Džek London

ZOV DIVLJINE


lektira ZOV DIVLJINE

ANALIZA LEKTIRE

Ovo je jedna od najpoznatijih napisanih priča o čoveku i psu.
Kada je na Aljasci, koja se nalazila na hladnom severu, pronađeno zlato, mnogi siromašni ljudi i oni koji su sanjali o bagatstvu, pohrlili su u to nepristupačnu i hladnu oblast zemlje. Da bi savladali divljinu, ljudi su koristili pse kao jedine životinje koje su im mogle biti korisne i od velike pomoći. Iskorištavali su ih za vuču sanki, tako što su ih uprezali u pseće zaprege koje su prevozile opremu, hranu, poštu i druge neophodne stvari.
Pisac je pse prikazao isto kao ljudska bića: umeli su da razmišljaju, budu lukavi i strpljivi, imali su maštu, sećanja, emocije, dobre i loše osobine... Znali da osmisle pametnu strategiju i uzvrate svojim gospodarima za dobra i loša postupanja a ljudi koji su bili njihovi iskusni goniči mogli su da razumeju i njihov jezik.
Ovo je i priča o preživljavanju u surovoj divljini u kojoj nema života za one koji su slabi. Za razliku od ljudi koji umesto divljine više vole civilizaciju, divljina u psima oživljava "prazveri".
ZOV DIVLJINE vraća ih ponovo u stanje u kojem su bili nekada davno njihovi daleki preci, pre nego što su ih ljudi pripitomili i uzeli da žive sa njima. Taj ZOV DIVLJINE oslobađa ih od ljudi i vraća prirodi, gde žive samo po njenim zakonima i postaju gospodari svojih sudbina.

