvara nesuglasica među njima zbog sestrine odluke da se uda za Petram Petrovića Lužina sa kojim više nije razgovarao a koji ga je izbegavao.

  • Raskoljnikov je morao ponovo da poseti policiju. Ovog puta, sa Razumihinom, koji je tamo imao strica, sudskog istražitelja Portfirija Petroviča, zbog stvari koje je bio zaližio kod ubijene lihvarke, koja ih je tačno upisala čije su i kada su založene. Sudski istražitelj Portfirije, obećava mu da će povratiti svoje stvari ali da želi prvo razgovarati sa njim. Prilikom razgovora tu se našao i policajac Zamjotov. Raskoljnikov u sebi shvata da je osumnjičen. Portfirije ga je pitao o članku, koji je ranije u novinama objavio Raskoljnikov. Tu je on ljude podelio na "obične"(većinu) koja mora da se pokorava zakonu i "izvanredne" to jeste talentovane, za koje zakoni ne bi trebalo da važe, jer oni služe napretku čovečanastva. Portfirije traži da mu objasni da li Raskoljnikov sebe smatra "izvanrednim" i da li bi mogao da izvrši zločin. Raskoljnikov se ograđuje sa time da se taj članak svodi samo na pretpostavke. Portfirje mu postavlja još par pitanja smicalica ali ih Raskoljnikov izvrdava. Na kraju, kada Razumihin potvrdi da je Raskoljnikov toga dana bio sa njim, policajci ih otpuštaju.

  • Na spavanju, u groznici, Raskoljnikov ponovo ima košmare. Sanjao je kako opet ubija babu lihvarku sa sekirom, ali mu ne polazi za rukom, sekira joj ne može ništa, ona se samo smeje od udaraca. On pokušava da beži ali tada vidi gomilu ljudi koji su ga gledali i osuđivali.

  • Sutradan kod Raskoljnikova dolazi Svidrigajlov, čovek kod koga je ranije na selu služila njegova sestra. Raskoljnikov nije voleo tog čoveka za koga se govorilo da je razvratnik ali je Svidrigajlov želeo razgovor sa njim. Njemu je, nedavno, od srčanog udara umrla žena. Svidrigajlov se ponaša iskreno u razgovoru, želeo je da vidi Dunju, da joj se izvini i pokloni deset hiljada rubalja. Takođe njegova pokojna žena ostavila joj je ostavila u testamentu tri hiljade rubalja. Raskoljnikovu se ne sviđa njegova želja ali ipak kazuje sestri za Svidrigajlova. Takođe kazuje sestri i za Razumihina da je ozbiljan i uporan mladić u svemu a naročito kada nekoga voli, da dobro razmisli o njegovoj ponudi.

  • Raskoljnikov odlazi kod Sonje i nalazi je u njenoj iznajmljenoj sobi. On je doživljava kao mučenicu i govori da brine kuda će je odvesti put kojim je krenula. Ona odgovara da mora da brine o Marmeladovoj udovici Katarini i njeno troje dece jer bi oni bez nje propali. Zatim zajedno čitaju Sveto pismo, deo o Lazarevom uskrsnuću. Sonja govori kako je Sveto pismo dobila od Lizavete (lihvarkine sestre koju je Raskoljnikov ubio). Na odlasku, Raskoljnikov kaže da će sledeći put odati joj tajnu ko je ubio Lizavetu i njenu sestru. Njihov razgovor, iz susedne sobe, neprimetno je slušao Svidrigajlov.

  • Raskoljnikov je pozvan u policiju da preuzme svoje založene stvari ali ga je tamo ponovo dočekao sudski istražitelj Portfirije Petrovič. On se poigravao sa ispitivanjem Raskoljnikova, ispričao mu da zna skoro svaki njegov korak od ubistva pa nadalje, tražio je priznanje ubistva. Govorio mu je da zna kako je ovih dana išao tamo u stan gde je ubijena lihvarka i njena sestra. Da već ima glavni dokaz i svedoke. On bi ga i uhapsio ali baš tada u njegovu kancelariju ulazi neki slikar Nikolaj koji priznaje da je on izvršio ubistva. Portfirija je to naljutilo, morao je otpustiti Raskoljnikova, govoreći mu da još nisu završili.

  • Nakon sahrane Mermeladova, Raskoljnikov je otišao ponovo kod Sonje u sobu i priznao joj da je ubio Lizavetu i njenu sestru. Priznao je da je ubio babu želeći da postane neko sličan Napoleonu, da naparavi uspešnu karijeru. Njegov život nije imao lepu budućnost. Trebalo je da studira preko deset godina, za to vreme uzimajući od majke i sestre sve što imaju. Na kraju, postao bi samo obični činovnik, koji bi nakon tolikog truda malo zarađivao. Ako bi se oženio i izrodio decu, njegova deca bi bila samo nova sirotinja. Rekao je da u policiju sumnjaju u njega ali se on neće lako predati. Sonji je bilo strašno i teško ali ga nije osuđivala. Njih dvoje je zbližavao greh iz nužnosti, on je bio ubica a ona je bila bludnica, mogli su da razumeju jedno drugo.