UKRATKO PREPRIČANA LEKTIRA

- Na početku, pas Bak koji je imao četri godine, živeo je na ogromnom imanju jednog sudije, koje se nalazilo na toplom jugu zemlje. Njegov život bio je lep i gospodski, igrao se sa decom i išao u šetnju sa odraslima.
- Jednoga dana, Manuel koji je bio vrtlarev pomoćnik kod sudije, kako bi isplatio svoje kockarske dugove, na prevaru je odveo Baka i prodao ga nekom nepoznatom čoveku. Taj čovek je vezanog Baka prodao drugom čoveku a onda su ga i dalje preprodavli vozeći ga železnicom i brodom, usput ga tukući i mučeći sve dok nije stigao do Aljaske.
- Na Aljasci su psi bili traženi jer su bili potrebni kopačima zlata koje je tamo bilo upravo otkriveno. Aljaska se nalazila na severu, bila je to divljina pokrivena snegom, sa kojim se Bak tada prvi put susreo i sa velikim hladnoćama. U toj divljini sve je bilo surovo i okrutno: i priroda, i ljudi i psi. Naročito su psi bili neprijateljski raspoloženi, napadali su ga i ujedali, otimali mu hranu, čak bi ga i ubili da se nije branio.
- Tu su Baka su upregli i naterali ga da sa drugim psima vuče poštanske sanke. Bio je to težak napor, upergnuti Bak se osećao poniženo ali je bio prisljen da sluša svoje goniče. Brzo je naučio kako da u paru sa drugim psima pravilno vuče sanke a njegova snažna i krupna građa omogućila mu je da vuče najbolje od svih pasa u zapregi.
- Sa vremenom koje je prolazilo, Bak je uspeo da se prilagodi i očvrsne. Nije više, kao nekada, bio gospodski pas sa juga. U njemu su se budila čula predaka, osećao je zov prirode a divljina ga je privlačila. Postao je sposoban da preživi u njoj ali je imao i još mnogo toga da nauči.
- Vukući poštanske sanke stotinama kilometara kroz sneg, Bak je savladavo prepreke, propadao kroz led u jezero, borio se sa divljim eskimskim psima... Važan trenutak za njega bio je onda kada je u borbi do smrti, pobedio psa koji je bio predvodnik upregnutih pasa i sa kojim je bio u stalnom neprijateljstvu. Nakon toga, Bak je postao predvodnik zaprege.
- Kada su stigli na cilj i isporučili poštu, Bak i drugi psi su dobili dvojicu novih goniča, sa kojima su još nekoliko puta se vraćali da ponovo donesu novu poštu. Tako su prešli ukupno oko dve i po hiljade kilometara, nakon čega su bili potpuno iscrpljeni i umorni. Kako više nisu bili sposobni za posao prenošenja pošte, prodali su ih za sitne pare novim vlasnicima.
- Njihovi novi vlasnici bili su Hal, njegova sestra Mrecedes i njen muž Čarls, koji su se spremali na dug put kroz divljinu a nisu ništa znali o psećim zapregama. Oni su najpre pretovarili sanke, zatim su poneli premalo hrane za namučene pse koje su bespoštedno gonili, sve dok psi jedan za drugim nisu počeli padati, nakon čega ih je Hal ubijao jer više nisu mogli da vuku sanke. Na kraju je svega par preostalih upregnutih pasa stigao do kolibe čoveka koji se zvao Džon Tornton. Na tom mestu Bak je umoran i zainaćen odbio da pođe dalje.
- Pokušavajući da ga natera da vuče sanke dalje, Hal je nemilosrdno tukao Baka, kojeg bi sigurno i ubio da ga Džon Tornton nije oteo pošto je jednom udario Hala. Tako su troje okrutnih ljudi morali dalje poći bez Baka. Ali oni nisu stigli nikuda jer su prelazeći reku, njihove sanke sa njih troje i preostalim psima propale kroz led u vodu u kojoj su se udavili.
- Džon Tornton je negovao Baka i pomogao mu da se oporavi od iscrpljenosti i povreda koje je zadobio dok su ga terali da vuče sanke. Kada se oporavio, Bak je ponovo postao onaj snažni pas. Zavoleo je Džona više nego svog prvog gospodara sudiju jer je Džon baš voleo pse čistom ljubavlju i znao sa njima. Zbog toga ga je Bak pratio svuda u stopu i čuvao. Jednom je Džona spasio od nasilnika koji ga je tukao, drugi put mu je spasao život kada je pomogao da ga izvuku iz reke u kojoj se davio. Čak mu je doneo i velike pare kada je Džon dobio opkladu jer je tvrdio da Bak sam može povući težinu sanki za koju je potrebno 10 pasa, što je Bak junački i dokazao. Zbog toga se među kopačima zlata počela širiti priča o Bakovoj slavi i neverovatnim sposobnostima.
- Od novca koji je zaradio opkladom, Džon i njegova dva prijatelja kupili su opremu i još pasa sa kojima su se uputili u daleke, puste krajeve, gde se pričalo da postoji veliko nalazište zlata ali da je tamo jako opasno ići. Posle dve zime traganja, oni su zaista pronašli zlato i krenuli da ga sakupljaju ali nisu znali da se nalaze na indijanskoj teritoriji.
- Tamo se u Baku probudio čist i jak ZOV DIVLJINE. Svakoga dana je sam odlazio u duboku šumu koja ga je zvala sebi. U noj se pretvarao u zver, velikog i strašnog lovca koji je lovio životinje, ne samo da bi se hranio se njima, nego i da bi udovoljovao svojim željama za dokazivanjem velike snage i nadmoći nad njima. Ali, koliko god da je uživao u slobodi, svojim borbama i pobedama, uvek bi se kasnije vraćao svom gospodaru Džonu jer mu je bio odan i privržen.
- Jednoga dana kada se vratio iz lova u Džonovu kolibu, zatekao je Indijance koji su upravo pobili Džona i njegove prijatelje. Odmah se bacio na njihovog poglavicu i zaklao ga a zatim je razjurio i ostale Indijance. Međutim, smrt njegovog gospodara Džona raskinula poslednju vezu između njega i ljudi. Sada je bio slobodan da se prepusti ZOVU DIVLJINE.
- Bak se susreo sa čoporom vukova koji je došao u te krajeve. Borio se sa njihovim vođom i pobedio ga a oni su prihvatili ga u njihov čopor. Zajedno sa njima lovio je i imao potomstvo, napadao Indijance i pljačkao njihove logore. Među Indijancima se raširila legenda o strašnom psu-vuku koga su se mnogo plašili, zbog koga nikada nisu zalazili u dolinu gde se nalazila Džonova koliba. Tu dolinu posećivao je samo Bak i ponekada pored kolibe dugo i tužno zavijao za svojim mrtvim gospodarem a potom se vraćao opet u šumu.



LEKTIRE © elektronska knjiga