  • Kod Raskoljnikova u stan je došao Portfirije Petrovič. Bio je dobro raspoložen i pričao o nekim neobaveznim stvarima. Kada je Raskoljnikov pomislio da stvarno Portfirije više ne sumnja u njega, upitao ga je da li Nikolaj ubica, ovaj mu je odgovorio da nije. Nikolaj je bio samo verski fanatik koji je želeo da preuzme tuđe grehove na sebe. Na pitanje Raskoljnikova zna li policija ko je pravi ubica, Portfirije mu je odgovorio da zna: on je ubio obe žene. Stoga mu je Portfirije ostavio dva dana da razmisli i onda se preda osim ako nije namislio da se ubije. Nakon tog roka policija će ga uhapsiti bez ikakvih olakšavajućih okolnosti.

  • Svidrigajlov koji je čuo Raskoljnikovo priznanje Sonji da je počinio zločin, želeo je to da iskoristi i time uceni njegovu sestru Dunju za svoje razvratne namere. Pismom joj je zakazao sastanak u jednoj sobi, koju je zaključao kada se ona pojavila. Ispričao joj je svoje saznanje o ubistvu njenog brata i dao uslov da mu se ona preda ili će sve ispričati policiji. Dunja mu nije poverovala, ali kada je htela da izađe vrata su bila zaključana. Svidrigajlov nije hteo da otključa vrata, on je krenuo prema njoj. Tada je ona izvadila pištolj i uperila prema njemu. Kada je napravio još jedan korak prema njoj, ona je opalila i blago ga okrznula metkom kroz kosu. Poražen takvim odbijanjem Svidrigajlov joj daje ključ od vrata i pušta je da ode.

  • Nakon susreta sa Dunjom Svidrigajlov besciljno luta unaokolo. U Petrovgradu je bio zaručio mladu devojku za ženidbu ali više nije želeo da se ženi. Otišao je kod njenih roditelja i ostavio im petnaest hiljada rubalja kao poklon. Dao je i Sonji tri hiljade rubalja da se ne bavi više prostitucijom. Njemu su počela da se vraćaju priviđenja koja su poticala iz njegovog poročnog života. Ona su ga i ranije progonila. Nije više mogao da beži od njih. Jednog tmurnog dana, uzeo je pištolj iz kojeg je Dunja pucala u njega i ubio se.

  • Raskoljnikov se najpre oprašta sa majkom, zatim sa sestrom i na kraju sa Sonjom. Nakon toga odlazi u policiju i priznaje da je ubio babu zelenašicu i njenu sestru i opljačkao ih.

  • Raskoljnikovu je sud, uzeo kao olakšanje što se, iz najdubljeg kajanja, predao i dobru saradnju sa sudom, što nije trošio opljačkani novac, i osudio a na svega osam godina robije u Sibiru. Sa njim je u Sibir otišla i Sonja. Dva meseca nakon odlaska u Raskoljnikova u Sibir, skromnom svadbom venčali su se Razumihin i Dunja. Nakon toga, nikad ne saznavši pravu istinu o svom sinu, umrla je Pulherija, Raskoljnikova majka.

  • Godinu dana kasnije, Raskoljnikovu zatvorske dane znatno olakšava Sonja. Donosila mu je bolju hranu, davala novac, njemu i ostalim zatvorenicima donosila i odnosila pisma. On je bolovao od povrede ponosa, nije razgovarao ni sa kim od zatvorenika, nije tačno znao ni šta oseća prema Sonji.

  • Jednom se, razboleo i završio u zatvorskoj bolnici. Sonja koja nije mogla ući u zatvorsku bolnicu, dolazila je barem u njeno dvorište da ga vidi. Kada se oporavio, Sonja više nije dolazila. I ona se razbolela. Raskoljnikov je počeo da strepi ali mu je ona pisala da ima samo nazeb. Kada se jednog dana Sonja pojavila pred njim, on se sageo i počeo da joj grli noge i plače da se ona malo uplašila. Tog trenutka je shavatila da je on beskrajno voli.

  • Napokon, ljubav je vaskrsla Raskoljnikova i sve je postalo lakše. I sa zatvorenicima je počeo da govori kao i oni sa njim. Ostalo mu je još sedam godina robije ali je bio spreman da ih izdrži i onda otpočne sa izgradnjom novog čoveka od sebe.



LEKTIRE © elektronska knjiga